BDW tim preporučuje: Šta smo to posebno voleli u 2017. godini

Po ugledu na sada već ustaljenu rubriku ”BDW tim preporučuje”, rešili smo da se u najnovijem postu svako od nas osvrne na prethodnu godinu i izabere tri stavke koje su ga posebno oduševile/inspirisale/nadahnule. Šta smo to odabrali saznaćete u redovima koji slede.

*Brana preporučuje

Pozorišna predstava ”Rubište”

Čini mi se da još uvek mogu osetiti žmarce koji su mi prolazili telom dok sam iz desetog reda pozorišne sale Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu gledala to čudo od predstave nazvano ”Rubište”. I dok su jedni napuštali salu, nespremni da se suoče sa onim što se dešavalo na sceni, drugi se meškoljili u svojim sedištima često spuštajući pogled ka svojim cipelama, većina nas je skoro ne dišući i ne trepćući upijala svaki pokret, svaku gestikulaciju, svaku reč izrečenu na sceni. Tamo gde se pričala priča zasnovana na istinitom zločinu koji je potresao domaću javnost pre nekoliko godina. Priča o dečaku koji je jednog jutra otišao sa majkom na njivu, ali se sa iste nikada nije vratio.

Ali, to je samo vrh ledenog brega ispod kojeg počiva čitava jedna skrivena istina o međuljudskim odnosima u ruralnim sredinama ove zemlje, o kulturi prećutkivanja, o ”Pusti, takav je” filozofiji, o zataškavanju koje se prenosi sa generacije na generaciju, o bolesti i nespremnosti društva da na istu ukaže i bolesnom pomogne, o njima, o nama, o svima. I ma koliko bilo teško istini gledati u oči, a to su najbolje osetili oni koji su pod težinom tog izazova napustili salu, bilo je nečeg olakšavajućeg u činjenici da se makar kroz umetnost ukazuje na sve pomenuto. Posebno nakon što se zavesa spustila, a aleksinačkom pozorišnom salom razlio višeminutni aplauz praćen uzvicima podrške i potvrde kvaliteta glumaca i reditelja. Ta potvrda je i zvanično stigla samo nekoliko dana kasnije kada su predstava, Kokan Mladenović, kao njen reditelj i Kristina Pajkić, kao najbolja mlada glumica, nagrađeni nagradama festivalskog žirija. Ipak, ono najlepše je zapravo bila činjenica da je publika takođe nagradila ovu predstavu.

”Ima nade”, izgovorila sam u momentu kada sam čula rezultate. I zaista čvrsto verujem u to. Baš kao što verujem da je ovo jedno od najboljih pozorišnih ostvarenja koje se trenutno igra u svim srpskim pozorištima. Želim vam svima da se čim pre u to i lično uverite.

Knjiga ”Islednik”, Dragan Velikić

Dugo smo se gospodin Velikić i ja družili kroz ”Islednika”. Gustirala sam ga stranicu po stranicu, rečenicu po rečenicu. Vraćala sam se na omiljene pasuse, podvlačila ih, zapisivala, tumačila iznova i iznova. Tumarala sam njegovim sećanjima na Pulu, na bivšu zemlju, na porodicu koje više nema, na ljude koji su bili prolazni, a zapravo su zauvek ostavili trag u njegovom životu. Činilo mi se da umesto knjige, čitam unutrašnjost njegove duše. I ne, nije tu bilo voajerizma, nepristojnog zavirivanja u tuđu intimu ili bilo čega sličnog tome. Ne, bio je to jedan intiman razgovor koji je pisac vodio sa čitaocem, a u kojem je čitalac samo malo više slušao, a pisac malo više govorio. Govorio o svojim najvećim slabostima, ožiljcima, manama, strahovima, strepnjama i bolu. Da, redak je to slučaj. Otud je ova knjiga toliko posebna. Otud mi je obeležila prethodnu godinu i otud se našla na ovoj listi ne bi li je makar neko od vas imao na umu sledeći put kada zađe u knjižaru i potraži nešto ”drugačije”.

Serija ”Senke nad Balkanom”

Da mi je iko pre samo šest meseci kazao da će se na mojoj godišnjoj listi omiljenih stavki iz prethodne godine naći jedna nova, domaća serija, verujem da bih mu se nasmejala u lice i odgovorila: ”Nema šanse”. Da se razumemo, poštujem domaće reditelje, glumce, scenariste, snimatelje, ali činjenica je da nam je kvalitetnog serijskog programa manjkalo poslednjih godina. Bilo je tu raznoraznih pokušaja. Nekih manje, nekih više uspešnih. Ali, nijedan od njih me nije naterao da odlažem sve svoje planove, da isključujem zvuk telefona, da sedim na ivici kreveta dok čvrsto držim daljinski u rukama i da nedelju veče iščekujem kao da ponovo imam šest godina, a ”Srećni ljudi” se premijerno emituju.

E pa, i to se desilo. I ne samo to. Nakon završenog emitovanja prve sezone serije ”Senke nad Balkanom” uhvatila sam sebe kako satima pretražujem priloge koji su u vezi sa serijom, sa njenim snimanjem, glumcima. Da ne pričam o višesatnom ”guglanju” najrazličitijih pojmova i ličnosti koje su se u seriji spominjale ili pojavljivale kao likovi: od Tula i Marije Oršić, preko kapetana Živkovića do autobiografije princa Đorđa. Toj disciplini sam se redovno posvećivala dok je sezona uveliko trajala, baš kao i redovnom polemisanju o sadržaju svake od epizoda. Oduševljavala bi me kamera, vešto poigravanje kadrovima i muzikom, realnost prikazanih situacija, činjenica da su za uloge stranaca konačno angažovani stranci, da su scenaristi istorijske činjenice tako vešto začinili fikcijom i da je Bjelogrlić, kao reditelj, sve to uobličio u seriju koja odgovara svim standardima modernog serijskog programa. Zato od mene, sada i zauvek, aplauz za prvu sezonu ”Senki”. Najčvršće držim fige da nas ni ostale sezone ne razočaraju.

P.S. Za one koji nisu stigli da isprate seriju informacija da se ista može pogledati na netfilm.tv

*Dunja preporučuje

TED

Kada promišljam o svojim “naj od naj” momentima i sadržajima u 2017. godini i sastavljam spisak onih koje bih mogla da podelim sa vama, ne mogu a da na vrh liste ne stavim tri internet sadržaja koja su mi definitivno obeležila ovu godinu. Trudila sam se da tokom svakog dana odvojim po nekoliko minuta ne bih li usavršila jezik, naučila nešto novo i uživala u dobroj muzici. Ovi sadržaji bili su moja “dnevna doza znanja”, a uopšte mi nije bilo potrebno mnogo vremena kako bih postigla dobre rezultate. Sa vama ih delim baš zato jer želim da budu vaša inspiracija za 2018. posebno ako ste pomislili kako za neke dodatne časove, lekcije, koncerte nemate dovoljno vremena. Desetak minuta tokom svakog dana bili su mi sasvim dovoljni da kod sebe uočim promenu.

Iz tog razloga, prva u nizu preporuka biće sajtovi TED-Ed i TED Ideas worth spreading. Na TED-Ed kanalu možete pronaći niz kratkih lekcija iz različitih nauka i životnih oblasti. Na primer iz književnosti, psihologije, medicine, matematike, filozofije i još mnogo drugih. Sve su one sortirane baš prema ovim oblastima, tako da možete gledati one video klipove koji vas zanimaju. Urađeni su kroz animaciju i na jedan veoma interesantan način prenose znanje kako odraslima tako i deci. Rade ih nastavnici, pa se tako ove TED lekcije preporučuju i za rad u školi. A traju svega nekoliko minuta. Dovoljno da svakog dana izdvojite desetak minuta za jednu zanimljivu lekciju i nešto novo naučite. Slično je i sa TED govorima na TED Ideas worth spreading sajtu. Oni su nešto duži i u njima slušate neke od najvećih stručnjaka iz različitih oblasti kako govore o onome u čemu su najkompetentniji, ali retorski veoma dobro osmišljeno i sprovedeno, tako da svaki minut i svaka izgovorena rečenica drže vašu pažnju. Osim što su edukativni, ovi govori su i inspirišući. Zato i preporučujem da odaberete po jednu priču za svaki dan i obezbedite sebi dnevnu dozu znanja.

Duolingo

Un pequeno buho verde – mala zelena sova (ne zamerite što nema dijakritičkih znakova) sa kojom sam tokom svakog dana učila španski jezik, moja je druga preporuka. Platforma Duolingo sjajan je način da tokom svakog dana naučite poneku novu reč ili frazu iz nekog od vama interesantnih jezika. Ima ih zaista mnogo. Tempo učenja sami birate. To mogu biti dnevni zadaci od pet, deset ili više minuta, dakle na vama je da odredite dinamiku. Nakon što ste odlučili, tokom svakog dana dobijate određeni broj zadataka koji može da se reši za to vreme i na taj način napredujete kroz nivoe učenja. Dan ne možete završiti ukoliko niste ispunili sve zadatke, a ono što je dobro jeste da pored novih lekcija uvek imate mogućnost da ponavljate i one koje ste već prešli. Na taj način, ponavljanjem, usvajate najčešće reči, fraze, rečenične sklopove i gramatička pravila jezika koji ste odabrali. Jedino što nećete moći u potpunosti da birate, jeste jezik na kome ćete učiti, budući da tu nisu svi zastupljeni. Tako sam ja učila španski preko engleskog.

Dakle, izbor ”maternjeg” jezika je znatno sužen. Ipak, i to je negde dobra prilika da utvrdite jezik koji već dobro poznajete. Zadaci koje dobijate nisu mnogo kreativni, više su se autori fokusirali na to da se reči i fraze usvoje ponavljanjem, ali su zastupljene sve oblasti – pisanje, slušanje, prevod, gramatika. Dakle, svakog dana po desetak minuta za učenje novog jezika. Malo vremena, ali su rezultati vidljivi.

YouTube kanal – HALIDONMUSIC

Dok nešto radim, volim da slušam muziku. Kada pišem, najviše mi prija instrumental, tih, sa ne tako snažnim instrumentima. U potrazi za dobrim zvukom, nailazila sam na različite stranice, a onda i na YouTube kanal HALIDONMUSIC. Na ovom kanalu pronašla sam sve poznate svetske kompozitore i njihove kompozicije, odnosno segmente tih kompozicija. Neki od video zapisa uređeni su prema kompozitoru, tako da u sat do dva možete čuti neke od najpoznatijih kompozicija Čajkovskog, Vivaldija, Mocarta, Ravela, dok neki tematski povezuju kompozicije – nedavno su izašle one koje za svoju temu imaju Božić. Ono što je meni veoma koristilo je to što se ispod svakog klipa nalazi naziv kompozicije i ukoliko ih ima više, onda su podeljene po minutaži, te u svakom trenutku možete da se informišete šta je to što slušate. Na taj način sam se i sama upoznala sa velikim brojem kompozicija i kompozitora za koje do tada nisam znala. Nakon napornog dana, različite buke kojoj smo izloženi, meni je potrebno nešto uz šta će se moje uho odmoriti, te stoga biram ovaj YouTube kanal i neke od najlepših klasičnih kompozicija. Dok pišem ovaj tekst slušam Čajkovskog i kompilaciju načinjenu od strane HALIDONMUSIC-a. Uživajte. 🙂

*Dragana preporučuje

Knjiga “Sluškinjina priča”, Margaret Atvud

Znala sam da će priprema ovih preporuka biti izazov, što zbog prisećanja šta sam sve stigla da pročitam/odgledam/preslušam u prethodnih 12 meseci, što zbog velike želje da se ne ponavljam. Priznaću vam odmah da sam samo delimično uspela da ispunim obe stavke.

Moja prva novogodišnja preporuka je roman o kome se dosta govorilo, pa i na ovom blogu. Možda ste pogodili da je reč o ”Sluškinjinoj priči” Margaret Atvud, koja je ne samo odlično književno štivo, već i serija. Moje detaljne utiske ćete pronaći u ovom tekstu, ali ukratko, za ovu priliku – ovaj roman je dobrano protresao moju sliku sveta. Kao žena, zapitala sam se o sopstvenim stavovima o majčinstvu, braku i društvu koje na sve to neminovno utiče. Uplašio me je besmisao sveta u kome nemate izbor osim da se prepustite ulozi koja vam je unapred određena.

Kao knjigoljubac, zadivljena sam ravnotežom između priče pune teskobe i nemoći, i snažnih i duhovitih likova. Najdragocenije kod ove novonastale pomame za Margaret Atvud (jer ova knjiga je zapravo napisana osamdesetih godina) jeste što je iznova skrenuta pažnja na savremenost njenog rada. Sledeća stanica mog istraživanja je serija ”Alias Grace”, takođe rađena po njenoj knjizi.

Serija “Feud: Bette and Joan”

Za najbolju seriju ove godine nominujem ”Feud: Bette and Joan”, u čijem su fokusu takođe žene, i to kakve! Radnja serije se zasniva na legendarnoj svađi između glumica Beti Dejvis i Džoan Kraford (u tumačenju Suzan Sarandon i Džesike Leng). Njihovo rivalstvo je navodno trajalo četiri decenije, a eskaliralo je tokom snimanja ”Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn”, kada su filmski studiji već počeli da ih “preskaču” zbog mlađih glumica.

Uzimajući u obzir temu, od ove serije biste možda očekivali laku zabavu – ipak, dešava se tokom glamuroznih godina starog Holivuda, doba Frenka Sinatre i Elizabet Tejlor. ”Feud” zaviruje iza zavese, među mizogene producente, sujetne glumce i moćne novinare žute štampe. Nekadašnja “najtalentovanija” Beti Dejvis i “najlepša” Džoan Kraford bile su uhvaćene u arenu u kojoj se sredstva ne biraju. To je briljantna manipulacija bilo kog pokvarenog sistema – da okrene ljude jedne protiv drugih kako se ne bi udružili protiv zajedničkog neprijatelja. Stoga, mislim da je naročito važno da obratite pažnju i na jednog od sporednih likova koji se borio unutar sistema. Fiktivan lik snalažljive i šarmantne Pauline (u tumačenju Alison Rajt), asistentkinje reditelja Roberta Aldridža, zapravo je simbol svih tadašnjih žena koje su iza senke pokušavale da se probiju kao producentkinje, scenaristkinje, režiserke. Na kraju, sistem se jedino i može promeniti iznutra.

Muzički album “Beskraj”, Marko Louis

Od muzičkih otkrića, moj glas ide albumu ”Beskraj” Marka Louisa. Za slučaj da se niste već susreli sa njim, reč je o muzičaru koji spaja tradicionalne balkanske ritmove sa soulom, džezom, fankom, regeom. ”Beskraj” je njegov drugi album, specifičan po tome što su čak devet od jedanaest pesama dueti, i to sa muzičarima iz različitih krajeva sveta.

Kada slušate Marka Louisa i njegov bend, naročito uživo, osećate koliko mašte i duše je uloženo u svaki aranžman i znate da to nije još jedan fabrički hit. To naročito važi za pesme ”Doviđenja” i ”Cveće cafnalo”, obrade manje poznatih numera slavnog Ljubiše Stojanovića Louisa, Markovog oca. Meni je posebno zanimljiva ”Pašana”, čiji tekst neodoljivo podseća na stare lirske pesme, a zapravo ju je “tek” u ovom veku napisao bosanskohercegovački muzičar Božo Vrećo, inspirisan pričom o devojci iz hamama u Foči koja se 1871. godine otrovala zbog neuzvraćene ljubavi. Poslušajte i zadiviće vas koliko muzika koja nam je “u krvi” može da zvuči novo i sveže.

*Nikola preporučuje

Radio “Gistro FM”

Moj muzički ukus se ove godine mnogo promenio. Na to je uticao Gistro FM, moj omiljeni mixcloud i njegov autor Vladimir Skočajić. Za one koji sa slengom nisu “na ti”, prevod naziva emisije glasio bi ”Kao radio”.

Žanrovi na jednom takvom radju uopšte nisu bitni, bitno je da se pesma (nova ili stara) dopadne Skoči. Slušajući njegove liste, shvatio sam da se sve to dopada i meni. Pop, indie-rock, punk, američki folk, jazz i free-jazz, bossanova, elektronika, avangardno-eksperimentalna muzika, a zalutaju i neke rege, hip-hop i world beat pesme. Nepisano pravilo emisije je da prednost imaju novi albumi, ali ima mesta i za kultne stvari šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, pa i za klasičnu muziku. I da ne bih morao da obilazim bar 10 sajtova kako bih sastavio dobru playlistu, odem na Gistro FM i tu nađem sve. Skoča to radi umesto mene. Zato sam ga pratio cele godine. Uštedeo mi je mnogo vremena. Hvala mu na tome.

Za vas izdvajam i TOP 5 emisija iz 2017.

Serija “Kraj dinastije Obrenović”

Moje interesovanje za život kraljice Drage Obrenović traje dugo. Sve je počelo još 1995. godine kada se na RTS1 emitovala serija ”Kraj dinastije Obrenović”. Pre nekoliko dana, odlučio sam da sve epizode odgledam ponovo. Reditelj Sava Mrmak uradio je pravu stvar. Sabrao je sve što je pronašao od istorijske građe, romana i raznih drugih izvora, da bi napravio jednu veoma zanimljivu priču. Sve počinje njenom udajom za kralja Aleksandra. U prvoj epizodi saznajemo samo da je Draga pre toga bila dvorska dama kraljice Natalije, majke kralja Aleksandra, da je prevodila romane sa francuskog, da u braku sa inžinjerom Mašinom nije imala dece, a sumnjalo se da je kao udovica imala i ljubavnike. Odličan početak, dovoljan da nastavite da se interesujete da li će takvoj iskompromitovanoj ženi poći za rukom da postane kraljica.

Dragu glumi Ljiljana Blagojević, neverovatno lako i lepo. Odlično se snašla u svim njenim osobinama. Draga je bila pametna, rečita, egocentrična, lukava, sposobna, prevrtljiva i nekako mislim da je uživala u tome da je Beograd ogovara. Svečanim haljinama oponašala je srednjovekovne srpske kraljice, imala je lepo držanje iako nije bila plave krvi, već žena iz naroda.

U seriji dominira ljubav. Kralj je bio toliko opčinjen njome i gotovo da ni najmanji politički korak nije pravio dok se sa njom ne posavetuje. Ali, ta voljena i obožavana žena zaista nije mogla da mu rodi prestolonaslednika. To je i doprinelo mržnji oficira i prema njoj i prema njemu i konačno – ubistvu. Tako se serija i završava – Majskim prevratom i mnogim pitanjima bez odgovora. Da li je kralj želeo da se razvede od nje videvši da se sprema oficirska zavera? Da li je ona vezivala jastuk oko stomaka i tako obmanjivala sve da je trudna, ili je ipak bila trudna pa je spontano pobacila i to krila? Da li je htela da podmetne tuđe dete? Da li je baš ona, i samo ona, kriva za propast dinastije Obrenović?

Muzički album “Slađana & Darko”

Krajem osamdeseth godina, Slađana Milošević i Darko Kraljić, koga znate po soundtrack-u za film ”Ljubav i moda”, uradili su nešto što će godinama kasnije uraditi Lady Gaga i Toni Benet. Pop zvezda i kompozitor džez muzike i šlagera snimili su zajednički album. Kako sam vam pisao u prošloj preporuci, kada sam predstavio monografiju o Aleksandru Joksimoviću – dolazi vreme prisećanja na velika imena – i to bih sada ponovio. Spoj Slađane i Darka doneo je tada nešto posebno i jedinstveno, ali pre svega kvalitetno. Darko je rekao da je punih pedeset godina tražio glas kakav je Slađanin, glas koji će odgovarati baš ovakvim kompozicijama. I to se i oseća prilikom slušanja ovih pesama. Savršeni spoj! Zato mi je album ove godine često bio na repeat-u.