U februaru, BDW tim preporučuje…

Pred vama je februarsko izdanje rubrike ”BDW tim preporučuje”. I za ovaj mesec smo vam pripremile dvanaest potpuno različitih, ali podjednako zanimljivih preporuka. Nadamo se da će vam naši predlozi pomoći da što kvalitetnije iskoristite ostatak februara. Javite nam u komentarima šta vam je od preporuka posebno privuklo pažnju, koje od njih ćete i sami praktikovati/posetiti/pogledati,  ali podelite sa nama i svoje predloge kako da što bolje iskoristimo drugi mesec u godini. Krećemo!

*Brana preporučuje

Vežbanje: Kartica ”Fit Pass”

Oni koji prate moje Instagram priče upoznati su sa činjenicom da sam već neko vreme deo FitPass zajednice. Kako vam na blogu nikada nisam skrenula pažnju na sve prednosti njihove narandžaste kartice, shvatila sam da bi mesečne preporuke bile idealan trenutak za to. Verujem da su mnogi od vas upoznati sa FitPass konceptom, ali evo i nešto detaljnijeg objašnjenja za sve vas koji ste čuli za FitPass, ali se nikada niste detaljnije pozabavili pogodnostima koje pruža.

Dakle, FitPass kartica, do koje dolazite prijavom na zvaničnom sajtu ili u nekom od FitPass prodajnih mesta (najnovije je ovih dana otvoreno u Mercator centru u Beogradu), omogućava vam da vežbate u 600 različitih objekata u 15 gradova Srbije. Šta bi to konkretno značilo? Najpre, niste vezani samo za jedan objekat, već svoje termine možete iskoristiti u bilo kom objektu koji vam je u datom trenutku najbliži, a koji ima saradnju sa FitPass-om. Na konkretnom primeru to bi izgledalo ovako: tokom radne nedelje, kada ste zbog posla vezani za jedan deo grada, a preferirate vežbanje pre ili nakon posla, svoj trening možete obaviti u teretani koja je blizu vašeg radnog mesta. Tokom vikenda, kada ste u ”svom kraju”, na treninge možete ići u objekat koji je blizu vašeg doma. Štaviše, ovaj princip možete primenjivati i ukoliko zbog poslovnih ili privatnih obaveza često putujete po Srbiji. Važno je samo da u gradu u kojem ste postoje teretane koje imaju saradnju sa FitPass-om. Spisak tih gradova i teretana možete pogledati OVDE. Međutim, tu nije kraj pogodnostima. Ne samo da možete menjati mesto treniranja, već možete kombinovati različite aktivnosti. Izbor je zaista šarenolik: od aerobika, joge, pilatesa, funkcionalnih i personalnih treninga, preko jahanja, badmintona, streličarstva i streljaštva do parkour-a, pol dance-a, skvoša i veslanja. Imate mogućnost da birate između ukupno 60 aktivnosti. Za neke od njih je neophodna doplata, ali i uz to cifra koju plaćate na mesečnom nivou zaista je prihvatljiva, posebno ako uzmete u obzir standardne cene mesečnih članarina.

Ja koristim Basic paket koji za 2400 dinara podrazumeva 12 termina u bilo kom od 600 objekata u zemlji. Za sada mi je ovo sasvim dovoljno. Ako osetim potrebu za više termina, preći ću na Classic paket u okviru kojeg za 2800 dinara imate 16 termina. Ostale pakete i detalje u vezi sa njima možete pogledati OVDE. Verujem da vam je sada jasnije zbog čega sam postala član FitPass kluba. Koncept je zaista fantastično osmišljen i organizovan, tako da vam ne preostaje ništa drugo nego da spakujete opremu, svoju narandžastu karticu i pravac do prvog objekta za treniranje. Realno, više nema mesta za izgovore.

P.S. Za studente je dostupan paket od samo 1200 dinara. Podrazumeva 12 termina u preko trideset teretana u Beogradu i devet u Novom Sadu.

Serija: The Assassination of Gianni Versace: American Crime Story (Netflix)

Nakon oduševljenja prvom sezonom serijala ”American Crime Story” (pogledajte obavezno!), nestrpljivo sam čekala drugu. I dočekala je. Ali samo da bih se u prvi mah razočarala. Iz nekog, još uvek mi nepoznatog razloga, prva epizoda serijala koji se, između ostalog, bavio i ubistvom Đanija Versaćea, ostavila je mlak utisak. Toliko mlak da se nisam ni setila da pogledam drugu epizodu. Ali,  kada se serija pre nekoliko nedelja pojavila na Netflix-u, rešila sam da joj dam još jednu šansu. Ovaj put, prva epizoda mi nije bila toliko loša. Druga je bila još bolja. Treća, takođe. Kod četvrte je serija dobila potpuno neočekivan obrt i sve je postalo duplo uzbudljivije, napetije, krvavije, a samim tim i zanimljivije. Da se ne lažemo, bilo je tu slabijih momenata i nikako ne bih mogla da kažem da je druga sezona po kvalitetu ispratila prvu, ali da je vredna vašeg vremena – jeste. No, da se odmah razumemo: ako planirate da gledate ovu seriju zbog mode i Đanija, odmah odustanite. Ovo nije serija o njemu. On je samo iskorišćen kao dobar mamac. Ovo je serija o čoveku koji ga ja ubio i o svemu što je tome prethodilo, ali i usledilo nakon tog ubistva. Biće tu ”Versaće momenata”, ali samo u naznakama. Ne mogu da krivim autore za to, jer na kraju krajeva ovo jeste ”American Crime Story”, a ne ”Fashion Story”. I da, spremite se na suočavanje sa ozbiljno poremećenim umom kojeg ozbiljno dobro tumači Deren Kris (Darren Criss), moje glumačko otkriće godine!

YouTube kanal: Shane

Znam, znam, i u prošlom postu sam vam preporučila jedan YouTube kanal, ali jednostavno ne mogu, a da konačno sa vama ne podelim svoje oduševljenje kanalom iza kojeg stoji Šejn Dousn (Shane Dawson). Otkrila sam ga prošle godine u periodu njegovog serijala o Džefri Staru (Jeffree Star), da bih religiozno nastavila da gledam i serijal o Džejk Polu (Jake Paul), za koji smatram da predstavlja jedan od najkvalitetnije urađenih YouTube serijala u istoriji ove platforme. Toliko je dobar, da ga zapravo smatram primerom izuzetne dokumentaristike, a ne klasičnim YouTube sadržajem. Nakon tog serijala, istraživala sam Šejnov kanal. Pažnju su mi privukli videi o teorijama zavera. Zvuči detinjasto i banalno, ali je zapravo reč o vrlo kvalitetno urađenim video-zapisima. Zbog toga sam sa oduševljenjem dočekala i njegov najnoviji serijal koji je upravo posvećen teorijama zavera. Prva epizoda traje punih sat i 44 minuta, obrađuje nekoliko različitih teorija, s tim da je ona o iPhone uređajima, centralna tema. Da li nas naši telefoni stalno snimaju kako prednjom tako i zadnjom kamerom? Da li smo prisluškivani 24/7? Ovo su samo neka od pitanja na koje ćete dobiti odgovor u Šejnovom najnovijem videu. Inače, drugi deo serijala stiže sutra (11. februar) tako da se spremite za duplu porciju ozbiljne sumnje u sve što vas okružuje.

*Dunja preporučuje

Koncert: Massimo Savić, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, 16. i 17. februar, 20.00h

Beograđani za Dan zaljubljenih, a Novosađani dva dana posle, jedne februarske subote i nedelje, imaće priliku da uživaju u koncertu Massima Savića. Moram priznati da nisam oduvek slušala njegovu muziku. Nekako sam kroz interesovanja svoje mlađe sestre, koja ima potpuno različit muzički ukus od mog, spoznala i neke od Massimovih pesama koje su mi se dopale. Tako, malo po malo, upoznavala sam se sa muzikom koju stvara. I kako to obično biva, uvek se pronađe nešto što vam se i lično mnogo dopada.

Nikada nisam bila niti na jednom njegovom koncertu, a ni nastupu, te se zbog toga radujem što se ove godine termin “namestio” kao odgovarajući. Odlična prilika da ga čujem uživo, a ono što mogu da pretpostavim jeste da će to biti pravi muzički užitak. Ostavljam vam linkove do pomenutog događaja, kako biste dobili više informacija, ili pak rezervisali karte, a u nastavku poslušajte jednu od meni omiljenih Massimovih pesama. Da zagrevanje počne. 🙂

Internet portal: Novosadski kulturni automat

A kako sam saznala za Massimov koncert? Putem platforme Novosadski kulturni automat. Nisu je tako davno pustili u pogon, ali već se osećaju njene dobre strane. Zahvaljujući ovoj platformi možete da pratite sva kulturna dešavanja u Novom Sadu. Vrlo lepo je organizovana, pregledna i zaista daje raznolike uvide u gradske aktuelnosti. Iskreno se nadam da će oživeti i da će obaveza svih kulturnih delatnika biti da im dostave valjane podatke i obaveštenja, jer se na ovaj način zaista lako i brzo može stići do informacije o željenom događaju ili pak potražiti inspiracija ukoliko niste isplanirali vikend, pa želite da pronađete odgovarajuću manifestaciju za sebe. Događaje za naredni period možete pregledati u celosti ili pak ukucati određeni datum koji vas interesuje, te samo za taj dan videti šta je to što vas očekuje u gradu. Isto tako, omogućena vam je pretraga i po događajima ili lokacijama.

Vrlo interesantan koncept koji su osmislili studenti i mislim da zaslužuje svaku pohvalu. Nije prvi takav model informisanja, o nečemu sličnom pisala sam vam i u jednom od prethodnih postova, a i Dragana u svojim preporukama navodi jednu Fejsbuk grupu sa događajima iz Beograda (samo malo ”potrčite” ka dole ), ali je ovaj svakako veoma značajan za Novi Sad koji se zaista ozbiljno priprema da bude prestonica kulture. Novosadski kulturni automat možete pratiti na Fejsbuku i Instagramu, a razvijena je i aplikacija za mobilne telefone, tako da je i to jedna od prednosti.

Fejsbuk stranica: ARTE – Classic Art

Iako su nam se pridružile devojke iz tima “Slike i prilike” koje su mnogo kvalifikovanije od mene da govore o slikarstvu, ja sam ipak odlučila da sa vama podelim jedan Fejsbuk profil koji sam otkrila nedavno i koji baš obilato koristim. Radi se o stranici ARTE – Classic Art na kojoj možete videti reprodukcije najrazličitijih slikarskih dela. Nekome ko nije toliko upućen u ovu umetnost ova stranica je lepo osveženje, budući da posetioce upoznaje sa pojedinim autorima i njihovim delima. Interesantno je da često postavljaju samo detalj sa određenih slika, te onda možete sagledati genijalnost pojedinih slikara.

Mnogi bi rekli da sam pomalo ograničenih dometa u likovnoj umetnosti jer me oduševljavaju realistično slikarstvo, naiva, isečci i epizode iz svakodnevnog života, a manje sam naklonjena apstraktnom slikarstvu. Možda mi se baš zato ova stranica toliko i dopada, jer je izvor baš ovakvih umetničkih dela. Onih koja meni najviše prijaju. Opet, možda će vam biti čudan način na koji su grupisane slike. To je učinjeno po motivima, a ne po autoru ili pak eposi, ali to možda i daje prednost recimo nama nastavnicima kada bismo neko delo likovne umetnost iskoristili za potkrepljivanje književnog dela koje obrađujemo na času. Zato, ako ima nastavnika među čitaocima, evo korisnog linka.

*Dragana preporučuje

Podcast: “Imagined life”

Kada sam bila mala, od roditelja sam dobila na poklon knjigu u kojoj smo glavni likovi bili moji drugari i ja. Verujte da se više ne sećam radnje, ali se sećam uzbuđenja kada sam među stranicama videla svoje ime, kao i jednu Sašku i jednog Vladu. Podkast Imagined Life me je neverovatno podsetio na taj osećaj, a evo i zašto – koncept podkasta jeste da čujete priču o nekoj poznatoj ličnosti, ali ispričanu iz vašeg ugla, kao da ste vi ta osoba. Naravno, priče su dramatizovane i ne bi ih trebalo uzimati zdravo za gotovo (naročito dijaloge), ali meni kao slušaocu to nije bitno. Veoma sebično mi je stalo jedino do priče i tragova koji navode da pogađate o kome je reč. Inače, to saznajete tek na kraju epizode!

Obično, kada je reč o podkastima o poznatim ličnostima, preskačem epizode o ljudima koji me ne zanimaju ili o kojima ne znam dovoljno. U slučaju “Imagined Life”, nemam taj izbor – i to je najbolji deo! Nemam mogućnost da uključim svoje prethodno znanje, predrasude i očekivanja, već se samo prepustim svom “novom životu”. Put od kuće do kancelarije mi nikad nije bio uzbudljiviji.

Događaj: Šetnje “Kulturna baština Topčidera”

Inspirisana blogo-koleginicama Sofijom i Jovanom, poželela sam da osnažim svoje krhko poznavanje umetnosti i istražim resurse koji bi mi u tome mogli pomoći. Digitalne “literature” ima pregršt, ali lični doživljaj – kada uživo vidim, priđem, proučim – ipak jače ostaje u glavi. Takođe, stidim se što su posete muzejima i galerijama za mene obavezne stavke u drugim gradovima, a pritom sasvim zaboravljam svoj!

Tako sam počela da pratim FB grupu Kulturni događaji u Beogradu i otkrila seriju vođenja Šetnje “Kulturna baština Topčidera”. Kako ime kaže, radi se o organizovanim šetnjama u kulturnim institucijama na ovoj opštini. Ove godine, to su Muzej afričke umetnosti, Kuća kralja Petra, Kuća legata – Legat Petra Lubarde, Arhiv Jugoslavije, Javni akvarijum i tropikarijum Beograd i Vespa muzej Srbija. Šetnje se održavaju svake poslednje subote u mesecu, traju oko tri sata, a za vođenje su zadužene istoričarke umetnosti Ana Knežević, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti i Ivana Zatežić, saradnica Kuće legata. Moguće je i zakazivanje posebnog termina šetnji, kao i ture na engleskom jeziku, pa je ovo odlična prilika da provedete goste iz inostranstva kroz drugačiji deo grada i ređe posećene, a ipak važne kulturne centre.

Mislim da ću se odlučiti za martovsku šetnju kroz Topčider, a vi možete saznati više o inicijativi i programu ovde.

Recept: Domaća čokolada

Do ovog eksperimenta u kuhinji došlo je iz moje želje da napravim nešto drugačije novogodišnje paketiće. U prvi mah sam želela da to budu kolačići, ali kako mi dva prethodna puta nije uspeo proveren recept (!), nisam smela da rizikujem. Google me je, srećom, brzo sproveo do recepata za “Christmas bark”, odnosno različite varijante čokolade sa dodacima koji su delovali dovoljno jednostavno za početnika, a opet imali odlične rezultate. Da se razumemo – nisam postala Vili Vonka i pravila samu čokoladu, ali sam sama birala kombinacije ukusa koji će ući u finalni proizvod. Kako su primaoci poklona bili oduševljeni – pa me je i Brana zamolila da podelim recept – pomislila sam da su februarske preporuke pravo vreme za to.

Uputstva su više nego jednostavna.

Prvo stavite papir za pečenje na širok, ravan pleh. Zatim, istopite čokoladu po želji – crnu, mlečnu, belu – i sipate je na pleh. Očekivala sam da će topljena čokolada biti veoma tečna, te da će se razliti po plehu, ali ona se zapravo držala na jednom mestu. Stoga, važno je da pleh bude širok kako biste mogli da je ravnomerno razmažete, kako negde ne bi bila predebela, a negde pretanka. Opet, nemojte se opterećivati time!

Vrućoj čokoladi možete da dodate šta god vam duša ište – na mom meniju su bile suve višnje, bademi, pistaći i malo krupne morske soli za sudar slatkog i slanog. Nije po svačijem ukusu, ali probajte makar na malom delu čokolade! Takođe, za lepši vizuelni efekat, prošarala sam crnu čokoladu belom pomoću čačkalica. Postigla sam ono što sam želela, ali bela čokolada je dodala i slatkoću, pa obratite pažnju i na to.

Nakon što se čokolada malo prohladi napolju, stavite je u frižider – ja sam iskoristila hladno vreme i izbacila pleh na terasu zbog nedostatka prostora. Kada se nakon sat-dva stegne, možete pažljivo skidati čokoladu sa papira i lomiti pločice, pazeći da zahvatite sastojke koje ste dodali. Pripremljene komade odložite u kutiju i držite u frižideru.

I to je to! Ako pravite ovaj slatkiš za poklon (ide Dan zaljubljenih, zašto da ne), predlažem da za pakovanje nabavite ukrasni ili običan celofan u knjižari. Izgledaće kao iz ekskluzivne poslastičarnice, a biće još vredniji jer je vaših ruku delo.

*Jovana i Sofija preporučuju

Izložba: Slike Marka Čelebonovića, galerije SANU i Rima, do 24. februara

U uglednom izložbenom prostoru Galerije SANU, u središtu pešačke zone Knez Mihailove ulice br. 35, do 24. februara moći ćete da pogledate retrospektivnu izložbu radova jednog od najvećih srpskih umetnika 20. veka – slikara i akademika Marka Čelebonovića. Upadljivi citat umetnika:

Ja se ne držim onoga što vidim, već onoga što mislim

postavljen je iznad njegovih radova na izložbi, pretpostavljamo sa namerom da nas zaintrigira, da se promatrajući njegove poteze na platnu zapitamo – a šta je to umetnik mislio. Otkrivanju umetnikovih stremljenja, veštom organizacijom postavke, doprinose autorke izložbe, dr Lidija Merenik, dr Ana Bogdanović i Nevena Martinović. Izložbu čine portreti, mrtva priroda kao i prikazi enterijera modernističkog karaktera kroz koje se mogu pratiti različiti stvaralački periodi Marka Čelebonovića koji se školovao i živeo u Francuskoj, istovremeno održavajući veze sa jugoslovenskom kulturnom scenom.

Ova izložba je otvorena početkom novembra prošle godine povodom obeležavanja 50 godina postojanja Galerije SANU, a ova postavka Čelebonovićevih dela deo je projekta u saradnji sa galerijom Rima. Međutim, iako je retrospektivna izložba Marka Čelebonovića završena u galeriji na adresi Pariska 8, tamo još uvek možete videti njegova dela, ali u nešto drugačijoj organizaciji. Aktuelna izložba u Rimi obuhvata istaknute radove srpskih umetnika 20. i 21. veka, prateći ih kroz različita stvaralačka razdoblja, a pored Čelebonovića, tu su i Nedeljko Gvozdenović, Vladimir Veličković, Ljubica Cuca Sokić, Mrđan Bajić i drugi.

Obavezno posetite Galeriju SANU i galeriju Rima kako biste uživali u pastelnim, na platno prenetim mislima Marka Čelebonovića, ali i njegovih kolega.

Serija: “Medici: Masters of Florence” i “Medici: the Magnificent”, Netflix

Svim ljubiteljima Firence, Toskane, renesanse, ali i Netflix-a, sa uzbuđenjem preporučujemo dve sezone serije čiji su glavni protagonisti članovi porodice Mediči u beskrajnim spletkama koje se pletu u Sinjoriji (Signoria), vladi srednjovekovne i renesansne Firentinske republike. Prva se sezona je emitovana 2016. godine, dok je druga završena krajem novembra prošle godine. Prvih 8 epizoda prati život Kozima Medičija, prvog velikana ove čuvene porodice, dok se u središtu dešavanja drugih 8 epizoda nalazi Lorenco Mediči, poznat i kao Lorenco Veličanstveni (Il Magnifico) . Iz ovog razloga druga sezona serije umesto “Masters of Florence” nosi određenje “The Magnificent” – Veličanstveni, kako je Kozimov unuk Lorenco ostao upamćen u istoriji.

Odmah da budemo načisto, gledajući ovu seriju nećete dobiti lekciju iz istorije, niti istorije umetnosti, ali ćete dobiti višesatni kvalitetni sadržaj koji će vam omogućiti da kreirate sopstvenu viziju atmosfere medičijevske Firence. Odlična glumačka postavka, sa Ričardom Madenom (Richard Madden) u ulozi Kozima Medičija u prvoj sezoni i Danijelom Šarmanom (Daniel Sharman) kao Lorencom Veličanstvenim u drugoj, obogaćena je i odličnim izborom glumaca za sporedne likove poput Šona Bina (Sean Bean), svima poznatog iz prve sezone Igre prestola, koji ovde glumi rivala Medičijevih iz porodice Paci.

Verno rekonstruisani renesansni kostimi, zaplet sa elementima trilera i divne scene firentinskih uličica i znamenitosti, kao i živopisni predeli valovite Toskane razlog su više da pogledate seriju.

Knjiga: “Noćni voz za Lisabon”, Paskal Mersije

Šta je moglo, šta je trebalo započeti sa svim tim vremenom koje je bilo pred nama, otvoreno i neuobličeno, lako poput pera po slobodi koju je donosilo, i teško poput olova, po svojoj neizvesnosti?

ovo pitanje je jedan od ključnih motiva složene radnje romana “Noćni voz za Lisabon”, koja započinje u Bernu i preseljava se u Lisabon.

Priča prati na prvi pogled dosadnog profesora klasičnih jezika koji odlazi u prestonicu Portugala u želji da sazna više o životu doktora Amadea de Prada. Paralelne priče, zasnovane na životima dvojice protagonista ovog romana, predstavljaju divan splet filozofskih misli i zapleta iz realnog života, ali i portugalske istorije, što je dovoljno “fabulativno” da održi pažnju čitalaca, ali i dovoljno “duboko” da navede na introspekciju.

Bajkoviti opisi ulica i fasada razdraganog Lisabona preneti su i u medij filma snimljenog po ovoj knjizi sa Džeremijem Ajronom (Jeremy Iron) u ulozi profesora Gregorijusa. I filmsko ostvarenje vam takođe preporučujemo. Ipak, roman je zaokruženije delo, vredno svake pažnje. I za kraj, želimo sa vama da podelimo još jedan citat koji se u knjizi navodi kao zapis doktora Prada: “Ne bih želeo da živim u svetu bez katedrala. Potrebne su mi njihova lepota i uzvišenost kao protivteža običnosti sveta”. Upravo ova poslednja rečenica na neki način sumira naš odnos prema umetnosti, a i ovaj roman je zaista “protivteža običnosti sveta”, u šta ćete se i sami uveriti kada ga pročitate.

 

Toliko od nas za ovo februarsko izdanje!
Javite nam kako vam se čine naše preporuke, ali i prosledite nam svoje! Radujemo im se!
Do idućeg posta… Pozdravlja vas BDW tim!

naslovna fotografija: kaboompics.com 

*ovaj post nije sponzorisan

Written By
More from BDW TIM

U martu, BDW tim preporučuje…

BDW ekipa se i ovog puta potrudila da za vas odabere pregršt...
Read More

6 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *