Organizacija u doba izolacije i zašto planiram da je praktikujem i kada se sve ovo završi

Pre nego što započnem ovaj post, imam potrebu da naglasim jednu važnu stvar: cilj ovog teksta nije da vas podstiče da sada i odmah ”radite na sebi”, ”budete produktivniji”, ”postanete najbolja verzija sebe”. Poslednje što želim jeste da vam u trenucima u kojima se gušimo pod raznoraznim pritiscima, stvaram dodatni. Ne, vi trenutno ne morate ništa od navedenog. Samo ono što vam srce, um i telo traže, jer je najvažnije da iz svega izađete zdravi. U svakom pogledu. Činjenica je da svako ima svoj način borbe sa novonastalom situacijom i ne bi trebalo da se zbog toga međusobno osuđujemo. Svi funkcionišemo drugačije i nema obrasca po kojem bi trebalo boriti se sa problemom. Svako ima svoj ključ. Ovo je priča o mom. Možda vam sada bude inspirativna i korisna, možda tek za koji mesec. Možda nikada i to je sasvim u redu. 


Pre nekoliko dana odgovarala sam na pitanja jednog kratkog intervjua koji je bio u vezi sa aktuelnom situacijom i načinima na koje se sa njom nosimo. Jedno od pitanja odnosilo se na strah, odnosno na njegove izvore. Dok sam ispisivala svoj odgovor shvatila sam ono čega u prvi mah nisam bila svesna: ponosna sam na sebe i na to kako se držim ovih dana. Objasnila sam u tom odgovoru da nije posredi hrabrost, već moja odlučnost da ne dopustim svojoj vernoj pratiteljki, anksioznosti, da aktuelnu situaciju okrene u svoju korist i da teatralno istupi na scenu i preuzme moju svakodnevnicu i život. Razmišljajući o tome kako sam u tome uspela tokom situacije u kojoj nemam kontrolu nad mnogo čime, pa čak ni nad tim kada ću i da li napustiti svoj dom, a manjak kontrole je ono što mi najčešće izaziva nelagodu i začinje anksioznost, shvatila sam da je ključ u mojoj rešenosti da sve ono što imam u svojim rukama, čvrsto i zadržim. Konkretno, mislim na svoje vreme i način na koji ću ga organizovati. On je postao temelj mog mira. Odatle i ideja za ovaj post.

Ukoliko ste bili uz moj Instagram profil u periodu eskalacije situacije u Srbiji, a u vezi sa COVID-19, znate da sam se od prvog momenta trudila da sa vama podelim što više korisnih informacija na ovu temu. U početku, to je bilo sve što sam želela da radim — da pomognem na bilo koji način. Korišćenje glasa koji imam delovalo mi je kao najlogičniji i najispravniji put. Zbog toga sam najveći deo svog vremena posvećivala upravo toj aktivnosti. Ma koliko zvučalo čudno, mene je ta vrsta angažovanja smirivala. Nisam se osećala beskorisno niti kao nemi posmatrač. I imalo je efekta.

Kako je vreme prolazilo, a situacija se koliko-toliko stabilizovala (ako se tako uopšte može reći) osetila sam potrebu da predahnem, da se posvetim sebi i pronađem mir na drugim mestima. Dobila sam želju da radim, stvaram, precrtam gomilu stavki na večito predugim to do listama. Ujedno, počela sam da osećam strah od neiskorišćenosti vremena koje sam sad imala na raspolaganju. Ponovo se javila želja da uradim nešto konkretno i vredno, ali sad na ličnom polju. Ovo je potreba koja me i inače prati kroz život i zbog koje mi se neretko javlja osećaj nelagode i nezadovoljstva ukoliko dan za sobom nisam adekvatno iskoristila. Onog trenutka kada je to počelo da mi se dešava i u izolaciji, shvatila sam da je vreme za preuzimanje kormila, inače bih lako zalutala u mutne vode nezadovoljstva i anksioznosti. I zato sam napravila svoj plan. Izgledao je kao stranica posvećena praćenju navika u bullet dnevniku. Za one koji ne znaju o čemu je reč, evo kratkog objašnjenja: u bullet dnevniku (o čijem konceptu sam vam detaljno pričala OVDE) možete napraviti stranicu u kojoj ćete na dnevnom nivou pratiti da li ste i koliko ispoštovali određenu zdravu naviku. Na primer, da li ste popili dovoljno vode u toku dana, da li ste vežbali i slično. To činite po principu ”čekiranja” ili ”štrikliranja”. Naime, pored ispisane zdrave navike stoje kvadratići čiji je broj jednak broju dana u mesecu. Svaki put kada primenite ispisanu naviku, štriklirate kvadratić koji odgovara danu u kojem ste.

Koristeći se ovim principom rešila sam da svoje ”obaveze”, odnosno sve one stavke na kojima sam želela da radim, počnem da tretiram kao zdrave navike.

Tako se moj plan sastoji iz sledećeg:

  • Pisanje

– suštinski segment mog posla i onaj koji iziskuje najviše koncentracije, otud neretko i onaj koji prvi trpi. Nakon nekoliko nedelja u kojima nisam pisala ništa osim story objava, izuzetno mi je važno da se vratim svojoj rutini i razmrdam svoje prste, zato sam sebi kao glavni i prvi cilj postavila upravo ovu stavku.

  • Instagram objave

– ključni i kako se pokazalo najefikasniji vid komunikacije sa vama u ovim danima. Iako se s vremena na vreme umorim od količine informacija sa kojima se susretnem na dnevnom nivou i koje dalje prosledim, važno mi je da zadržim kontinuitet u njihovom objavljivanju jer je na mnogo, mnogo primera njihov efekat potvrđen.

  • Instagram inbox

– još jedna izuzetno važna stavka jer su upravo Instagram poruke, kojih je ovih dana stizalo na stotine dnevno, važan izvor informacija za mene, ali i način da sa vama budem u direktnom kontaktu. Ovo je takođe i stavka koja je hronično na mojim to do listima, jer koliko god se trudila da na sve poruke odgovorim blagovremeno, u tome jednostavno ne uspevam, zato mi je važno da se u ovim danima tom segmentu mog posla dodatno posvetim.

  • Zaostali newsletter mejlovi

– jedna od stavki koja mi se obavezno nagomila u regularnim danima jeste broj tekstova koje želim da pročitam, a o kojima se informišem zahvaljujući newsletterima na koje sam prijavljena. Sada, kada je standardnih, poslovnih mejlova manje no inače, odvajam po tridesetak minuta dnevno da nadomestim sve propušteno kada je reč o meni omiljenim blogovima/sajtovima/portalima.

  • Vežbanje

– stavka koja je za mene, moju kičmu, ali i kompletno stanje duha i tela važna uvek, pa i sada. Nekada podrazumeva jutarnju jogu u krevetu, nekada jači kardio, nekada tridesetominutni pilates. Šta god da je, važno je da se pokrenem makar na kratko (na mom Instagram profilu u highlights odeljku pod nazivom ”Fitnes” imate spisak domaćih profila na kojima možete naći live treninge)

  • Čišćenje/sređivanje/organizovanje

– sređivanje, bilo koje vrste, oduvek je na mene delovalo umirujuće. Zato se trudim da se ovih dana, na dnevnom nivou, pozabavim organizacijom nekog kutka u svom domu ili nekog uređaja koji redovno koristim. Tako je jedna od prvih stvari na ovoj listi bilo sređivanje laptopa (kada smo već kod ove teme, moram sa vama da podelim otkriće fantastičnog wallpapera za desktop koji znatno olakšava njegovu organizaciju). Međutim, na listi mi je i dalje sređivanje fotografija na telefonu, ali i prebacivanje starih fotografija sa kompakt-diskova na eksterni hard-disk. Tu je i organizacija kozmetike, šminke, ali i posuđa i knjiga s tim da organizacija knjiga stiže kao zasebna stavka na listi.

  • Čitanje

– još jedna stavka koja ne iziskuje posebno obrazloženje, ali iziskuje trud kako bi postala deo naših rutina. Meni je Brana’s Book Club u tome mnogo pomogao, zajedno sa još nekim trikovima o kojima sam detaljno pisala u OVOM postu, te bacite pogled. Pored čitanja odabranog naslova, sebi sam kao obaveznu podstavku uvela i čitanje makar jednog poglavlja neke od coffe table knjiga na koje neretko zaboravim, iako kriju sjajan sadržaj. Na listi je trenutno ”Muzej nad muzejima”.

  • Sviranje klavira

– ovo je moja ”usavršiti neku veštinu” stavka. Ako me redovno pratite, znate da sam prošle godine sebi za rođendan poklonila električni klavir. Iako sam pohađala nižu muzičku školu ispostavilo se da je tada stečeno znanje prilično isparilo te da mi je potrebna pomoć. Ove dane sam iskoristila da sebe konačno disciplinujem u pogledu praćenja Udemy kursa koji sam tim povodom kupila.

  • Popisati naslove u biblioteci

– stavka koja se mogla podvesti pod onu sa sređivanjem i organizacijom, ali zbog svoje obimnosti zahteva posebno mesto na listi. Mesecima sam je odlagala. Tačnije, godinama. Konačno je došao trenutak da je čekiram ili makar započnem njeno čekiranje. Pronašla sam odličan template i polako, policu po policu, bez pritiska i nervoze popisujem sve naslove u našoj biblioteci. I iskreno uživam u tom procesu jer ne samo da dovodim u red našu biblioteku već detaljnije istražujem naslove i njihove autore i pravim liste onih knjiga koje bih pročitala ili predložila u okviru Brana’s Book Cluba.

  • Čitanje magazina

– stavka koja izuzetno liči na onu sa newsletter tekstovima. Zbog prirode posla broj magazina koji imam u kući nikada nije jednocifren. Baš zato retko stignem da ih na vreme pročitam te stoje na gomili i čekaju na svoj red. Nekada se desi da prođu meseci dok ih konačno ne prelistam. Sada konačno sebe čašćavam dnevnim listanjem masnog papira, a ujedno i raščišćavam prostor od pomenutih gomila.

  • Gledanje serije/filma/online predstave ili slušanje podcasta

– stavka koja služi kao podsetnik da umesto besomučnog skrolovanja, odmor potražim među naslovima koji mesecima čekaju na red, a u mom slučaju takvih je mnogo.

  • Popunjavanje petogodišnjeg dnevnika

– kratki ritual popunjavanja dnevnika koji je osmislila Ivana Kuzmanović, a koji se zove ”Knjiga o meni”. Za svaki dan u godini rezervisano je jedno pitanje. Odgovore upisujete pet godina nakon čega dobijate knjigu o sebi.

  • Ispisivanje standardnog dnevnika

– skoro ceo svoj život ispisujem dnevnike različitih vrsta (dnevnik zahvalnosti, jutarnje i večernje strane, bullet dnevnik) i to upravo zbog njihovog terapeutskog efekta. U ovim danima to činim još intenzivnije. Posebno kada osetim da se u meni nagomilalo previše negativnih emocija. Model dnevnika koji u ovom periodu praktikujem osmislila je Ana Gord i možete ga pronaći na njenom sajtu.

Primetićete da na svom spisku imam stavke koje se tiču mog posla, ali i one koje su čisto zadovoljstvo. Spisak je namerno tako koncipiran kako bih njegov drugi deo zapravo posmatrala kao nagradu za uspešno štrikliranje stavki iz onog prvog. Ovo nije kompletan spisak mojih dnevnih ”obaveza” (namerno ih stavljam pod znake navoda jer se trudim da ih ne doživljavam kao obaveze, već kao dobre navike), ali jeste spisak onih stavki koje želim da postanu deo moje rutine u vreme izolacije. Neke su same po sebi već njen deo, a za neke je potreban dodatni podstrek. Ova lista je napravljena upravo sa tim ciljem.

Kako sam kreirala svoju listu? Postavila sam sebi sledeća pitanja:

  • Šta obavezno moram završiti u toku dana?
  • Šta bi bilo poželjno završiti u toku dana?
  • Šta mi je mesecima na to do listi?
  • Šta nikako nisam privodila kraju jer nije bilo na vrhu liste prioriteta?
  • Šta je to što konačno mogu da radim bez osećaja griže savesti?
  • Šta je to što me opušta?

Nema vremenskog minimuma, niti maksimuma u primenjivanju stavki sa liste. Čak i petnaest minuta vežbanja dovoljno je da za taj dan štrikliram svoj kvadratić pored stavke ”vežbanje”. Takođe, nema pritiska da svaku stavku primenjujem svakog dana. Ako mi se danas ne sređuje, jednostavno neću sređivati. Isto je sa svakom stavkom sa liste, s tim da sam stroža u vezi sa onim stavkama koje se tiču posla.

Ključ je u drugačijem percipiranju stavki kojima moram i mogu popuniti vreme. Posao je iz ove prve grupe, sve ostalo iz druge, ali ih sve zajedno posmatram kao dobre navike, a ne kao obaveze. Tako one prestaju da imaju obavezujući karakter, a samim tim nestaje i pritisak koji me neretko odbija od određene obaveze/navike. Naravno, to ne znači da ovaj princip funkcioniše uvek, ali sam za ovih nekoliko nedelja shvatila da funkcioniše češće no svi drugi principi kojima sam se ranije koristila.

Uz sve to, osećaj zadovoljstva zbog ispunjenog i pametno iskorišćenog dana je intenzivniji. A imate i vizuelnu potvrdu u vidu tabele koju redovno popunjavate. Kao vizuelnom tipu ličnosti, ovo je za mene izuzetno efikasan detalj.

Zbog svega što sam navela sigurna sam da ću ovakav način organizacije vremena nastaviti da praktikujem i kada se vratimo regularnim rasporedima. Biće neophodna doza prilagođavanja i organizacija prioriteta, ali će suština ostati ista. A suština je da sam ja, večiti kampanjac koji najbolje funkcioniše pod rokovima i u cajtnotu, konačno pronašla način da izbegnem zamku tog davno naučenog ponašanja. I izgleda da ima efekta. Da nije tako, ovaj tekst ne biste čitali jer bih njegovo pisanje prolongirala do ko zna kad. Mislim da bolji argument od ovog nemam.

Toliko od mene, ljudi dragi. Nadam se da su vam prethodni redovi doneli malo inspiracije. Ako ne za sada, onda za neka stabilnija vremena. Do istih, čuvajte se, budite odgovorni i solidarni. Proći će i ovo, a onda nas čekaju nove životne pobede!

#ostanitekodkuće


Fotografije: Branislava Antović Aleksić

*ovaj post nije sponzorisan 

Written By

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

More from Brana

HBO GO repertoar provučen kroz BDW filter: Šta gledati tokom praznika

Ako ne računamo rođendane i godišnjice, 1. januar će zauvek nositi titulu...
Read More

2 Comments

  • Pozdrav Brano,
    Želim da pohvalim tekst i Vaš trud što u ovim trenucima pomažete ljudima da organizuju svoje vreme i provode ga što kvalitetnije. Sličan princip primenjujem kada sam baš pretrpan obavezama i jedino sam tada najproduktivniji. Nije to baš u toj meri u kojoj ste Vi napisali ali je suština slična.
    Moram priznati da ste i meni pomogli na samom početku vanrednog stanja kada sam baš klonuo duhom jer mi je posao stao u potpunosti. Razmišljao sam samo o tome kako ću opstati, ispoštovati svoja 4 zaposlena i zadržati ih na poslu. Prateći Vaše story-e, video sam da je bio nedostatak maski za zdravstvene radnike. Istog trenutka sam se posvetio tome, napravio šablon i krenuo da proizvodim obloge za lice. Napravio sam nekoliko komada, fotografisao ih i postavio fotografiju na svojim društvenim mrežama. Počeli su da pišu ljudi širom Srbije, supruga i ja smo 5h odgovarali na poruke i beležili ustanove kojima je bila potrebna donacija. Moj osećaj u tom trenutku je bio kao da sam se ponovo rodio jer sam znao da ću biti od koristi. Krenuli smo sa proizvodnjom i počeli da doniramo. Beskrajno sam Vam zahvalan što ste me odvukli od negativnih misli i učinili korisnim u vreme kada je to zaista bilo potrebno.
    Želim Vam sve najbolje.

    • Dragi Slađane,
      Ne možete ni da pretpostavite koliko su me ove Vaše reči dirnule. Ako nešto smatram važnim u ovom poslu, onda je to upravo ovakav vid reakcija. Kada shvatim da je neka od mojih objava nekome pomogla na ovakav ili sličan način, ja znam da je moja mala misija uspela i nema mi veće nagrade od te.
      Beskrajno hvala na vremenu koje ste izvodvojili da mi se javite, ali i na svemu što ste učnili za one kojima je pomoć bila neophodna.
      Iskreno se nadam da će se čitava ova situacija ubrzo privesti kraju i da ćete uspeti da bez većih problema nastavite svoj posao.
      Sve najbolje od srca želim Vama i Vašoj porodici.
      Branislava

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *