Koje opcije za reciklažu postoje u Srbiji, šta je pogodno za reciklažu a šta nikako nije i ima li uopšte smisla reciklirati?
Ako kojim slučajem rešite da u Guglu ukucate ”recikliranje u Srbiji” u nameri da saznate gde i kako možete reciklirati, rezultati vas neće nimalo obradovati. Situacija je jednako zabrinjavajuća i van Gugla. Kontejneri za sortiranje otpada su retki i slabo vidljivi, a o recikliranju veći broj nas i ne razmišlja jer se o tome jednostavno ne priča. A trebalo bi.
Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro 12 miliona tona otpada godišnje, a da recikliramo svega sedam do osam odsto posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – od 50 do 60 odsto.
No, problemi svakako ne leže isključivo u slaboj motivisanosti svih nas da se u recikliranje upustimo, već u dubljoj sistemskoj neorganizovanosti na nivou cele države. Ipak to ne znači da su nam ruke u potpunosti vezane. Opcije postoje.
Ali prvo da rešimo jedan mit, a to je:
''Zašto da recikliramo kada sve ide u isti kamion?!''
Koliko puta ste samo čuli ovu rečenicu u svojoj okolini? A tako je daleko od istine. Gde ovde grešimo? Najpre, prema ekološkim aktivistima, važno je da znamo da mi kao građani koji sortiraju otpad u kućama ne recikliramo, već odvajamo otpad za reciklažu. To znači da vršimo tek primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju. U prevodu, to što na kraju završi sve u jednom kamionu, ne anulira naš trud.
Važno je znati i šta je pogodno za reciklažu a šta nije. Tako se papir, staklo, karton i metal najčešće lako sortiraju (u konterejnerima koji postoje), dok pojedina vrsta plastike i sva ambalaža kontaminirana hranom nisu za reciklažu. Na sajtu Sekopaka, vodećeg operatera reciklažnog otpada, čeka vas detaljni vodič za reciklažni otpad tako da vam savetujemo da isti zabeležite u svom bookmark odeljku.
Hajde sada da zajedno vidimo i koje su to opcije, odnosno gde i kako konkretno možemo reciklirati u Srbiji. Predstavljamo vam 7 inicijativa širom Srbije koje se, svaka na svoj način bori da svojoj okolini i ljudima kroz recikliranje pruži ono najbolje.
Udomi teglu
Svima nam se posle rođendana nakupe flaše od piva, vina, sokova… A da ne spominjemo naviku većine da čuva sve te tegle od zimnice. Sve to možete sakupiti, udomiti ili reciklirati. Staklo se može koristiti iznova i iznova, a pritom se može i u potpunosti reciklirati.
Ako i dalje ne znate šta da radite sa svim tim teglama, rešenje leži u inicijativi Udomi teglu. Inicijativa je započeta na Facebooku, a sa ciljem sprečavanja nagomilavanja tegli u domovima onih kojima iste više nisu potrebne. Jedino pravilo koje grupa ima jeste da se tegle poklone onome ko bude najbrži odnosno javi se prvi. Obično je reč o poklanjanju i ličnom preuzimanju u određenom gradu. Grupa je izuzetno aktivna i sve objavljene tegle nestanu vrlo brzo. To makar nije čudno u zemlji ajvara, pekmeza, pinđura… Sve što treba da uradite jeste da pristupite grupi i objavite post kad god imate neki višak tegli.
Čepom do osmeha
Ova organizacija je poznata po sakupljanju plastičnih čepova, ali su nedavno počeli da sakupljaju i staklenu ambalažu. Važno je samo da ništa od toga nije polomljeno.
Osim stakla ovde možete doneti i papir, PET, staklo, limenke, bio otpad i plastične čepove. Samo obratite pažnju da sve bude čisto ili oprano.
Na njihovom sajtu možete se informisati i o tome kako da skupljate čepove i registrujete kutiju za čepove, ili kako da im sve to dostavite ako možda niste iz Novom Sada.
Jedna opcija je svakako Bex kurirska služba koja trenutno pro bono dostavlja džakove sa čepovima.
Novosađani nagomilane vinske i pivske flaše, razne teglice i drugu ambalažu od stakla mogu odneti i lično na adresu inicijative Čepom do osmeha (Ćirpanova 25 svakim radnim danom 8 do 19 časova i subotom od 9 do 13 časova).
Reciklaža papira Naša kuća
Udruženju Naša kuća bilo je potrebno malo da svoj rad učine jednim od najpopularnijih reciklažnih rešenja u Srbiji.
Recikliranjem paklica od cigareta napravili su niz sjajnih proizvoda od recikliranog papira.
Od unikatnih kutija za pakovanje preko autentičnog papira za crtanje, dizajniranje i štampu, ova japanska tehnika ručno pravljenog papira je osvojila baš sve koji saznaju za ovu mogućnost.
Zato i ne čudi što organizacija trenutno jedva uspeva da zadovolji potražnju.
U svemu tome najveću ulogu imaju osobe sa poteškoćama u razvoju kojima je ovo jedan od prilika za radno osposobljavanje, budući da je ceo proces reciklaže vrlo jednostavan i njima prilagođen.
Proizvode koje prave možete videti i poručiti na njihovom Instagram profilu a isto tako možete učestvovati u recikliranju tako što ćete sakupiti i poslati paklice cigareta ili bilo koji papir sa visokim procentom celuloze.
Reciklomati
Od skoro se na ulicama Beograda mogu pronaći i takozvani reciklomati. Namenjeni su za usputnu reciklažu plastičnih i staklenih flašica, limenki i tetrapaka.
Za svaki komad plastične ambalaže koji ubacite dobijate 5 dinara, za staklo 4, a za limenke i papirnu ambalažu (Tetra Pak ambalažu) 3 dinara.
Sav novac koji u tom momentu prikupite možete iskoristiti da dopunite BusPlus kartice ili eventualno donirate Fondu za mlade talente Grada Beograda ili Fondaciji Novak Đoković za programe pravilnog razvoja dece u Srbiji.
Ženski centar Užice
Reciklaža se ne odnosi nužno samo na papir i staklo. Jedan od načina da se utiče na očuvanje životne sredine je i smanjenje tekstilnog otpada.
Upravo to je cilj Ženskog centra Užice koje već neko vreme važi za primer u zajednici, ali i u celoj državi. Žene organizovane oko ovog centra revnosno prikupljaju, sortiraju i dele odeću koja Užičanima nije potrebna i prosleđuju onima kojima je to najpotrebnije. I ne samo to, koliko god su u mogućnosti, određene komade preuređuju i od starog prave novo.
Tako su na jednom mestu stvorile radna mesta, mogućnost da se smanji tekstilni otpad i obezbedi odeća onima kojima to najviše treba, a posebno deci.
U planu im je da se bave i reciklažom tekstila, ali ovaj projekat, vredan 500 hiljada evra nije moguće izneti bez finansijske podrške koju trenutno nemaju. Kako kažu, ovaj projekat bi omogućio reciklažu većih količina tekstila kao što je na primer onaj koji ostane u fabrikama koje proizvode uniforme.
Ako vas zanima kako možete doprineti radu ovog centra i eventualno podržati njihove napore, obavezno ih kontaktirajte putem Facebook stranice.
Eko bag
Ako su vam u prolazu zapale za oko torbe upečatljivih boja i dizajna ili vas je taj dizajn podsetio na neki bilbord ili reklamu, velika je verovatnoća da ste uočili proizvod koji je izašao iz radionice Eko bag. Reč je o socijalnom preduzeću koje sada ima prepoznatljiv brend torbi i aksesoara napravljenih od recikliranih materijala starih bilborda. Stoga, ako imate firmu i bilborde kojima je “prošao rok”, možete ih proslediti ovom preduzeću i za svoje zaposlene obezbediti novu turu unikatnih poklona.
Inače, osim što podstiču recikliranje, Eco bag se ističe i po tome što zapošljava prvenstveno žene starije od 45 godine koje pripadaju teško zapošljivoj grupi.
Bezo tekstil
Naravno da reciklirani ili ti ponovo upotrebljeni tekstil možete izgledati jednako lepo i korisno. To su pokazale devojke iza brenda Bezo tekstil koje od zavesa, starih farmerica, posteljine i džempera mogu napraviti baš sve. Salvete, neseseri, futrole za knjige i laptopove ili pak poklon kese za vino, sve to pa i mnogo više možete naći u ovoj lokalnoj radionici za davanje novog života tekstilu.
Osim što kupovinom ovakvih proizvoda doprinosite smanjenju tekstilnog otpada, isto tako možete i donirati određene materijale, poput starih kišobrana.
“Za manje smeća i više sreće”
Ovo možda zvuči kao idealan podnaslov za kraj ovog teksta, ali reč je o još jednoj Facebook grupi koja se bavi zaštitom životne sredine. Grupu Za manje smeća i više sreće pokrenula ekološka aktivistkinja Milja Vuković u želji da raširi ideju o životu koji donosi recikliranje i življenje jednostavnog života koji ne zahteva more industrijskih proizvoda. To joj je i pošlo za rukom jer grupa trenutno okuplja blizu 19 hiljada entuzijasta.
Na ovoj stranici gotovo svakodnevno možete pročitati praktične savete kako kako da smanjite količinu otpada, koji su to novi eko proizvodi (kako komercijalni tako i oni iz sekcije ‘uradi sam’) kojima možete zameniti one štetne po okolinu, kako da reciklirate od kuće kao i da se detaljnije informišete i edukujete o zaštiti životne sredine.
‘Ima li uopšte smisla nešto reciklirati u Srbiji?’, pitanje je za kraj ovog teksta. Odgovor je: da, i te kako ima. Ne samo zbog toga što ćemo tako smanjiti količinu smeća i učiniti da sredina oko nas bude zdravija, doprinećemo zdravlju i sreći onih najugroženijih.
Da li i u vašoj okolini postoje opcije za recikliranje? Ako znate još neku inicijativu za recikliranje, podelite sa nama u komentarima.
7 Responses
Poštovani, jako edukativan tekst. Saznala sam nešto novo, hvala Vam na tome. Mislim da bi trebalo dopuniti ga sa informacijom da Info stan deli kese za reciklazu otpada koje se ostavlja na tačno određeno mesto za određenu opštinu a te kese se kupe posebnim kamiončićima. Uz to dobijate i 5% popusta na račun Info stana. Mislim da se taj projekat zove “Eko-kesa za čistiji grad”.
Srdačan pozdrav i sve najbolje,
Bojana
Draga Bojana,
Hvala veliko na lepim rečima na račun našeg teksta.
I da, žao nam je što smo tu opciju prevideli jer smo i mi bili upoznati sa njom, ali eto razloga više da kreiramo i drugi deo ovog teksta.
Najlepše zahvaljujemo na dopuni.
Veliki pozdrav od celog BDW tima,
Brana
Bravo Bravo Bravo za ovaj clanak
To je sve igrarija i u sustini ne menja nista. Potrebno je na gradskom ili opstinskom nivou pristupiti ovom problemu. Kao prvo moraju se gradjanima omoguciti veliki kontejneri za staklo,papir i plastiku. I to da ravnomerno budu rasporedjeni po opstinama. Onda trebaju se obezbediti punktovi za odlaganje kabastog otpada (ono se u vecini evropskih zemalja dodatno placa). To bi bilo za pocetak i kasnije bi mogle i druge opcije da dodju u obzir. Bar tako rade sve druge drzave. Ovo sa teglama i cepovima je samo necije ubijanje vremena.
Sve pohvale za tekst! Saznala sam mnogo korisnih informacija. Predivne inicijative, hvala sto sirite svest o njhovom postojanju.
Ne slažem se da je igrarija. Ostalo se slažem. Sve inicijative daju rezultate, mobilišu nas, otvaraju oči… Da vidimo probleme i da tražimo rešenje. Menjaju nam svest, navike, edukuju… Zajedno možemo sve.. Više je nas nego zaposlenih u lokalnim i državnim strukturama. Više možemo, više znamo. Dovoljno je ako nas slede, daju podršku i rade svoj posao… Moramo shvatiti da mi moramo biti aktivni, a ne čekati da se država pobrine o svemu.