Nasumične januarske sitnice

Volim januar. Više od ijednog meseca u godini. Ok, činjenica da sam u njemu rođena ima svog udela, ali nije stvar samo u tom dvadeset i trećem danu pomenutog meseca. Ima tu još nečega. Neki specifičan osećaj uzbuđenja usled novog početka. Prilika da okrenemo sledeći list i osetimo entuzijazam pred njegovom netaknutom belinom. I kažemo sebi: ”E, sada ćemo drugačije”. Ili isto, ako je to ”isto” donelo rezultate. U mom slučaju to ”isto” jesu Random postovi posvećeni sitnicama koje su mi na ovaj ili onaj način ulepšale prethodni mesec. Bilo ih je u protekloj godini, i nema razloga da ih ne bude i u ovoj. I zato vas danas, na koji dan od februara, čeka upravo post tog tipa. A u njemu osvrt na moj januar i to kroz sitnice koje su ga obeležile.

*Današnju random priču započeću stavkom koju sam vam tek usputno spomenula u postu o Berlinu, obećavši njeno detaljnije pojašnjenje u jednom od narednih postova. Taj naredni post biće današnji, a stavka o kojoj je bilo reči jeste dnevnik putovanja, koji sam počela da pišem tokom svoje skorašnje posete Drezdenu i Berlinu. Nakon nekoliko propuštenih prilika da tokom prethodnih putovanja, sve svoje misli, važne informacije, korisne savete i upute zapišem na jednom mestu, i tako ih učinim uspomenama posebne vrste, rešila sam da prvom sledećom prilikom ne ponovim istu grešku. Tako sam odučila da tokom novogodišnjeg putovanja što više toga zapišem. Od istorijskih činjenica, preko zanimljivosti i emocija koje je svaki od gradova u meni izazvao, do zapažanja i generalnih utisaka. Sve navedeno potkrepila sam sačuvanim ulaznicama, kartama za gradski prevoz, mapama i svim ostalim suvenirima tog tipa. A sve iz razloga što putovanja vidim kao poseban vid bogatstva sačinjenog od sećanja na viđeno i doživljeno. Sećanja koje vremenom neosporno blede. Stoga, svaki način da iste oživim i učinim ponovo bliskim, vidim kao nešto sjajno i poželjno. Ukoliko delite moj stav, eto predloga kako da i sami, što duže i što vernije, sačuvate uspomene na svoja putovanja .

*U isti svrhu započela sam i sa svojom tradicijom sakupljanja i čuvanja ”delića” mesta koje sam posetila. O njoj sam vam već više rekla u OVOM postu, te se ne bih ponavljala. Ono što bih svakako danas volela da podelim sa vama jeste najnoviji doprinos kolekciji proistekloj iz te tradicije. Reč je o rizli iz dvorišta Cvinger palate u Drezdenu _{(jedino što se moglo pronaći ispod slojeva snega i leda)} i kamenčićima sakupljenim ispred muzeja Topografija terora u Berlinu. Moj način da delove pomenutih gradova zauvek sačuvam u svojoj blizini.

* Dok nas tok ove random priče još uvek ”drži” blizu Berlina, iskoristiću trenutak da vam predstavim neke od dekor sitnica koje sam pazarila tokom boravka u nemačkoj prestonici. Tu je nekoliko ramova koje sam popunila razglednicama kupljenim u prodavnici Muzeja filma i televizije, a koji su se odlično uklopili uz već postojeću kompoziciju na zidu iznad radnog stola, a o kojoj sam vam više rekla u OVOM postu.

*Pored ramova, berlinski šoping je obeležio i pronalazak veštačke lale. Da, da, dobro ste pročitali. Naime, reč je o detalju za kojim sam dugo i bezuspešno tragala u beogradskim prodavnicama, a kojim sam odavno želela da osvežim enterijer svoje sobe. Međutim, tek sam u Berlinu imala sreće. Upravo tamo konačno sam pronašla idealan primerak veštačke lale uz odgovarajuću vazu. I baš kao što sam i zamislila, sve se na kraju sjajno uklopilo uz ostatak enterijera moje sobe, dajući dašak prolećne svežine, bez obzira što smo još uvek daleko od 21. marta.

*Sa berlinskog ulova, prelazimo na januarske poklone. Jer da, januar delom volim i zbog darivanja. Kako onog novogodišnjeg, tako i rođendanskog. Prvi na listi jesu novi književni naslovi, kojima su me obradovali meni dragi i bliski ljudi. Najpre, tu je naslov ”Moda i odevanje”, koji je potpisala Marina Kovareva Ranisavljev, a koji se osvrće na psihološke, društvene i istorijske aspekte mode. Rekla bih divno štivo, kako za one koji se profesionalno bave ovom oblašću, tako i za potpune laike. Čim se detaljnije upoznam sa delom, podeliću sa vama i svoje utiske.

*Sledeći naslov jeste najnoviji doprinos mojoj ”501” kolekciji knjiga. A u njemu, lista svih onih gradova koje morate posetiti za života, a kojih ima upravo 501. Dakle, jedna od onih knjiga koje dođu kao nepresušan izvor motivacije i podstreka, pogotovo u danima kada istih ponestane.

*Sa knjiga prelazimo na garderobu, i to na omiljenu duksericu ove zime. Reč je o komadu čiji dizajn potpisuje domaća dizajnerka Iva Stefanović, a koji je deo kolekcije brenda Candy Girls, koji je Iva pokrenula u saradnji sa magazinom ”Reci Da”. Zašto je ovaj duks poseban? Jer je verovatno moj najčešće nošen komad tokom januara. A sve usled njegovog sjajnog dizajna _{(ovde podrazumevam i njegovu idealnu dužinu)}, koji je u isto vreme jednostavan i efektan, otud nosiv i uklopiv. OVDE možete videti kako duks izgleda kada se obuče.

*Kada smo već kod zanimljivog dizajna, otkriće januara predstavlja brend Škrabac, čiju sam majicu dobila kao rođendanski poklon. Crtež žene zmaja, kojom je ukrašena pomenuta majica, verovatno je jedna od najboljih ilustracija koju sam imala prilike da vidim na nekom odevnom komadu. I zato, svaka čast za ideju, kreativnost i trud!

*I za kraj, par komada nakita, koji karakteriše vrlo zanimljiv spoj zlatne i teget boje. Nikad ranije nisam imala išta slično, te se iskreno radujem nošenju ovih noviteta. Inače, komadi su  rođendanski poklon uzet u prodavnici Accesorize.

I to bi bilo sve za današnje javljanje i još jednu random priču. Nadam se da ste uživali u istoj, i da ste kroz osvrt na sitnice koje su mi obeležile januar došli do nekih novih ideja. Jer to i jeste svrha ovakvih postova. Da inspirišu i skrenu pažnju na sve one lepe detalje koje čine život. Kao i uvek, tu sam za sva vaša pitanja i sugestije. Do idućeg javljanja, budite mi nasmejani. Vaša B.

_{Ukoliko vam se ovaj post dopao, bacite pogled na prethodno javljanje ovog tipa i listu decembarskih sitnica koje su mi ulepšale posledjne dane prošle godine.}