Drugo izdanje najnovije rubrike na BDW-u je tu. Osvrćem se na 10 stvari koje su me radovale u januaru. Rekapituliram mesec, prisećam se onog najlepšeg iz njega i sa vama delim segmente svoje intime, ali i gomilu preporuka koje vam mogu biti interesantne. Nadam se da ćete uživati listajući moje januarske uspomene.
Otpočeću ovu listu na način na koji je i počela naša 2018. godina – uz partijanje. U samo 20 dana januara, Nikola i ja smo uspeli da organizujemo dve proslave za naše najbliže prijatelje. Najpre smo to učinili za novogodišnju noć, a onda i u čast naših rođendana, s obzirom na to da smo oboje rođeni u januaru. Ovom drugom žurkom ujedno smo i započeli našu malu tradiciju obaveznog partijanja svake treće subote u januaru. Obećali smo sebi i našim prijateljima da će tako biti počevši od ove 2018. godine, pa dok god budemo mogli da stojimo na nogama. I ma koliko proces organizacije proslava za dvadeset i više ljudi ume da bude naporan (pisaću vam detaljnije na tu temu jednom, obećavam!), mi smo istinski uživali u svakom trenutku. Neću ni da spominjem kakav su užitak bile same žurke. Zato su upravo ti događaji ono što me je posebno, duboko i istinski radovalo u januaru.
Kada smo već kod proslava, posebno ove rođendanske, ne mogu, a da ne spomenem poklone kojima su me moji prijatelji i ove godine ostavili bez reči. Kompletan spisak i opis istih možete naći među highlights momentima na mom Instagram profilu (@brana_antovic). Pozivam vas da to učinite jer sam sigurna da ćete pronaći pregršt inspiracije kako da obradujete sebe ili nekog vama dragog.
Sama činjenica da sam u januaru odgledala ukupno jedanaest filmova za mene već predstavlja ogromnu radost. Realnost je da u drugim mesecima, u kojima nema praznične pauze od nedelju i više dana, taj luksuz sebi ne mogu da priuštim. Otud i moja sreća što sam, makar u ovom smislu, januar maksimalno iskoristila. Među tih jedanaest naslova bilo je onih koje bih vam od srca preporučila ( ”Inherit the Wind” o kojem sam vam pisala u OVOM postu, ”Deliverence” odlični avanturistički triler iz 1972. godine i ”Three Billboards Outside Ebbing, Missouri” za koji ću iz sveg srca navijati na predstojećoj dodeli Oskara), baš kao i onih koje bih vam rekla da zaobiđete (”Dunkirk” koji me je potpuno razočarao, ali i ”The Lobster” od kojeg sam mnogo, mnogo više očekivala). Ipak, ako bih morala da pričam o filmu koji me je istinski usrećio i u meni izazvao čistu radost, onda to mora biti romantična komedija iz 1967. godine, ”Barefoot in the Park”. Od prve do poslednje sekunde ovog klasika, čiji je uspeh bio od krucijalnog značaja za Roberta Redforda i Džejn Fondu, tada još uvek mlade glumce koji tek što su započinjali svoju ozbiljniju filmsku karijeru, uživaćete u lepoti teksta i fotografije, šarmu likova, njihovoj različitosti i zapletu koji iz nje proizilazi. Dakle, ako tragate za laganim, ali nikako banalnim, filmskim štivom idealnim za nedeljno popodne, ovo će zauvek biti jedna od mojih top 5 preporuka.
P.S. Ako vam se svidi Redford-Fonda spoj, bacite pogled na ”Our Souls at Night”, Netflixov film iz 2017. godine u kojem ovo dvoje velikana po četvrti put igraju rame uz rame. Posredi je vrlo lepa i dirljiva priča.
Da, rekoh vam da me je ”The Lobster” u globalu razočarao. I mada je priča na papiru obećavala, ono što sam videla delovalo mi je neskladno, prenatrpano, konfuzno i nedovoljno ubedljivo. Otud je opšti utisak mlak. Osim u pogledu fotografije i muzike. ”Predivno” je reč kojom bih opisala i jedno i drugo. ”Božanstveno” je pak reč kojom bih opisala njihov spoj. Ipak, blagu prednost dajem muzici. Zato je moja januarska playlista obilovala numerama korišćenim u filmu. Mada dominiraju setne note, ovaj soundtrack me jeste radovao. Iznova i iznova.
Oduvek mi je obećavala. Što zbog simpatija za epohu u koju je smeštena, što zbog tematike, odličnog teksta, kamere, kostima. Međutim, ispred nje bi se uvek isprečio neki drugi naslov, tako da sam godinama ”stajala” na prvoj sezoni. Sve do novogodišnjih praznika kada sam rešila da konačno saznam kompletnu ”Mad Men” priču. Ispostaviće se da je to jedna od najboljih televizijskih priča koje sam u životu pogledala. Jer, ovo nije samo serija o jednoj marketinškoj agenciji i njenim zaposlenima. Ovo je serija o istoriji, politici, rasizmu, feminizmu, revoluciji… A opet, ovo je i serija o ljudima. Ljudima koje istovremeno volite i mrzite. Koji vas ozbiljno iritiraju, a za koje ipak navijate. I naravno, ovo je serija o kreativnosti, idejama i moći marketinga, zato bih je najpre preporučila ljudima koji se bave pomenutom granom, a onda i svima drugima koji bi da uživaju u istinski kvalitetnom serijskom programu.
Ovo je jedna od onih knjiga koje ne čitate u cugu, već je gustirate poput kakvog lekovitog napitka koji su vam preporučili da uzimate izjutra ili pred spavanje. Tako sam je makar ja doživela. Milica Lalović-Božić, njen autor, koja je između ostalog NLP Master i Grandmaster Reiki učitelj, piše o tajnama i osobinama “žene zmaja”. Zapravo, daje nam savete kako da i mi postanemo jedna. Takvih saveta je ukupno 100 i svaki od njih obiluje inspiracijom i podstrekom da budemo najbolja i najjača verzija sebe. Sjajno štivo za svaku ženu. Kako za onu koja je svesna sebe i svojih dometa, tako i za onu koju muči sumnja u sopstvene mogućnosti. Zato, setite se ove preporuke kada budete sledeći put razmišljali o poklonu za vama dragu žensku osobu. Mislim da sa ovim štivom nikako nećete pogrešiti.
Kako uđete u restoran ”Radost Fina Kuhinjica”, tako osetite određen mir. Imate utisak da tamo niko nikuda ne žuri, da tamo nema stresa, nerviranja, tenzije, galame. Paradoksalno, nalazite se na samo par minuta hoda od beogradske žile kucavice, Knez Mihailove ulice, gde uvek neko žuri, gde je galama hronično stanje, a gužva neizbežna. Otud mi ovo mesto dođe kao istinska oaza. Još kada prelistam Zilahija, među čijim stranicama je smešten meni, oslušnem malo dobrih nota koje se čuju taman toliko da uživate, ali ne i da vam smetaju u razgovoru, i probam nešto od sjajne vegeterijanske hrane, ne mogu da ne osetim istinsku radost. E zato je ovo mesto na ovoj listi.
Kada je nova Max Factor ”Lash Crown” maskara stigla na moju adresu i kada sam videla čudan oblik njene četkice, priznaću, bila sam krajnje sumnjičava i skeptična. ”Krunica” koja se nalazi na njenom vrhu delovala mi je nepraktično, možda čak i suvišno. Ah, kako me je praksa brzo demantovala. Ispostaviće se da je ovo jedna od boljih maskara koje sam ikada koristila. Naime, odlično odgovara mojim trepavicama koje jesu i duge i guste, ali zato umeju da budu izuzetno zahtevne prema maskarama. Neretko dolazi do njihovog preslikavanja na kapke, do slepljivanja trepavica ili pak do stvaranja gromuljica. Maskara koja ne izaziva ništa od navedenog, a uspeva da perfektno raščešlja moje trepavica i uz to ih blago uvije, ne dopuštajući da ”splasnu” nakon sat vremena, jeste maskara kojoj se ja radujem. ”Lush Crown” u potpunosti odgovara ovom opisu zato predstavlja proizvod koju zaista, ali zaista mogu od srca preporučiti svakoj od vas.
Baš kao i Max Factor ”Brow Shaper” olovku za obrve sa četkicom za njihovo raščešljavanje. Još jedan oooodličan proizvod kojim sam u potpunosti zadovoljna! Dolazi u nekoliko nijansi, te verujem da ćete uspeti da nađete svoju. Postojana je (što mi je kod ovih proizvoda i najvažnije), nije previše pigmentisana, vrlo se lako nanosi i zaista pomaže u dobijanju idealnog oblika obrva, a bez veštačkog izgleda. Dakle, za oba proizvoda od mene palac gore!
Oh, kako samo volim satove. Posebno kada su lepi koliko najnoviji član moje kolekcije – Cluse La Roche sat u nijansi roze zlata i sa pozadinom u boji belog mermera. U prvi mah sam mislila da će mi biti teško da ovu nijansu zlatne kombinujem sa garderobom i ostalim nakitom. Ispostavilo se da sam bila potpuno u krivu i da ga je vrlo lako nositi. Podjednako lako i lepo se uklapa uz elegantnije kombinacije i one neformalnije.
Inače, nakon što sam vam sat pokazala na društvenim mrežama dobila sam mnogo, mnogo upita na temu njegovog naručivanja. Vrlo je jednostavno s obzirom na to da vrše dostavu za Srbiju i poštarina se ne plaća. Dakle, ako poželite da i vas raduje komad poput ovog, trk na cluse.com
Nadam se da vam je ovomesečno druženje u novoj rubrici bilo interesantno, inspirativno i korisno. Ukoliko imate bilo kakva pitanja na teme koje sam spomenula, stojim vam na raspolaganju. I naravno, čekam vaše preporuke i osvrte na stvari koje ste voleli u januaru. Do idućeg posta… Vaša B.
fotografije & kolaži: Branislava Antović
*ovaj post nije sponzorisan
2 Responses
Obožavam ovakve tvoje postove, jer uvijek nešto nađem što kasnije i mene obraduje
Prelep post draga Brano. Praznici su uvek najlepsi u rodnom gradu, potpuno te razumem i ja se najlepse osecam kad odem u svoj rodni Nis <3
http://www.ivanasworld.com