Feminizam nije ružna reč: šta znači biti feministkinja i feminista

Dok pišem ovaj članak, zamišljam sebe kako marširam ulicama i uzvikujem: ”Vratite dostojanstvo feminizmu! Pravda za feminizam! Feminizam nije ružna reč!” I dok tako maštam o otvorenom aktivizmu, onom koji se služi javnim prostorom i dok u toj fantaziji uzvikujem unapred smišljene i jarkim bojama ispisane slogane, pitam se kako je došlo do toga da feminizam postane reč sa negativnom konotacijom. Kako je došlo do toga da tražimo pravdu za termin koji se jednako tiče kako žena tako i muškaraca?

Dopunite prazan prostor.

Feminizam je _____________________________________________________________.

Šta za vas znači rodnaravnopravnost? Razmislite. Ne, ne, ne čitajte dalje, čekam vas da se zamislite i date odgovor.

Evo, pomoći ću vam malo.

Feministkinje su one žene koje ne dozvoljavaju patrijarhatu da preuzme prevagu i one koje donose odluke koje patrijarhatu bodu oči i teraju ga da se preispita.

Feministkinje su one koje smatraju da treba da imaju jednaka prava u porodici, na poslu, u javnom prostoru kao i njihova braća, očevi, muževi, drugari.

Feministkinja je ona žena koja nikada ne okrene leđa drugoj ženi već joj uvek pruža ruku. Feministkinja je ona koja ne ćuti pred nepravdom, pa makar sebe stavila u poziciju da je proglase histeričnom i ludom.

Feministkinja je ona koja sebe ne umanjuje, koja svoje potencijale uvažava i smatra da ne treba da ima nižu poziciju od svog muža u bilo kom aspektu svog života.

Feministkinja je ona koja u svom rečniku nema reč ”žrtvovanje”.

Feministkinja je ona koja svoje snove sledi i bavi se profesijom, pa makar ona imala etiketu ”muške”.

Feministkinje su isto tako i one žene koje ipak odluče da prezime svog oca zamene prezimenom svog muža, a ne da zadrže oba.

Feministkinje su one koje odluče da abortiraju. Ili da dete zadrže, pa makar ga vaspitavale i same.

Feministkinje mogu biti i one koje odluče da ostanu kod kuće, brinu se o domaćinstvu i vaspitanju dece. Zajedno sa mužem. Ne uz njegovu pomoć. Nego zajedno sa njim.

Feministkinje mogu biti i one koje nose maramu na glavi iz poštovanja prema svojoj religiji.

Feministkinja je i ona koja voli roze i lakira nokte.

A šta je feminista? Isto sve ovo pomenuto. Feministi su muškarci koji uviđaju štetnost patrijarhata i raznim svakodnevnim činovima pokazuju ženama u svom okruženju da se ne smatraju superiornijim i boljim od njih.

Feminista je onaj dečak koji devojčice posmatra kao sebi jednake i ne nipodaštava ih jer misli da su slabije. Feminista je onaj dečak koji smatra da devojčice ne treba tući. Ma šta da ne treba! Ko to nikada ni ne pomisli!

Feminista je onaj muškarac koji jednako radi kućne poslove kao i njegova žena. Feminista je onaj muškarac koji se jednako igra sa svojom decom kao i njegova žena.

Feminista je onaj kolega koji se na poslu pobuni jer njegova koleginica, na istoj poziciji, nema istu platu.

Feminista je onaj muškarac koji vam ne objašnjava život. Sigurno ste već naišli na nekog muškarca koji hoće da vam objasni kako nešto funkcioniše jer on to sigurno bolje zna. Bar on tako misli… Jednostavno jer je muškarac… Feminista sasluša i dâ sebi jednako vreme u razgovoru sa ženom jer uvažava ono što ona ima da kaže i ne misli da je njegovo mišljenje značajnije ili tačnije.

Feminista je onaj muškarac koji se ne meša u to da li će neka žena odlučiti da prekine svoju trudnoću jer razume da telo jedne žene nije njegova stvar.

Znate li muškarca koji ima sve ove osobine? Ako znate, zagrlite ga. Eto, čisto onako. Kažite mu da vam je tako došlo.

Dakle, da rezimiramo. Feminizam je pokret koji se bori za jednaka prava muškaraca i žena. Jednaka. Niko tu nije superiorniji.

https://www.instagram.com/p/B9egRnfnUnU/?igshid=kdrywy5bguto

Važnost feminizma za društvo ili zašto tate treba da budu tate

Glorija Stajnem, jedna od najvažnijih feministkinja XX veka, i velika inspiracija za XXI, jednom prilikom je izjavila:

Ne možemo imati pravu demokratiju ako nemamo demokratske porodice.

Šta ovo zapravo znači? Porodica treba da bude koren društva i u njoj deca treba da odrastaju gledajući svoje roditelje koji su jednaki. Ono sto se dešava na mikro nivou, odnosno u porodičnim odnosima, ima odjeka na organizovanje države i njenih institucija. Sve je povezano, to je ono što moramo da shvatimo i prihvatimo kako bismo nešto menjali. Odnosi koje mi gradimo unutar naše porodice, a zatim i primer koji dajemo našoj deci, imaće i te kakav uticaj na državnu organizaciju. Dokaz za ovu tvrdnju je lako pronaći. Sve države u kojima sistem nije demokratski ne tretiraju žene i muškarce na isti način. Tako, ukoliko je nasilje normalizovano u porodici, ono će isto to biti i u javnom prostoru i u državnom vrhu. Ono postaje integrisani deo našeg života i više ga i ne primećujemo.

A skoro je organizacija Freedom House izbacila Srbiju sa liste demokratskih zemalja. Šta ovo govori najpre o našim porodičnim odnosima, ako uzmemo u obzir mudre reči Glorije Stajnem?

Doroti Dinerstajn, američka aktivistkinja i profesorka, prerano i tragično preminula, tvrdila je da je ključ za mir u svetu jednako učestvovanje muškaraca i žena u vaspitanju dece jer najpre time postaju potpune osobe. Govorim o svemu što je ženama nametnuto, ali nastaviću da insistiram na tome da i muškarci ispaštaju u ovoj igri moći. Ima li nečeg lepšeg od odgajanja svog deteta? Od poznavanja svog potomstva? Od uticaja na njihove živote? Od davanja primera? Tata zaslužuje da bude tata, a ne da se gura u stranu uz misao da on to ne može, da on to ne zna, da on to neće dovoljno dobro. A onda, kada nešto što se smatra ”ženskim poslom” i uradi, zahvaliti mu. Izvinite, šta? Zahvaliti mu jer je svom detetu promenio pelenu? To je ne samo njegova dužnost već i pravo! Pitala sam svog kuma šta je za njega feminizam. Kaže on meni: ,,Ono kad radiš ceo dan, dođeš kući i kuvaš ručak ženi i deci’’. Vratimo svi zajedno tatama pravo da budu nežni, nekad tužni i ranjivi. Da se grle i maze sa svojom decom. Da ih vode na sladoled i na tobogan. Da im operu majicu uprljanu čokoladom, koju im i nije trebalo kupiti jer ručak će. Svi imamo jin i jang u sebi. Muško i žensko. Pitanje je koje ćemo više negovati. A šta ako počnemo da mislimo na oba?

https://www.instagram.com/p/B_Amscep5wz/?igshid=4ji3tsg5emj5

I opet ću citirati predivnu Gloriju, koja kaže:

Videli smo kroz prethodni vek da žene znaju i mogu isto što i muškarci. Sada je vreme da vidimo da i muškarci mogu ono sto mogu i žene.

I kada ovo kaže misli naravno na vaspitanje dece i preuzimanje odgovornosti. Sada je i na nama, ženama, da im to dozvolimo.

Šta nam još treba?   

I čujem tako neke skeptike kako kažu: ”Pa sve ste dobile, šta vam još treba?” Dragi moj, trebaju nam slobodne ulice! Trebaju nam besplatni ulošci, domovi bez nasilja nad ženama, trebaju nam reklame u kojima će žena biti prikazana po meri žene, a ne kao seksualni objekat. Trebaju nam udžbenici u kojima se neće postavljati pitanje da li žena može da bude preduzetnica. Treba nam pravo da se obučemo kako želimo. Treba nam više žena na vlasti. Onda kada ih bude jednako koliko i muškaraca u državnom vrhu, kada one budu izabrane jer su njihovi rad, trud i potencijal prepoznati, a ne zato što tako nalaže zakon, tek tada ćemo znati da smo napravile još jedan važan korak. Da smo zakoračile u budućnost obojenu koliko matrijarhatom toliko i patrijarhatom. Da, mogu da idu jedno s drugim. Ne moraju jedno drugo da ponište da bi postojali. Kada shvatimo da su dva principa srećna samo kada su zajedno, da se dopunjuju i da ne postoje da bi jedan dominirao, tek tada ćemo sa sigurnošću znati da živimo u rodnoravnopravnom svetu.

Ovo jeste borba u kojoj ćemo često biti percipirane kao ljute. Ljuti smo svakog dana zbog raznih nepravdi, političke situacije, laži, klimatskih nepogoda, drugarice koja kasni, sestre koja nam je uflekala omiljenu majicu. Zašto onda ne bismo bili ljuti i zbog nepravde prema ženama? Zašto je problem biti ljut ili ljuta?

Zato pridržite vrata nekom muškarcu, platite kafu svom drugu, dajte primer ljudima iz vašeg okruženja, naljutite se kada neko ima komentar da neka žena nešto dobro ne radi samo zato što je žena. Objasnite. Volite najpre sebe i ne libite se da to i pokažete. Dajte primer.

I imam za vas jedan zadatak! Na sledećoj kafi sa drugaricom ili drugom, mamom ili tatom, bakom, dekom, bratancem započnite razgovor. Pitajte: ”Hej, šta je za tebe feminizam?” Negde sam pročitala da je težak razgovor onaj vredan vođenja, a možda se i iznenadite, pa vam baš ovaj bude inspirativan, učini da se neki skeptik zapita, i na kraju krajeva nešto i promeni.

 

naslovna ilustracija: Alena Delkić


*ovaj post nije sponzorisan

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *