Rad na sebi: Zašto je blagotvorno učiti nove veštine

Kada ste poslednji put rešili da naučite nešto novo? Učenje nas neretko asocira na školske dane, ali je zapravo reč o procesu koji traje čitavog života. Iako zbog brojnih obaveza nemamo uvek vremena da se upustimo u učenje stranog jezika ili pak počnemo redovno da se bavimo sportom, ne treba zaboraviti da nas ovakve aktivnosti mogu preporoditi. Kroz primere učenja jezika, programiranja i bavljenja jogom, pokušaću da pokažem kako se učenje novih veština pozitivno odražava na sve aspekte našeg života.

Učimo se strpljenju

Nije lako početi od nule, pogotovo ako smo se poslednji put u takvoj situaciji našli tokom školovanja.

Stoga, ne treba da nas začudi što zadatak koji je pred nama iziskuje mnogo strpljenja pre nego stignu prvi rezultati. Ako je reč o učenju stranih jezika, potrebno je da budemo strpljivi i da polako usvajamo elemente koji su nam neophodni da bismo se izrazili na novom jeziku. Iako možda želimo da kažemo mnogo, na početku nećemo imati sredstva kojima to možemo postići. Ipak, vremenom ćemo, uz mnogo strpljenja, uvideti koliko je usvajanje jezika zanimljivo i kreativno.

Isto se može reći i za jogu. Iako se na internetu mogu videti slike i snimci na kojima su jogini u neverovatnim pozama, kroz praksu joge brzo shvatamo da moramo biti strpljivi prema sopstvenom telu, te da se uspeh ne meri u poređenju s drugima, već je svako na svom jedinstvenom putu.

Ako se pak odlučimo da naučimo osnove programiranja, biće nam neophodno mnogo strpljenja dok ne uspemo da ostvarimo ono što smo zamislili kroz katkad rigidan jezik formula. Dakle, ma koju aktivnost odabrali, na putu učenja nužno ćemo razviti i strpljenje, koje nam posle može pomoći i u brojnim drugim sferama.

Učimo se istrajnosti

 Izazovno je i početi, ali je vrlo zahtevno istrajati u nameri da se nečim zaista bavimo.

Onog trenutka kada rešimo da se upustimo u novu oblast, treba sebi postaviti cilj, ali i ostati realan i skroman kada je reč o putu ka tom cilju. Naime, ništa se ne može postići preko noći.

Tako, ako smo se juče upisali na kurs jezika, ne možemo očekivati da ćemo za dva meseca moći da čitamo romane na tom jeziku. Međutim, za dva meseca ćemo sigurno već znati da se predstavimo, da brojimo ili naručimo kafu. Kroz niz malih (a opet velikih) koraka, vremenom možemo uočiti napredak.

Nešto se slično dešava i kada učimo računarske jezike. Ne može se preko noći dobiti program koji ima raznovrsne funkcije ili koji izgleda kao programi sa naših računara. Sasvim je dovoljno to ako se na početku, zahvaljujući kodu koji smo napisali, tačno saberu dva broja. Ukoliko ostanemo istrajni u nameri da savladamo ovu veštinu, složeniji rezultati će se kad-tad pokazati.

Iako je učenje jezika, bilo da je reč o ljudskom ili mašinskom, dobar primer kako se učimo istrajnosti, joga je ipak najpodesnija da ovo ilustruje. Naime, joga nema predviđene lekcije ili nivoe, niti ima pravi početak i kraj. Praksa joge zapravo treba da postane deo nas, te je u njenoj suštini upravo istrajnost. Ukoliko istrajemo u redovnoj praksi, otkrićemo sve blagodeti koje ova veština pruža.

Učimo se drugačijem pristupu problemu

Neprekidnim učenjem usvajamo brojna znanja koja nam mogu pomoći u neočekivanim situacijama i kreativnom pristupanju problemima.

Kroz učenje stranih jezika, učimo zapravo kako da izrazimo sebe i svoje ideje na potpuno novi način.

Zahvaljujući znanju jezika, možemo uvideti da ne postoji jedan jedini način kojim možemo preneti svoje misli, već da istoj ideji možemo prići s različitih stanovišta. Ovaj pristup valja primeniti i u drugim situacijama jer se do najzanimljivijih rešenja upravo dolazi kroz fleksibilno i kreativno promatranje problema.

S druge strane, programiranje od nas traži da kroz fiksirane formule stvaramo originalne programe. Iako se na prvi pogled ovaj proces ne čini kreativnim, kroz kodove se, takođe, do istog cilja može doći različitim pristupima. Poput jezika i programiranja i joga može biti pravi način da otkrijemo nove pristupe rešavanju problema.

Iako mnogi odaberu jogu kako bi naučili da prave neverovatne pokrete, zapravo je svako od nas jedinstven, što se prenosi i na našu praksu. Stoga ne čudi što su određeni položaji nekim joginima jednostavni, dok su drugima veoma izazovni. U jogi je zato neophodno da osvestimo ono što činimo i da uočimo na koji način možemo prići svakom položaju tako da bude u saglasju sa nama samima, što bi valjalo primeniti i u drugim okolnostima.

Da sve ne bi ostalo tek teroija, evo i konkretnih predloga gde možete započeti učenje pomenutih veština: 

 

Ako se pitate kada je pravo vreme da počnete da učite nešto novo, odgovor uvek glasi – sada.

Ako se pak pitate šta učiti, tu nema jednog tačnog odgovora, ali ma šta to bilo, jedno je sigurno – učenje će se višestruko isplatiti.


naslovna fotografija: kaboompics.com

Written By

Jovana Milovanović je profesor francuskog i engleskog jezika, doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu, Erazmus alumnista i zaljubljenik u putovanja.

More from Jovana Milovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *