Kako sam ponovo zavolela kafu i pobedila anksioznost uzrokovanu kofeinom

”Ne mogu da verujem da još neko ima slične simptome nakon ispijanja kafe. Mislila sam da sam jedina”, bila je suština većeg broja poruka koje su tog dana u naletima stizale u moj Instagram inbox. Bile su odgovor na moju objavu posvećenu kafi uz koju konačno nisam osećala ono što se inače naziva coffee anxiety, odnosno anksioznost uzrokovana kofeinom. Niste čuli za ovo? Upišite se na podužu listu, jer ovo je potpuno zanemarena tema. Makar u Srbiji.

Verujem da bi i za mene takva ostala da u jednom trenutku svoje hronične borbe sa anksioznošću nisam uvidela spoj jutarnje kafe i moje prepodnevne anksioznosti. Kada se ista stvar ponovila peti put zaredom, shvatila sam da ne umišljam već da je posredi uzročno-posledična reakcija. Nakon kraćeg online istraživanja, otkrila sam gore pomenuti pojam i shvatila da je kafa jedan od okidača moje anksioznosti. Tako sam se pozdravila sa napitkom koji sam inače oduvek jako volela. Strah od iznenadnog lupanja srca, znojenja, neobjašnjive uznemirenosti i ustreptalosti (sve ono što mi se inače događalo i pred napade panike) bio jači od bilo čega, a kamoli od ljubavi prema šoljici toplog Nesa. Prošle su godine, a ja sam na pitanje: ”Može kafa?”, uredno odgovarala sa: ”Ne, hvala, osetljiva sam na kofein”.

Znatiželjna da saznam kakva je to spona između kafe i anksioznosti, otkrila sam da kofein poboljšava lučenje hormona kortizola koji se još naziva i ”hormon stresa” (luči se tokom odgovora organizma na stres). Reakcije koje lučenje ovog hormona izaziva manifestuju se kao vid stresa i ispoljavaju kroz opisane simptome. Dovoljno informacija da se u mojoj glavi upali crvena lampica. Lampica koja je upozoravajuće gorela sve do pre godinu dana.

Naime, kada je na moju adresu bez ikakve najave stigao NESCAFÉ Dolce Gusto aparat, koji je tim ovog brenda poslao kao znak dobre volje i podrške (na čemu sam neizmerno zahvalna), bila sam istovremeno oduševljena i prilično tužna, svesna da ću NESCAFÉ Dolce Gusto lepotama moći da se divim samo iz daljine. Tako je i bilo. Makar u početku.

Međutim, svaki put kada bi Nikola spremio sebi kafu, a našim stanom se raširio njen miris, padala sam u iskušenje da pored mirisa osetim i njen ukus. Spremna da se suočim sa ranije poznatim simptomima, napravila sam svoj prvi caffe latte, po intenzitetu jednu od najslabijih NESCAFÉ Dolce Gusto kafa. To što u početku nisam osećala nikakve simptome nisam smatrala važnom činjenicom jer se anksioznost uzrokovana kofeinom u mom slučaju javljala nakon sat ili više vremena od ispijanja kafe. Kada ni šest sati kasnije nisam osetila nikakve promene, pomislila sam kako je posredi čista slučajnost.

Nekoliko dana kasnije ponovo sam se odvažila da popijem caffee latte o čijem sam ukusu razmišljala još od onog prvog gutljaja. Ponovo, moje telo nije reagovalo nikako drugačije osim čistim užitkom u ukusu napitka koji mi je toliko falio. Kada sam nekoliko dana kasnije popila i treću šolju, i kada i dalje nije bilo nikakvih reakcija, pomislila sam kako sam konačno postala imuna na kofein i kako je moj organizam u tom pogledu napredovao.

Okuražena tim saznanjem već sledećeg dana naručila sam kafu u svom omiljenom kafiću i samo sat vremena kasnije osetila sam sve one dobro poznate simptome: lupanje srca, usplahirenost, nervozu, razdražljivost… Jedna kafa je uspela da mi uništi dan. Ponovo. Tada sam shvatila da se nije promenio moj organizam, već kafa koju pijem. Spremna da ispitam da li sam u pravu, već sledećeg dana popila sam još jedan NESCAFÉ Dolce Gusto caffee latte, oduševljeno zaključivši iste večeri da nije bilo nikakvih simptoma. To je bilo to: otkrila sam kafu koja je imala savršen miris i još bolji ukus kafe, ali na mene nije delovala kao kafa. Nakon ne znam koliko ispijenih kapsulica, rešila sam da se odvažim i sa latte opcije pređem na cappuccino. A onda i macchiato. I svaka mi je bila sjajna, punog, bogatog ukusa, sa pravom dozom mleka i bez pratećih simptoma.

Tako sam, nakon više godina apstinencije od kafe ponovo otkrila njenu lepotu. I uživala u tom specifičnom ritualu koji je više od ispijanja toplog i ukusnog napitka. On je trenutka za predah i reset, za razgovor i za ćutanje, za momenat bez ijedne misli i onaj u kojem ćete o svemu dobro razmisliti. Zato je neizmerno prijalo kada sam taj trenutak ponovo mogla da uvrstim u svoju dnevnu rutinu. Zbog toga sam sa zadovoljstvom prihvatila poziv NESCAFÉ Dolce Gusto kompanije da detaljnije pišem na ovu temu koja zvuči banalno, a zapravo je daleko od toga. Posebno ukoliko ste hronično anksiozni ljubitelj kafe koji ne uviđa sponu između ova dva. Zato svi vi, moji saborci i sapatnici, znajte da je ovaj post za vas. Za vas koji uživate u ukusu kafe, ali se bojite kako će vaše telo reagovati na nju i želite da se konačno oslobodite tog straha.

A za vas, dragi ljubitelji intenzivnijih ukusa, koji ne strepite ni od čega osim od mleka u kafi, lepa vest je da je kompanija NESCAFÉ Dolce Gusto lansirala čak četiri nova ukusa: Ristretto, Ristretto Napoli Style, Essenza di Moka i Lungo Intenso. Svi su vrlo intenzivni kako u svom mirisu i ukusu, tako i dejstvu. Ja se ne smem usuditi da ih ispijem do kraja, ali sebe počastim po jednim gutljajem. Sasvim dovoljno da se uverim u njihov kvalitet. Ipak, pravi užitak prepuštam Nikoli i našim gostima, dok ja svoju želju zadovoljavam cappucinom ili starom dobrom caffe latte opcijom.

I tako, u par minuta dobijam kafu ukusniju no u mnogim beogradskim kafićima i uz to odlično znam da me njeni efekti neće mučiti. Prava mala revolucija ako mene pitate, a verujem da će me razumeti i svi oni čije sam poruke citirala na početku teksta, ali i svi vi ostali koji se osećate slično, a da možda toga niste ni bili svesni.

Nadam se da vam je ovaj post bio od pomoći i da vam je, ako ništa drugo, ova tema postala jasnija. Kao i uvek, tu sam za sva dodatna pitanja i dileme.

Do iduće priče iz Brana’s Divine World-a, budite mi pozdravljeni…

 

ALL PHOTOS BY BRANA’S DIVINE WORLD

*ovaj post je urađen u saradnji sa kompanijom NESCAFÉ

Written By
More from Brana

Sunday Micro Trend: Turquoise Eyeliner

Tirkiz. Tik ispod pogleda. Da naglasi, produbi i osveži. Jer, tajna jeste...
Read More

1 Comment

  • Draga Brano, drago mi da si objavila tekst na ovu temu, jer sam do prosle godine bila razlog za cudjenje svojih bliznjih i dan danas sam umorna od odgovoranja na pitanje: ”Pa kako to mislis ne odgovara ti kafa, a toliko si je dugo pila bez problema?” Ni suprug u pocetku nije verovao da je konzumacija kafe postala kobna po mene, dok me jedna solja tog napitka nije dovela do toga da moram popiti nesto za smirenje. Par puta sam mislila da ce mi srce iskociti iz grudi. Tada smo shvatili da mi smeta kofein i da se mogu pozdraviti sa jutarnjom turskom kafom ili pijuckanjem kapucina u kaficu. Svom suprugu sam za prosli Bozic kupila aparat za kafu, jer kao i svaki Portugalac, zudeo je za soljom dobrog espresa nakon obroka. Mala digresija- nakon 4 godine zivljenja u Portugalu (Coimbra), pre 2 godine preselili smo se u Toronto i tada je krenula moja averzija prema kafi. Elem, uz aparat je dobio punu kutiju kapsula razlicitih ukusa kafe, kao i kompatabilne verzije bez kofeina (ne bih da vrsim antireklamu, ali u pitanju je firma koju reklamira George Clooney, znaces na koju mislim). Mogu slobodno reci da je taj poklon usrecio oboje! Nakon par meseci apstiniranja od kafe, onaj osecaj da imas natrag svoj mali jutarnji ritual je zaista fenomenalan. Pre mesec dana sam u jednoj italijanskoj prodavnici naisla na Neskafeov bezkofeinski kapucino i sjajno je resenje kada si na putu i nisi u mogucnosti da koristis aparat. Nadam se da ga prave i za nase trziste, jer nije nista losiji od standarnog ukusa. Uglavom, lepo je znati da postoje alternativna resenja za ovakav problem i da nismo zanemareni, jer smo i pored svega, ostali verni ljubitelji kafe. Pozdrav iz Toronta i zeljno ocekujem tvoj travel post iz Lisabona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *