Negativna strana ženskog perfekcionizma: 7 knjiga uz koje ćete pobediti svoju unutrašnju kritičarku

Na kraju jedne tribine, tokom interakcije učesnika sa publikom,  gledaocima je rečeno da mogu da postave još samo dva pitanja pre završetka događaja. Međutim, nakon toga, neke osobe u prostoriji i dalje su držale podignute ruke, kao da to nisu čule.  Zbog toga su ipak dobile priliku da postave pitanja jer su govornici odlučili da će ispoštovati njihovu znatiželju.

Važno je napomenuti da nijedna od osoba koje su i dalje držale ruku (i zbog toga i dobile priliku da postave pitanje) nije bila žena!

Ovaj primer navela je Šeril Sandberg u TED govoru Zašto imamo premalo ženskih lidera.

Zašto se ovakve situacije dešavaju?

Devojčicama se, mnogo češće nego dečacima, postavlja kao imperativ da budu dobre učenice. A tokom školovanja smo naučile da će naš trud biti nagrađen ako poštujemo pravila, budemo poslušne i vredne. Međutim, u stvarnom životu se dešava da je nepoštovanje pravila ponekad korisnije, kao što smo videli u prethodnom primeru.

Iako su u proseku bolji đaci od dečaka, devojčice češće imaju manje vere u svoje sposobnosti i za svoje uspehe kažu “imala sam sreće” ili “naporno sam radila”, umesto “zaslužila sam to”.

Upravo zato što su naučene da strogo poštuju pravila, žene se trude da sve rade savršeno i ponose se svojim perfekcionizmom, iako to znači da se mnogo više preispituju, da su veće šanse da se ne prijave za posao ako ne ispunjavaju 100% uslova, da ređe traže povišicu ili izbegavaju da postave pitanja.

Sa druge strane, svedoci smo fenomenalnih dela ženskog stvaralaštva. I možda, gledajući te predivne i hrabre žene, razmišljamo o tome zašto nismo više nalik njima. Pitamo se – kako su te žene uspele? Gde su našle hrabrost da  javno istupe, napišu knjigu, kažu svoje mišljenje? Zar im nije kroz glavu prošlo ono ustaljeno:  “Sigurno postoje ljudi koji su u tome mnogo bolji od mene”?

Te žene, koje su nam uzori, sličnije su nam više nego što mislimo, a to možemo prepoznati u njihovim pričama o strahovima koji su ih opsedali.  Zahvaljujući tome što dele svoje nesigurnosti u svojim govorima i knjigama, pomažu nam da promenimo percepciju i na svetlost dana iznesemo svoje ideje.

Zato sa vama delimo knjige koje su nam pomogle da “Kreiraj, nemoj samo da konzumiraš” postane naš moto.

Veliki iskorak, Tara Mor

Svaka žena ima svog unutrašnjeg kritičara. To je glas koji nas koči i kaže: “Još uvek nisi spremna. Još uvek nije dovoljno dobro”. Treba da naučimo da čujemo taj glas, ali da ne prihvatamo uvek njegova uputstva.  On je samo bezbedonosni instinkt čija je uloga da nas sačuva i od najbezazlenijih rizika.

Savet u knjizi je da treba da imenujemo svog unutrašnjeg kritičara. Opišimo ga i biće lakše, čak i smešno. Neke devojke su ga opisale ovako: “Moja unutrašnja kritičarka je starija žena sa dugim crvenim noktima koja sedi u mračnoj kuhinji pored lampe koja ima abažur sa resama. Ima napukli glas”. Ili: “Ima grube crte lica, mišićava je, nosi bič okačen o bok i vozi brza crvena kola. Ogorčena je zbog grešaka iz prošlosti i to reflektuje na mene”.

Setite se kada ste poslednji put iskusile veliku pobedu, a da nije bila praćena sumnjom i strahom. Verovatno nikad. Poenta je da sve radimo uprkos unutrašnjem strahu.

Put umetnika, Džulija Kameron

O unutrašnjem kritičaru priča i Džulija Kameron. Svako ko se bavi bilo kojom vrstom kreativnog rada nailazi na kreativne blokade, ima strahove, na trenutke preispituje da li je njegov rad dovoljno dobar.

Put umetnika je neka vrsta vodiča za umetnički život u kom se autorka  kroz različite zadatke trudi da nam pomogne da otkrijemo gde je i kako nastao naš strah, koje osobe iz našeg života su ga napajale i kako da ga prevaziđemo. Tako nam predstavlja “jutarnje strane”, jednu od najrevolucionarnijih ideja, veoma popularnu u današnje vreme. “Jutarnje strane” su pre svega jednostavne i korisne. U suštini podrazumevaju svakodnevni razgovor sa sobom kroz jutarnje zapisivanje svih svojih misli.

Sve je rešivo, Mari Forleo

Mari nas uči da smo došli  na ovaj svet sa urođenom moći da donosimo promene, kako u svom životu, tako i u životima drugih. Nijedna druga osoba nema, niti će ikada imati, istu kombinaciju talenata, pogleda na svet i darova koje imate baš vi. Ova moć ne postoji izvan nas samih i ne može se kupiti, pozajmiti ili naučiti. Jedinstvena je i postoji samo u nama, upravo sada.

Knjiga nas kroz 10 koraka vodi od osobe ušuškane u svoju zonu komfora do Ja-to-mogu-osobe.

“Svaki pojedinac je važan. Svaki pojedinac igra neku ulogu. Svaki pojedinac pravi razliku.”

Džejn Gudal

Mindfuck (zašto sabotiramo sami sebe i šta možemo da uradimo protiv toga), Petra Bok

Često sami sebi stvaramo pritisak, a da nismo sigurni zašto to radimo. Interese drugih stavljamo iznad svojih. Jedna vrsta samoodricanja je posebno karakteristična za žene – potreba da se drugima udovoljava. Jedan od dobrih primera je da smo drugima stalno na raspolaganju iako nam je potreban mir i odmor.⁣⁣

Nekada pak upoređujemo realnost sa idealnom predstavom o sebi. Stalno težimo perfekciji i zarobljeni smo u onome “kako bi nešto trebalo da bude” ili poštujemo rigidna i prevaziđena pravila i mislimo da ne postoji drugi način da se nešto uradi.

U ovoj knjizi izdvojeni su najčešći načini razmišljanja koji nas ometaju u normalnom i srećnom životu i predloženi su nam načini kako da ih prevaziđemo.

The art of asking, Amanda Palmer

“Pitaj, i biće ti dato, traži i naći ćeš, pokucaj i otvoriće se”, ovo bi mogao biti moto knjige u jednoj rečenici.

U prošlosti, muzičari i umetnici su bili ljudi iz naroda, pristupačni i otvoreni, a ne nedostižne zvezde. Internet i ono što preko njega možemo besplatno da podelimo sa drugima vraćaju nas u taj period i čine ovu razmenu lakom i prirodnom.  Međutim, ni najsavršenija pomagala nam neće pomoći ako ne možemo da dajemo i primamo bez straha i što je najvažnije, da zatražimo pomoć bez osećanja sramote.

Međutim, svesni smo toga da mnogim ljudima nije lako da traže i to utiče loše na njihove živote i veze. I mnogi umetnici imaju problem sa tim. Traženje nas čini ranjivim.

U ovoj knjizi su nam otkriveni  emocionalni, filozofski i praktični aspekti umetnosti traženja. Amanda Palmer nam priča o tome kako je uspela u muzičkoj industriji tako što je davala svoje pesme i albume besplatno, ali je zatim  tražila od svoje publike da daju onoliko koliko žele i koliko misle da vredi. Razbija mit o tome da tražiti nešto znači i oduzeti nešto. U stvari, mnogi ljudi žele da daju i to ih čini srećnima.

Prolazim kroz zidove, Marina Abramović

Ako iko zna kako je hodati kroz zidove (i po zidovima, čak i ako je u pitanju Kineski zid), onda je to definitivno Marina.

Ovo je jedina knjiga biografskog karaktera na ovom spisku upravo zato što na jednom životnom primeru pokazuje sve ono o čemu sve ove druge knjige govore.  Njena priča o nesavršenostima, porodici, okruženju, strahovima, naizgled nepremostivim zahtevima, ali i smešnim situacijama, pokazuje ženu koja  prevazilazi okvire straha i iscrpljenosti u potrazi za emocionalnom i spiritualnom ispunjenošću.

Velika magija — kreativan život bez straha, Elizabet Gilbert

Ako ste od onih osoba koje upravo razmišljaju – sve je to lepo, ali ja nemam nikakve spektakularne ideje i nisam kreativna, ova knjiga će biti poslednja stavka na ovom spisku, ali najvažnija u vašem prosvetljenju. Ona će vas ubediti da ste takvi rođeni.

”Ne poznajem vaše sposobnosti, težnje, čežnje, skrivene talente. Ali u vama je svakako skriveno nešto predivno. To kažem sa samopouzdanjem, jer verujem da smo svi žive riznice zakopanog blaga. To je jedna od najstarijih i najvelikodušnijih varki koje svemir postavlja nama, ljudskim bićima:  svemir u svima nama pohrani neobične dragulje, a onda čeka da vidi hoćemo li ih otkriti. Potraga za tim draguljima – to je kreativan život. Hrabrost da se upustimo u tu potragu – to je ono što odvaja obično postojanje od čarobnog.”

Uz ovu rečenicu, koja na najlepši način objedunjuje sve iznad napisano, privešćemo kraju ovaj post. Nadamo se da smo vam dale ne samo ideje za čitanje, već i za razmišljanje.

Volele bismo da čujemo i vaše predloge na ovu temu, ali i iskustva u borbi sa sopstvenim strahovima.

Do idućeg posta…

Written By

Martina i Aida su Liliputanke, a pisanje je njihova terapija. Pisanjem objašnjavaju stvari sebi, a napisano ne ostavljaju u prašnjavoj...

More from Liliputanke

Proveri, pa podeli: kako se informisati u eri lažnih vesti

Kažu da su jedino promene izvesne u našem životu. Na neke možemo...
Read More

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *