POSLEDICE KOVIDA: Sve još miriše na – crni luk!? Šta je parosmia i kako sa njom?

Bio je to jedan sasvim običan martovski dan. Započela sam ga kao i svaki drugi uživavši u doručku koji svakodnevno jedem. Ali tog martovskog dana taj doručak je bio potpuno neobičan – nije imao ukus. Kako smo od početka pandemije kao dečiju pesmicu naučili da je jedan od upečatljivijih simptoma ove velepošasti koja nas je snašla baš gubitak čula mirisa i ukusa, otrčala sam u sobu da bih proverila i to drugo čulo, moju veliku ljubav, miris. Manično sam otvarala bočicu za bočicom parfema i gle čuda – ništa! Niente, nada, nothing! Prsnula sam u vazduh dva sprejera svog omiljenog voćkastog cvetnog mošusnog parfema, prizvala njegov miris u sećanju jer nisam mogla da ga osetim i pozvala svoj lokalni Kovid centar da proverim do koliko sati primaju pacijente za testiranje.

Gubitak mirisa kao posledica virusa me je oduvek plašio jer – volim mirise. Ne mogu da kažem da ih volim više od prosečne osobe jer ko sam ja da sudim, ali ih zaista volim i oduvek sam im pridavala posebnu pažnju. Od jutarnje kafe, preko omiljenog omekšivača i parfema, mirisa mog psa kada se ujutro probudi u čistoj posteljini. Da ne pričamo o mirisu trave posle kiše, nečeg ukusnog što se sprema u rerni, pa sve do mirisa kože voljene osobe ili svim mirisima koji evociraju sećanja i neka prošla vremena.

Nekoliko kutija vitamina A, D, C i E i ceo period izolacije kasnije mogla sam da se zahvalim nebesima da sam preležala virus bez ikakvih komplikacija i zaista brzo povratila čulo ukusa. A što se tiče mirisa? E, to je već d(r)uga priča.

Šta je parosmia?

Nakon gubitka ovog, za mene, cenjenog čula, osetila sam miris određene puderaste note u kupci nakon što sam nemali broj minuta provela udišući vazduh u tuš kabini toliko duboko na nos da bi mi verovatno mnogi plivači u tom trenutku pozavideli na kapacitetu pluća. Ali, hej! Osetila sam je! Za tim su ubrzo došli i ostali mirisi poput mirisa kafe, parfema i određenih jela s tim što sam isprva morala da se fokusiram na to da pomirišem, tj. da osvestim prisustvo mirisa, a tek kasnije sam počela i nesvesno da ih osećam u vazduhu.

Baš u tom nekom periodu, kada sam pomislila da je sve prošlo, što je oko mesec dana nakon negativnog PCR testa, desilo se to da su određene stvari počele da mi mirišu – čudno. To je neki miris nalik benzinu ili nekoj hemikaliji, ne mogu ga definisati niti povezati sa nečim što sam ranije osetila, ali su sad moj omiljeni parfem i pasta za zube dobili taj neobjašnjiv vonj.

Parosmia je stanje u kom je čulo mirisa izmenjeno, nije odsustvo čula mirisa koje se stručno naziva anosmia, već promene u percepciji mirisa izazvane oštećenjima određenih nerava u nosu.

Da se razumemo, vrlo sam svesna toga da parosmia kao takva ne predstavlja ništa strašno i pogubno, ali to što uopšte nije bila česta kao pojava pre cele situacije sa pandemijom i što postoji, nema baš neko smirujuće i blagotvorno dejstvo na one koji se s njom sreću i nose.

Nismo sami ni u ovoj situaciji

“Oko 65 procenata ljudi sa virusom korona izgubi čulo mirisa i ukusa, a procenjuje se da oko 10 posto njih doživi ‘kvalitativnu disfunkciju mirisa’, što znači parosmiju ili drugo stanje, na primer fantosmiju (kad osećate miris nečega čega nema)”, prenosi BBC.

S obzirom na to da niko od mojih ukućana nije preležao virus, kao i da je to zadesilo vrlo mali broj mojih bližnjih, nisam imala sa kim da se posavetujem na ovu temu.

Oni koji su preležali virus ili su povratili miris ubrzo ili ga još uvek uopšte nemaju, a kako hronično ne verujem gotovo ničemu što pročitam na temu virusa u medijima, odlučila sam da podelim svoj problem sa svojim pratiocima na Instagramu (prava sam “Svi su me pitali – niko je nije pitao influenserka”, znam). Tako bih mogla da saznam iz prve ruke da li je neko imao ili ima slično iskustvo sa promenama u osećanju mirisa nakon preležanog virusa, kao i kad i da li im se miris u potpunosti vratio.

Ono što me je iznenadilo jeste jedan ozbiljan odziv na ovu temu, kao i veliki broj osoba sa sličnim ili možda čak i gorim mirisnim promenama nego što ih ja imam.

Samo da napomenem, ovo nije naučno istraživanje, već rezultat ankete sa društvene mreže, ali jedan od zaključaka do kojih sam došla analizom tih odgovora je taj da su parosmiju češće iskusili oni koji su preležali virus u takozvanom drugom talasu, ne neposredno pre i nakon vanrednog stanja već kasnije, krajem prošle godine i početkom tekuće.

Bilo je situacija kada turska kafa ima miris trulog mesa, kada ljudi ne mogu da jedu zbog mirisa koji osećaju, do toga da ne osećaju ni jedan miris osim mirisa crnog luka. U svemu.  Nije strašno, ali složićete se, nije baš ni prijatno.

Što se tiče trajanja ovog stanja, za koje ću tek tada od prijateljice iz srednje škole saznati da se zove parosmia, potpuno je individualno. Nekima od ljudi koji su se javili parosmia je trajala nekoliko nedelja, drugima i do šest meseci, a sam internet i malobrojna naučna istraživanja takođe ne nude ništa drugačiji odgovor.

Ima li zapravo leka?

Vreme je najveći neprijatelj parosmiji. Kako vreme prolazi, naš imuni sistem jača i obnavlja telo, pa samim tim i nosne nerve koji su zaduženi za percepciju mirisnih molekula. Neretko je parosomia znak da se upravo ti nervi regenerišu i da treba pomoći organizmu u oporavku.

Među savetima su se pojavljivale tablete Alfalipolin forte, inhalacija uljem čajevca, eukaliptusa ili pomoću bosiljka, kao i vitamini B kompleksa i ostali vitamini abecede (vitamin AD3, vitamin C i cink).

Takođe sam na sajtu abscent.org, koji se i bavi samo ovim problemom, (vrlo zanimljiva igra rečima priznajem – Absent-Ab Scent) pročitala da bi treniranje mirisa bilo poželjno. Svaki dan po nekoliko puta mirisati određene upečatljive mirise (limun, kafa i slično) i prizivati u sećanje karakteristike toga što se miriše – to će skoro sigurno, ali ne i sto posto, dovesti do toga da se nos istrenira za mirisanje, da se vrati u formu. Neka svako od nas isproba i izabere onaj metod i lek koji mu se čini najprisnijim.

Znajte da niko sa potpunim pravom ne može da tvrdi kada i od čega će parosmia proći, ali sigurna sam da jedno svakako treba izbegavati – paniku.

Nema veze, proći će i to...

Nije mali broj onih koji su se javili povodom ovog post virusnog simptoma, a koji su prošli kroz neku vrstu anksioznosti i anksioznih misli, što zbog parosmije što zbog ostalih simptoma koji su se javili nakon korone.

Ne smemo ni u jednom trenutku zanemariti da je normalno da mozak reaguje uključivanjem crvene lampice kada nešto u telu nije kako treba i da je okej osećati se i zbunjeno i nesnađeno i u potpunom neznanju jer je ovo ipak prva pandemija ovog tipa koju proživljavamo i verujte, niste sami u tome što osećate i kroz šta prolazite, pa čak i ako je to nešto naizgled banalno kao promena u percepciji mirisa.

Meni je značilo da čujem nešto o ovom simptomu koji sa mojim nosem još uvek nije završio. Dok ne završi, definitivno ću pomoći svom telu da se lakše izbori sa njim uz zdravu, izbalansiranu ishranu, vitamine i blagu fizičku aktivnost i gledaću da mu dodatno olakšam strpljenjem i  razumevanjem prema sebi, pa onda i nekom od metoda koje sam istražila i odlučila da bi za mene bile efikasne.

Sve pre ili kasnije prođe. Parosmia, pandemija – one će kao i mnoge druge stvari postati samo reči na slovo “p” koje su nas nekad davno tištile. Život je onaj koji se dešava uprkos svemu – e to ne smemo zaboraviti.

Stay safe!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

2 Responses

  1. Draga Jelena,
    Hvala na zanimljivom članku, očigledno da ne pratim dobre izvore informisanja jer sam do sada slabo nailazila na iste, da su se bavili post covid simptomima – izmenjenim čulom mirisa ili ukusa.
    Moje iskustvo traje i dalje. Oko mesec i po dana po prelezanom virusu izmenila su mi se oba cula, konkretno za hranu pripremljenu na ulju. Miris/ukus totalno nepoznat i tezak. Nastavljam sa koriscenjem vitamina i nadam se da ce se stanje uskoro normalizovati.
    Veliki pozdrav,
    Milica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *