Porez na roze: Koliko košta biti žena?

Pored boje, postoji još jedna razlika između roze i plavog brijača – roze brijač je 13% skuplji. I ne radi se samo o brijačama, već i o igračkama, knjigama, šamponima, odjeći… Dok vlada mišljenje da su sve žene šopingholičarke i troše pretjerane količine novca na kozmetiku i ostale potrepštine, gubi se iz vida i jedan važan detalj – brojni proizvodi za žene su skuplji samo zato što su, baš to, za žene.

Žene se smatraju primarnim potrošačima kada govorimo o kozmetici i garderobi i kao takve su decenijama bile meta reklamnih kampanja. Samim tim, stručnjaci za marketing provode mnogo vremena pokušavajući da plasiraju proizvode ženama i natjeraju ih da kupuju stvari bez mnogo kritičkog promišljanja – predstavljajući ih kao nešto što nam je prijeko potrebno.

Rodni stereotipi u marketingu zvuče kao izlizan i zastareo koncept, ali nažalost, žene se i dalje nerijetko predstavljaju kroz rodne uloge, seksističke izraze i ustaljene društvene norme koje prati – roze boja. 

Iako je dvadesetih godina dvadesetog veka roze boja bila “muška” i simbol snage i dominantnosti, a plava se smatrala neutralnom i delikatnom, danas je situacija drugačija. Čak suprotna. I to je u potpunosti društveno prihvaćeno, pa neki podjelu boja po polovima smatraju prirodnom.

Ne shvatite me pogrešno, pastelna roze boja je za mene jedna od omiljenih, najdražih boja. Ipak, kada brendovi koriste roze proizvode kako bi ih plasirali ženama, u želji da ostvare što veći profit – ne radi se o boji, već o zarađivanju na štetnim, davnašnjim rodnim normama. 

Šta je "porez na roze"?

Porez na roze nije u doslovnom smislu porez, već predstavlja jedan sistem diskriminacionog postavljanja cijena i servisa, baziranog na poluMindset u marketingu bi stoga zvučao nekako ovako: “Ova krema će imati roze ambalažu, i samim tim će biti skuplja, ali ćemo je reklamirati kao neophodnu za ženino zadovoljstvo i sreću”.

Pored banalnosti i opasnosti rodnih stereotipa, koji su evidentni, iz ove pojave može se zaključiti da još više produbljuju i stoje na strani nejednakih prilika i nepravičnosti. Tako žene godišnje potroše čak oko 1200 evra više od muškaraca za iste proizvode drugačije boje. 

Istovremeno, rodni jaz u platama i dalje buja, pa žene zarade otprilike 82 centa za svaki dolar koji zarade muškarci. Ovo ne pokazuje samo vidljiv ekonomski efekat, već i socijalni, i to kroz norme na koje se navikavamo ili ih ne preispitujemo – misleći da tako mora.

Uz sve to, porez na roze dotiče i djecu jer igračke koje su roze i predstavljene kao “igračke za djevojčice” uglavnom su skuplje od onih “za dječake”.

Boje su rodno neutralne, ali marketing nije

Naravno, roze proizvode ne koriste samo žene, iako reklame targetiraju isključivo njih. Zapravo, može ih koristiti bilo ko, ali sa jačanjem kapitalizma, jačale su i podjele između onoga što se smatra ženskim i muškim. Tako su, u 19. vijeku, sve bebe nosile identičnu odjeću – bijele haljinice koje su se generacijski prenosile i pozajmljivale (jer su bile i najpraktičnije kada roditelj želi da promijeni pelene, a i jednostavne za održavanje). Tek oko 1940. postaje popularna podjela da je “roze za djevojčice, a plavo za dječake”.

Ove norme idu toliko daleko da je u jednoj školi na Tajvanu dječak bio ismijavan kad se pojavio na času noseći roze masku. Čuvši to, tajvanski zdravstveni zvaničnici su nosili roze maske na dnevnoj konferenciji za novinare kako bi ohrabrili sve da nose maske i pokazali da i dječaci mogu da nose roze.

Koji proizvodi imaju "porez na roze"?

Iako je razlika u cijeni proizvoda koji se plasiraju muškarcima i ženama najveća kada govorimo o preparatima za ličnu njegu (čak 13 odsto), ta razlika je vidna i kod drugih proizvoda. Istraživanje Njujorškog odeljenja za potrošačka pitanja, bazirano na oko 800 proizvoda iz 90 različitih brendova, pokazalo je da žene znatno više novca daju za preparate za ličnu njegu, igračke i pribor, deliju odjeću, odjeću za odrasle i proizvode za starije i kućnu zdravstvenu negu.

Istraživanje Njujorškog odeljenja za potrošačka pitanja

Hajde da vidimo “porez na roze” i na konkretnim primjerima:

Kako stati na kraj "porezu na roze"?

Bilo bi previše pretenciozno reći da se ovaj problem može u potpunosti rešiti. Opet, iako ne možemo sasvim zaobići “pink tax“, sama činjenica da prepoznajemo problem veliki je korak u promeni našeg ličnog mindset-a. 

Postoji i nekoliko načina da izbjegnemo porez na roze u situacijama kada je to moguće:

  • Uglavnom potežemo za poznatim brendovima, ali probajte da podržite male biznise ili kompanije koje prepoznaju problem poreza na roze i ne prave razliku među polovima tj. cijenama;
  • Sledeći put kada budete kupovali neke potrepštine, provjerite cijenu onoga što obično kupujete i uporedite je sa “muškom” verzijom proizvoda. Isto tako, uporedite cijenu sa drugim brendovima. Ovo je najpraktičnije raditi pri online kupovini, ali je moguće i kada razgledamo po prodavnicama;
  • Ne prezajte od kupovine rodno neutralnih artikala ili onih koji su okarakterisani kao muški. Pogotovo ako se razlikuju jedino u boji;
  • I možda najvažnije: o ovome moramo da pričamo. Bilo da razgovarate sa drugaricom, ili adresirate temu na svojim profilima na nekoj društvenoj mreži, jedan glas više u borbi protiv ovog diskriminatornog sistema je uvek poželjan i neophodan.

 

Ne želimo da plaćamo veću cijenu samo zato što je proizvod marketinški namijenjen ženama, a porez na roze je samo još jedan teret na već staklenim nogama ekonomske sigurnosti žena. Zato sledeći put kada kupujete brijač, možda mahinalno pohrlite za onim roze, no ipak se zaustavite i provjerite i onaj zeleni ili plavi pored njega.

Vizuali: Mina Živić

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

One Response

  1. Pink tax kao pojam i tema za razgovor se pojavila u Americi negde 2016. kada sam bila tamo na postdiplomskim studijama i 2016. je taj isti pojam srušen. Bukvalno nema veze sa mozgom. Nisam ekonomista tako da ne mogu baš da prezentujem najbolje argumente sa te strane, ali ne moram biti ekonomista da uzmem dva šampona i vidim razliku u sastojcima. Muški šamponi su praktično tečni sapun dok ženski sadrže raznorazne ekstratke. Muž mi radi kao menadžer proizvodnje u jednoj fabrici odeće i naglas se nasmejao kada sam mu pročitala ovo. Muška odeća, pogotovu majice i košulje se sve proizovde na istoj mašini, kvadratni oblik za bukvalno svaki proizvod i može da se štancuje. Nemojte nam trovati devojčice netačnim informacijama, dovoljni su brojni stereotipi i drugi društveni problemi sa kojima se mi žene nosimo. https://www.youtube.com/watch?v=8fHZgwAnsIU – na ovom linku je devojka sve lepo objasnila po ovom pitanju.

    Takođe, jaz u zaradi nije zbog pola, evo jednog članka mog dobrog prijatelja koji je analitičar po profesiji, sa preko 100 referenciranih naučnih studija kojim je smireno i staloženo opovrgnut taj mit – https://www.zamrvicubolji.com/life-philosophy-mentalhealth/2021/3/17/examining-the-peculiar-case-of-the-gender-pay-gap

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *