Kao da mi 8+ sati obaveznog gledanja u ekrane nije dovoljno, u slobodno vreme ne mogu da se otmem navici da prelistam Instagram ili pustim seriju/film, opet, pogađate, na manjem ili većem ekranu. Osim posledica po moj vid i leđa, o kojima ne smem ni da razmišljam, muči me i to što toliko lako padam u rutinu u delu dana koji je samo moj.
Sa druge strane, nisam vična nekom od hobija poput slikanja, vajanja, pravljenja nakita, krojenja i slično, pre svega jer nemam dovoljno veštine i strpljenja za učenje, vežbanje i neizbežne greške. Možda je ipak previše ambiciozno da sašijem sebi haljinu iz prve, zar ne?
Tako sam krenula u potragu za drugačijim, “analognim” hobijima koji će me odvući od tehnologije i ispuniti moju potrebu za stvaranjem, ali bez zahteva za posebnim znanjima i alatima poput štafelaja, konca ili klješta. Takođe, važno mi je da hobi bude neobavezan, kako ne bih, jer umem, sama sebi stvarala pritisak da sve što započnem što pre i što bolje završim.
Marie Claire u mojoj režiji
Kao tinejdžerka sam u sveskama pravila časopise-kolaže od starih izdanja omiljenih magazina. Moja remek-dela novinarstva sastojala su se iz uradi-sam recepata za kozmetiku, saveta za sticanje samopouzdanja, intervjua sa poznatima koji su mi bili simpatije… Sve ono što je jednom pubertetliji od ogromne važnosti!
Nedavno sam se vratila ovom hobiju, pokušavajući da se rešim bogate kolekcije glossy štampe koja zauzima celu jednu policu u mojoj biblioteci (ne računajući još desetak primeraka naslaganih u stalak za monitor).
“Urednički” proces počinjem puštanjem muzike ili podkasta, nakon čega nasumično izaberem nekoliko zastarelih časopisa u potrazi za najinteresantnijim tekstovima ili idejama. Iste iscepam, malo “isfriziram” makazama ukoliko je potrebno (opraštajući sebi sve neravne linije koje usput napravim), pa ih zalepim za stranice unapred određene velike sveske praznih listova. Redosled materijala mi nije važan, koliko bogatstvo sadržaja – uzor mi je gorepomenuti Marie Claire koji predivno balansira između mode, kozmetike, ličnih ispovesti i ozbiljnih, analitičkih članaka.
Na stranicama “najnovijeg broja” mog personalnog magazina nalaze se predlozi za uređenje doma, recepti, intervjui sa ljudima kojima se divim i, naravno, modni i kozmetički saveti. Ovakav časopis ću radije uzeti sa police u trenucima dokolice nego bilo koje pojedinačno staro izdanje, a pritom i štedim vredan prostor za knjige.
Dnevnik u slikama
Potpuno nenadano i bez prethodnog dogovora, Brana mi je svojim pričama sa letovanja napravila idealan šlagvort za naredni hobi. Reč je o kreiranju dnevnika putovanja, skrovišta za uspomene sa proteklih avantura.
Ideja je slična kao sa gorepomenutim kolažima, s tim što u ovaj dnevnik mogu da uđu i sve ulaznice, karte za gradski prevoz, mape, računi i ostali papirići koje niste imali srca da bacite. Dopunite stranice ilustracijama (nema veze kakve su!), beleškama, presovanim cvećem i lišćem, fotografijama… Dodatne ideje pronaći ćete, a gde drugde, nego na Pinterestu. Ja sam svoj dnevnik putovanja započela crticama iz Rovinja (sa kojim me je upoznala i Brana, postovima poput ovog), tj. spiskom mesta koje ne bi trebalo propustiti, utiscima, lapsusima koji se ne smeju zaboraviti :), kesicama od šećera, perom galeba, razglednicom iz jednog restorana i sličnim sitnicama. Najlepši suvenir!
Za ovu zanimaciju predlažem manji notes (kako biste mogli da ga nosite sa sobom), stikere (jer sve čine zabavnijim), kao i kvalitetne olovke i bojice. Ništa lepše od olovke koja “klizi” i opuštajuće kao neobavezno crtkanje.
Istu ideju razmišljam da primenim i na beleženje doživljaja kod kuće – za sve koncerte, izložbe, restorane, kao i neočekivane dogodovštine. Već vodim dnevnik, ali u njemu ovakvi događaji često ne pronađu mesto, svakako ne u slikovnoj formi. Ipak, složićete se da su baš te sitne uspomene najdraže!
Novi klub u gradu
Ukoliko uvek na isti način provodite vreme sa društvom, možete ih pokrenuti i predložiti redovno okupljanje u vidu tematskog kluba. Znam, nezahvalno je biti organizator, ali ovo je viši cilj! 🙂
Prvi predlog je klub čitalaca, koji podrazumeva da izaberete knjigu, odredite vremenski period tokom koga ćete je pročitati (recimo, 20 dana), a zatim se sastanete kako biste prodiskutovali o pročitanom.
Dok se ne uhodate i ne vidite kakva tematika vam odgovara kao grupi, nemojte biti previše ambiciozni sa naslovima. Takođe, neka u klubu budu i prijatelji vaših prijatelja, kako biste proširili krug, ali i odoleli da ne skrenete u trač-partiju 🙂 Meni se naročito dopada ova ideja zato što uvek imam želju da čujem drugačije utiske o knjizi, ali te teme teško spontano dolaze na red.
Drugi predlog je klub kuvara za koji je potrebno da izaberete kuvar i u mesec dana isprobate bar jedan recept. Mehanizmi su različiti – možete se smenjivati kao kuvari-domaćini ili zajednički pripremiti izabrano jelo. Za mene, dodatna prednost ovog kluba jeste što bih imala priliku da učim od boljih od sebe i pokušam da razbijem strah od neuspeha kad je kuvanje u pitanju. Kao i kod knjiga, obratite pažnju na kompleksnost recepata!
Nepotrebno znanje
… ne postoji. Možda ga nećete upotrebiti u “Milioneru”, ali možete u pab kvizu! Ova vrsta hobija je “najlakša” od ponuđenih, ali najkompetitivnija – potrebno vam je samo znanje koje već imate i ekipa spremna da izvlači informacije iz malog mozga.
Pab kvizovi se organizuju, kako ime kaže, u pabovima, barovima i kafićima, sa pitanjima u više rundi iz različitih oblasti. Pitanja mogu biti sasvim jednostavna, ali i da se odnose na veoma specifične stvari. Najvažnija preporuka – zabavite se i nemojte se frustrirati. Ja se još uvek nerviram kada uvidim koliko ne znam, ali onda shvatim da ja imam svoja “posebna” znanja koja samo još nisu došla na red 😉
Istražite pab kvizove u vašem gradu i slobodno se prijavite. Najlepše kod ove aktivnosti jeste što uživate u timskom radu i otkrivate skrivene talente svojih prijatelja – od stratega koji skrivaju papire sa odgovorima od konkurencije, preko muzičkog majstora koji zna svakog izvođača, pesmu i album, do tihog druga iz ćoška koji nonšalantno uskoči sa odgovorom na najneočekivanije pitanje.
Na kraju, svrha svakog od ovih hobija jeste da oslobodi um i kreativnost, ali, po mom mišljenju, i ohrabri da se možda ipak upustimo i u to slikanje, vajanje i ostale aktivnosti “sa rukama”. Na kraju, ne možemo ni da znamo u čemu smo sve dobri ako ne damo sebi šansu. Ne moramo da postanemo velemajstori, ali možemo lepo da se provedemo i vidimo kako nam se sive ćelije snalaze na novom terenu. Lep provod želim!
Kojim “analognim” hobijem se vi bavite? Kada ste se poslednji put oprobali u novom hobiju? Čujemo se u komentarima!
photo by Brana
camera used: Canon EOS 6D, lens: 50 mm, f 1.4
more information: Canon Srbija
*ovaj post nije sponzorisan
One Response
Odlične ideje, posebno mi se dopada ovo sa dnevnikom u slikama 🙂