***
Kako nastaju ubodi
Mislim o svim ukosnicama
izgubljenim u tvojoj sobi
i zamišljam ih u njenim tabanima.
***
Sigurno ste već naišli na poetske minijature u svom online kutku. Možda ste i sami nedavno počeli da beležite stihove koji su vam se obratili u pravom trenutku. (Možda ste primetili i suptilnu rimu u ovim rečenicama.)
Poezija, uprkos sveopštem mraku — ili upravo zbog njega — doživljava renesansu, konačno se otevši iz požutelih stranica i bleštavih salona. Sada je možete sresti i u svom omiljenom kafiću, kako kašlje od dima, ali nastavlja da peva i pleše. Čak i slomi pokoju čašu.
Zadovoljstvo nam je da je ugostimo i na stranicama BDW Magazina. Za početak, biće dovoljno da zaboravite sve što mislite da znate o poeziji, pesnicima i pesnikinjama. Naročito svoju zbunjenu glavicu iznad čitanke.
Uz pomoć izdavačke kuće PPM Enklava, donosimo vam savremenu poeziju sa željom da vas izvučemo iz čitalačke monotonije i pružimo melem za naizgled neobjašnjiva treperenja i trnjenja u srcu. Novim licima koje ćete upoznati biće više nego drago da svoje stihove postave pred vaše radoznale oči.
Ovu rubriku otvaramo zbirkom ”Riblja kost” Suzane Džuver, koja već u imenu otkriva ”vodenu” prirodu stihova i lirske junakinje. Riblja kost stoji u grlu. Riblja kost prepliće, povezuje i odvaja. Riblja kost je kontrola. Ovom bogatom simbolikom autorka vešto baca udicu i plete mrežu priča vodeći nas kroz tri celine, od Zadržavanja daha preko Odbrojavanja do Nedostatka kiseonika.
Zašto ne idem na groblje
Sa mora je doneo palmu
Na plafon sam umesto sunca
okačila žuto ogledalo
Rasplela pletenice
i nosila talase u kosi
Sada ponavljam sebi
pod zemljom je
Zaboravljam da nije u saksiji
i čekam da izraste
Neuhvatljivost
Senka sam na zidu
blesak ogledala nedostižan mački
Raspoznajem oblike dlanovima
ne plašim se sudara sa kaktusom
Te igle bodu manje od mojih kostiju
što iščekuju svetliji mrak
Lirska junakinja Riblje kosti uranja u svoje dubine i traži izlaz na površinu. Na početku je, poput meke gline, oblikuje odrastanje i tad naučene lekcije čvrsnu u krljušt koja boji i buduće odnose. Iako vremenom postaje moćnija i nezavisnija od struja koje je vuku, mehanizmi preživljavanja ostaju kruti kavezi. Autorka nas testira, jer čim krenemo da navijamo i saosećamo sa njenom heroinom, ona nam pokaže svoje nimalo naivno lice. Možemo li da odustanemo od ideje razrešenja i srećnog kraja?
Neke životinje umiru nakon parenja
U smrti hobotnica
postoji nešto privlačno
On otpliva
želeći da umre u miru
Ona polegne jaja
i teži samouništenju
Neprestano mislim o tome
Njene krake vidim u korenju drveća
probijaju se kroz zemlju
opasnost su za temelj naše kuće
Hoćeš da kontrolišeš rast korena
i dok pričaš o tome
tvoj jezik se cepa na osam delova
Moje telo menja boju
i znam kako moram da odem
pre samoubilačkog čina
Riblja kost je zbirka o metamorfozi, pri čemu promena nije obećanje hepi enda, ali jeste potencijal i dar. Nespuštanje pogleda pred sopstvenim mrakom. I u stilu najboljih pesnika, autorka koristi prepoznatljive isečke iz života prelivene novim bojama, poput školjke koja se zavodljivo presijava u vodi. Potrebno je hrabrosti uroniti, a zatim mudrosti i snage da se izroni na svetlo.
Ova zbirka je za vas ako…
tražite novu interpretaciju ženskog iskustva,
u podrumu bez straha upirete baterijskom lampom u mrak,
uživate u zavodljivim, gotovo taktilnim slikama.
O autorki
Suzana Džuver rođena je 1996. godine u Kuli. Osnovne studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde trenutno pohađa i master studije. Poezija joj je zastupljena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad (PPM Enklava, 2022), kao i u zborniku pesama sa konkursa za pesničku nagradu Milo Bošković. Pesme su joj objavljene i na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek – časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugo mesto na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu.
Dodatni izbor pesama
Samo da zalasci budu crveni
Imaću plavu kosu i dvoje dece
crni izrastak biće krik mog identiteta
Dan tesna cipela
a ja zgrčen prst
Polukrug na noktu
izgledaće kao zalazak
U mene će ulaziti sunce
i tešiti uskoro će zaspati
Odraz
Baka kaže
ako ne pojedeš supu udaviće se
devojčica na dnu tanjira
Call Dr Horder
Kada ljuštim kivi
mislim o oštrim bradama
svih muškaraca
koji su me napustili
Na nožu vidim crte
svog lica presečenog na pola
Moje telo je vitraž
ali me nećeš pronaći u hramovima
svetlucam kao ukras na prozoru
tuđe sobe
Ostavljali su me
kada su odlazili u svoje kuće
u svoje molitvene objekte
nikada nisu videli
kako se presijavam na svetlosti
Svakim ponovnim dolaskom
sa mene bi iščupali po jedno staklo
Sada sam polovična
na ovom nožu
sa ovim kivijem u ruci
Pojedi ga
pa tek onda pozovi doktora Hordera
