Ukoliko mislite da ćemo vam u tekstu predložiti da se odreknete onoga što smatrate svojim zadovoljstvom i motivacijom, apsolutno ste u pravu!
Ne doslovce, naravno. Međutim, rešili smo da se detaljnije informišemo o metodi koja se zove dopamine detox, koja je već uveliko deo savremenih trendova, i otkrijemo da li zaista ima pozitivno dejstvo na naše mentalno i fizičko zdravlje.
Kratak osvrt na nauku ili kako je sve počelo
Sam termin osmislio je kalifornijski psihijatar dr Kemeron Sepa postavljajući novu metodu na osnovama kognitivno-bihejvioralne terapije. Naime, uzevši u obzir da živimo u najbržem dobu čovečanstva, da ogroman broj ljudi pati od preopterećenja obavezama koje treba da ispuni u kratkom, zadatom roku, kao i da su brojne društvene mreže od nas udaljene na samo jedan klik, doktor Kemeron izneo je potencijalno rešenje definišući ga kao dopaminski detoks.
Dopamin predstavlja hemijsku supstancu koja deluje kao neurotransmiter (regulator prenošenja električnih signala između nervnih ćelija) i važan je za san, mentalne aktivnosti i motivaciju. Ustaljeno je verovanje da dopamin utiče i na osećaj zadovoljstva, što je donekle i tačno; iz njega se sintetiše adrenalin i služi nam kao pokretač, odnosno motivator.
Polazište ideje o dopaminskoj detoksikaciji jeste činjenica da većina ljudi u momentima usamljenosti ili dosade poseže za grickalicama, društvenim mrežama, šopingom i drugim aktivnostima koje će doprineti brzom skoku nivoa dopamina u mozgu, odnosno pomoći će im da osete zadovoljstvo i motivaciju.
Šta je zapravo dopaminska detoksikacija?
Ono što je dr Kemeron želeo da dokaže jeste da traženjem stimulansa iz spoljne sredine, kad god nam je potrebno nešto što bi nas oraspoložilo, mi zapravo “zahtevamo” brzo lučenje dopamina, što vremenom može prerasti u naviku i stvoriti zavisnost.
Važno je razumeti da je lučenje dopamina nemoguće sprečiti prirodnim putem, te se sam dopaminski detoks ili post nipošto ne mogu razumeti doslovno. Ipak, detoks od navika koje dovode do brzog lučenja ove hemijske supstance, kao na primer restrikcija vremena koje provodimo na društvenim mrežama ili izbegavanje nezdrave hrane u momentima dosade, jesu nešto što svako od nas može da primeni. Dakle, kada govorimo o dopaminskoj detoksikaciji, sa izvesnim otklonom od naučne perspektive, mislimo na svojevoljnu apstinenciju od određenih stimulansa na koje smo navikli, ali od kojih zapravo imamo više štete nego koristi.
Ipak, treba imati na umu da se dopaminski detoks često interpretira na pogrešne načine i zasniva na neutemeljenim tvrdnjama. Na primer, uvreženo je pogrešno mišljenje da je dopamin zadužen za osećaj zadovoljstva i radosti, iako su ove senzacije produkt znatno složenijih procesa u organizmu. Takođe, nije na odmet znati da izbegavanjem određenih aktivnosti na koje smo se navikli i koje dovode do dopaminskog skoka, ne možemo smanjiti nivo dopamina, te se zato tvrdi da je dopaminski detoks s naučne tačke gledišta potpuno nemoguć.
Život bez stalnih uzbuđenja — DA ili NE?
Moderan život nudi ritam koji nas često ubrzava, bili mi na to spremni ili ne. U takvoj klimi vrlo lako se može dogoditi da nesvesno postanemo zavisnici od tog osećaja. Brz i kratkotrajan skok dopamina događa se upravo u trenucima kada sebi pružite instant stimulans kao neki vid nagrade za naporan dan na poslu ili dosadno kišovito popodne. Umesto da se prepustite uživanju u trenucima dokolice, bezbrižnom razgovoru sa bliskim osobama ili pripremi večere u dvoje, možda će vam se činiti da je lakše i uzbudljivije jednostavno prelistati društvene mreže na kojima imate naloge i naručiti hranu.
Kako ovo predstavlja kratkoročno rešenje i ne doprinosi dugotrajnom boljem osećaju, štaviše, može vam uskratiti dragocene trenutke uživanja i odmora, možda ste spremni za promenu. Ukoliko vam je stalno potrebno da vas nešto stimuliše, moguće je čak da ste razvili određeni nivo zavisnosti. Upravo zato vam dopaminska detoksikacija može biti od velike koristi.
U nastavku ćemo se fokusirati na detoksikaciju od korišćenja društvenih mreža jer se čini da prekovremena konzumacija onlajn sadržaja već uveliko predstavlja normalizovanu zavisnost.
Multitaskovanje nije više u modi
Istina je da svako od nas povremeno mora biti spreman da obavlja više stvari istovremeno, naročito u poslovnom okruženju. Međutim, kada to nije neophodno, oduprite se potrebi da radite nekoliko stvari u jednom trenutku. Ukoliko pažnju usmerite samo na jednu aktivnost, fokus će vam biti neuporedivo bolji, efikasnije ćete završiti planirani zadatak i biti potpuno mentalno prisutni i posvećeni.
Ukoliko osećate stalnu potrebu da budete usredsređeni na više stvari istovremeno, možda vam je jednostavno potreban odmor kako biste pružili neophodnu relaksaciju svom organizmu. Pokušajte da izbegnete ovu praksu: ne posežite za telefonom svaki put kad vam je dosadno, čitajte knjigu na miru, popijte kafu u tišini, prigrlite dokolicu kada se za to ukaže prilika i uživajte u malim stvarima.
Koliko dugo zaista možete bez društvenih mreža?
Možda ovo retoričko pitanje podseća na ono davno, već zaboravljeno Šta bi poneo/la na pusto ostrvo. Gotovo je sigurno da bi ogromna većina svetske populacije nesvesno podrazumevala telefon.
Setite se samo koliko bi vam nekad bilo teško da se fokusirate na ostatak filma ukoliko ste samo u jednom momentu dosade posegnuli za telefonom da vidite šta ima novo na TikToku.
Iako termin dopaminski detoks prvobitno nije bio isključivo usmeren na društvene mreže, najviše se zadržao upravo u ovom obliku. Paradoksalno, upravo se na društvenim mrežama mnogo govorilo o stvaranju zavisnosti i štetnim stranama preterane konzumacije aplikacija poput Fejsbuka, Instagrama, TikToka, što je dovelo do pojave #dopaminedetox trenda, pri čemu su ljudi pred sebe postavljali izazov ignorisanja društvenih mreža.
Pre svega, svako ko je aktivni korisnik interneta i brojnih aplikacija ponekad samo poželi da se isključi iz onlajn sveta. I to je sasvim prirodna potreba — vremenom dolazi do prezasićenosti, dosade, a mnoštvo dostupnih informacija može dovesti do pojačane anksioznosti, razdražljivosti, ali i poteškoća sa koncentracijom. Tu dolazimo do novog problema koji se tiče fokusa, odnosno nemogućnosti da se posvetimo bilo kakvoj aktivnosti bez postepenih prekida kako bismo proverili šta to propuštamo u virtuelnom svetu. Zavirivanje u tuđe živote nesvesno postaje neraskidivi deo naše svakodnevice, podrazumevana hrana za znatiželju koja se često krije iza usamljenosti, nedostatka uzbuđenja, umora i nezadovoljstva sobom.
Ukoliko ste pokušali da se isključite iz virtuelnih svetova aplikacija instaliranih na svom telefonu, verovatno ste naišli na brojne poteškoće na putu da istrajete u svojoj odluci. Možda vam je neko pomenuo nešto što je saznao upravo na nekoj od društvenih mreža ili vam je komunikacija sa prijateljima bila otežana i svedena na tekstualne poruke, bez uobičajenih reel-ova, ili ste se pak jedva uzdržali da ne postavite stori u ambijentu u kojem ste uživali.
Procena je da period od dve nedelje bez društvenih mreža predstavlja optimalno vreme tokom kojeg bismo mogli da primetimo promene i brojne benefite života koji je do skoro delovao nezamislivo, ali naravno možete ovu vremensku odrednicu menjati po svojoj želji. Možda će vam biti dovoljno da samo ograničite vreme provedeno na internetu — možete postaviti dnevni limit na pojedinim aplikacijama. iPhone pruža ovu opciju na svim instaliranim aplikacijama, dok je na Instagramu možete pronaći na svim tipovima smart telefona. Ili stavite pred sebe malo zahtevniji izazov u vidu nekoliko dana ili čak sedmica bez socijalnih mreža.
10 + razloga da započnete oflajn post
Najznačajnija korist koju možete dobiti ovom apstinencijom od šarenolikog sveta društvenih mreža jeste odmor. Mozak će vam se odmoriti od bezbrojnih informacija koje do njega dopiru sa sve četiri strane sveta na ekranu vašeg telefona.
Poboljšaće vam se koncentracija, verovatno ćete svoje obaveze završavati efikasnije — bez kratkih onlajn pauza i velika je šansa da ćete češće viđati svoje prijatelje i članove porodice.
Pored toga, možda ćete vreme koje biste proveli skrolujući po tuđim objavama, iskoristiti kako biste se detaljnije informisali o nekim temama koje vas zanimaju družeći se sa starim drugom Guglom.
Bićemo nostalgični i reći — evo savršene prilike da obnovite prijateljstvo sa knjigom, što je mnogo, mnogo važno. Upravo će vam višak vremena koji uspete da uštedite tokom dana pokloniti dovoljno vremena za istinsko uživanje u knjizi koja vas je predugo čekala na polici.
Zar ne bi bilo divno ujutru pružiti sebi momente relaksacije kroz meditaciju, umesto što ćete sebe preplaviti informacijama prelaskom prsta po ekranu i prozorčića u uvek živi svet virtuelne realnosti, dok se pred spavanje možete vratiti korisnoj navici iz detinjstva — vođenju dnevnika, ostavljajući svoje misli na papiru, spremni da utonete u miran san.
Sigurno ćete postati strpljiviji i svesniji snage svog karaktera dok uspevate da izbegnete povratak starim navikama. Pored toga, odolevanje konzumiranju onlajn sadržaja u svetu u kojem je sve okrenuto upravo tome, pomoći će vam da malo više uživate u stvarnom svetu. Naime, postaćete svesniji sveta oko sebe, kao i sopstvenih emocija, dok ćete većinu informacija iz spoljne sredine prihvatati neposredno umesto prerađene kroz glasove različitih medija.
Sve ovo sa sobom nosi još prednosti — bićete odmorniji, spavaćete bolje, smanjiće se nivo stresa u vašem organizmu, što će dodatno uticati i na smanjenje krvnog pritiska.
Naravno, sve ovo ne znači da bi potpuno trebalo da odustanete od društvenih mreža. Bili bismo licemerni kada bismo to savetovali jer ni sami ne verujemo u mogućnost takvog života, ali i te kako verujemo u balans. A to je ono što ovom prilikom preporučujemo – balans u svemu, pa tako i u kratkotrajnim izvorima dopamina koji nam više štete no što nam koriste.
One Response