Vrlo je moguće da se sa pojmom visoka senzitivnost prvi put srećete baš sada. Ali isto tako, ako vam smetaju buka, jaki mirisi, sintetički materijali i gužva, ako imate bogat unutrašnji život, sa lakoćom se stavljate u tuđe cipele i čini vam se da stvari doživljavate i proživljavate jače od ostalih, postoji verovatnoća da pripadate upravo visokosenzitivnoj grupi populacije.
Ko su visokosenzitivne osobe?
Osobe čiji nervni sistem intenzivnije od prosečnog reaguje na fizičke, emotivne i društvene stimuluse smatramo visokosenzitivnim osobama (VSO). U nauci se za ovu karakteristiku koristi i pojam osetljivost senzornog procesuiranja. Limbički deo mozga kod VSO je reaktivniji, a broj neuronskih ogledala povećan. Jednostavno rečeno, mozak visokosenzitivnih osoba, u odnosu na mozak prosečne osobe, ima veći broj filtera koji obrađuju stimuluse, pa sve doživljavaju intenzivnije i reaguju emotivnije. Imaju sposobnost da sagledaju najsuptilnije detalje i promene, ali se takođe i brže umaraju i treba im više odmora i sna upravo zbog te reaktivnosti i preplavljenosti stimulusima.
Kada govorimo o visokoj senzitivnosti moramo biti oprezni i ne smemo je mešati sa introvertnošću, poremećajima pažnje i autizmom. Visoka senzitivnost je osobina, poput boje očiju ili dužine stopala. Pretpostavlja se da visokosenzitivne osobe čine oko 20% ukupne populacije.
Kako da znate da li ste visokosenzitivni?
Termin visokosenzitivna osoba prvi put su skovali psiholozi Ilejn Aron i Artur Aron sredinom devedesetih godina prošlog veka. Ilejn je 1996. objavila i svoju prvu knjigu na ovu temu i od tada interesovanje za ovo polje psihologije ne opada. Ova američka psihološkinja osmislila je i test koji će vam otkriti spadate li u ovih 20% populacije.
Ukoliko ste uradili test i sebi potvrdili da ste među onima koji intenzivnije osećaju, verujemo da ćete se složiti sa tvrdnjom da je svet u kome živimo ipak nešto fokusiraniji na one sa manje istančanim nervnim sisitemom.
Kako okolina utiče na visokosenzitivne osobe?
Ksinjin Čen i Kenet Rubin sa Univerziteta Vaterlo u Ontariju (Kanada) i Jurong San sa Učiteljskog univerziteta u Šangaju (Kina) zajedno su radili na istraživanju koje je za cilj imalo da prikaže koje su to osobine koje decu školskog uzrasta čine popularnom u društvu. U istraživanju je učestvovalo 480 učenika iz Kine i 296 iz Kanade. U Kini su osobine poput stidljivosti i osetljivosti okarakterisane kao najpoželjnije, pa su one koji su ih posedovali deca najčešće birala za drugare. Na mandarinskom reči stidljiv ili tih označavaju osobu koja je dobra i lepo se ponaša, dok se osetljiv može prevesti kao “onaj koji ima razumevanja”. S druge strane, među učenicima u Kanadi, stidljivost i osetljivost bile su najmanje poželjne osobine, što je poznato svima nama koji dolazimo iz takozvane zapadnjačke kulture.
Kada se geografski lociramo na područje Balkana, ovakve kulturološke odrednice se intenziviraju i izazovi sa kojima se suočavaju visokosenzitivne osobe, čini se, postaju naglašeniji. Postavite sebi par jednostavnih pitanja koja vam mogu poslužiti kao polazište za dalja promišljanja na ovu temu:
Ko su bili vaši heroji iz detinjstva? Kakve su bile njihove osobine?
(Ukoliko ste visokosenzitivni) Kako su vaši roditelji i vaša bliska okolina doživljavali i tumačili vašu senzitivnost, kao nešto dobro ili loše?
Veoma osetljiva, ništa strašno
Temom visoke senzitivnosti na našim prostorima među prvima je počela da se bavi Vesna Mirilo, nekadašnja novinarka i urednica u dnevnom listu Blic, po zanimanju menadžerka umetničke produkcije, a danas ostvarena kao lifecoach za visokosenzitivne osobe.
I sama visokosenzitivna, ovom temom je počela da se bavi pre sedam godina dok je pokušavala da pronađe uzrok fizičkim smetnjama i signalima koje joj je slalo njeno telo, a nakon što se obratila velikom broju lekara specijalista za različite oblasti od kojih je svaki njene simptome svrstavao u svoj domen sa prefiksom netipični oblik. Posle osam meseci potrage, sa hrpom medicinske dokumentacije, obratila se infektologu koji joj je pristupio sa razumevanjem i uputio na psihoterapeuta, uz uveravanje da je fizički potpuno zdrava.
“Na terapiji sam čula da sam veoma osetljiva. I samo to u vezi sa tim. Ništa strašno. Ništa posebno. Veoma osetljiva mi je bukvalno zvonilo u ušima. Prvo Gugl na srpskom. Ništa. Jedan novinski članak. I odjednom, kucam na engleskom highly sensitive i čitav novi svet se otvara preda mnom”, priča Vesna za Brana’s Divine World.
Kao najrelevantniji izvor informacija o visokoj senzitivnosti koristila je sajt spomenute Ilejn Aron, kao i sve što je ova naučnica objavila. Njena istraživanja bila su dostupna svima, ali u tom trenutku ništa nije bilo prevedeno na srpski jezik. U svojoj nameri da prikupi što više informacija o ovoj oblasti, Vesna je kontaktirala sa svim fakultetima u zemlji koji se bave psihologijom, ali se o pojmu visoke senzitivnosti nije znalo gotovo ništa. Stoga je odlučila da se sama baci na prevođenje i otvorila je Facebook stranicu Visoko senzitivne osobe na kojoj je počela da objavljuje tekstove na ovu temu i koja je ubrzo privukla veliki broj posetilaca.
“U međuvremenu se situacija malo popravila, prevedene su tri knjige i nekoliko psihoterapeuta je prošlo određene edukacije za rad sa visokosenzitivnim ljudima”, kaže Vesna.
Falične, kilave, čudne, zanesene, nestabilne, choose your fighter
Na temu kako ovdašnja sredina utiče na VSO, naša sagovornica daje sledeći komentar:
“Naša kultura još ne prihvata da je svaki peti čovek visokosenzitivan. U tom smislu je i prilično zatvorena. Stručnjaci koji rade sa decom jednostavno ne žele da se sada “opterećuju nekim novim istraživanjima”. S druge strane, imamo i slučajeve da psiholozi kažu “to je samo lepše ime za anksioznost”, a nastavnica u osnovnoj školi “znam, to je autizam”. To su već ozbiljne etikete. Posle njih slede uputstva: ojačaj, odrasti, moraš da budeš zrela, prestani da plačeš, nemoj da dramiš, to samo ti tako vidiš/osećaš. A odgovor i rešenje leži jednostavno u edukaciji i potom u prihvatanju.”
Takođe, dodaje da je u našoj kulturi visokosenzitivnim ženama čak i malo lakše nego muškarcima, iz razloga kakav je, na primer, toksična muškost. Žene budu okarakterisane kao falične, kilave, čudne, zanesene, nestabilne, sklone preterivanju, plačljive, stidljive, na svoju ruku, a visokosenzitvnim muškarcima se u svakodnevnoj komunikaciji šalje jasna poruka da njihove određene karakteristike nisu poželjne u društvu.
“Od toga kako se naši najbliži nose sa našom osobinom dok smo deca, tj. da li je odobravaju ili odbacuju kao neprihvatljivu, zavisi umnogome kako ćemo se dalje formirati. Neke visokosenzitivne devojčice postanu ledene kraljice, dok neki visokosenzitivni dečaci postanu agresivci. Sve zbog bola od neprihvatanja i nepripadanja”, dodaje Vesna.
Izazovi i kako se sa njima nositi
Pokušaćemo da razvrstamo i nabrojimo izazove sa kojima se tokom svog života mogu susresti VSO:
- brže umaranje;
- osećaj preplavljenosti najrazličitijim stimulansima;
- sporije donošenje odluka;
- nagle promene raspoloženja;
- osećanje kaskanja i nesnađenosti u poređenju sa drugima;
- osećanje usamljenosti, otuđenosti, nepripadanja;
- osećanje depresije i anksioznosti;
- etiketa “predneurotska konstitucija”;
- sukob između sopstvenih mogućnosti i želja;
- teže prilagođavanje na novonastale situacije;
- želja da se živi “kao i svi drugi”;
- osećanje manje vrednosti i nižeg samopouzdanja i samopoštovanja;
- prevelika potreba za harmonijom i balansom u svemu;
- osećanje da je stres veoma štetan i nesvesno čuvanje od njega;
- velika osetljivost na tuđe ocenjivanje/procenjivanje;
- preterana briga za sve i svašta zbog urođene empatije (mogućnosti da se nađemo u tuđim cipelama);
- zaboravljanje da mi nismo krivi za osećanja drugih;
- potreba da sa svima budemo “dobri” tj. izbegavanje konflikata;
- potiskivanje emocija da ne bismo ispali smešni, glupi, neprikladni;
- mirenje sa tim da se ne živi svoja suština kako se ne bismo razlikovali od “standarda”.
Kako navodi naša sagovornica, da bismo se sa njima nosili, važno je prvo osvestiti svoju visoku senzitivnost, nakon čega bi trebalo da usledi njeno prihvatanje. U svetu postoje različite metode rada sa VSO, a kod nas je sve to još uvek u povoju.
S obzirom na to da je izražena intuicija jedna od ključnih snaga visokosenzitivnih, ona se u svom radu odlučila za intuitivni koučing za koji kaže da je neobična, lagana i elegantna metoda, ali vrlo konkretna i delotvorna. Njen posao u tom smislu je da “vrati” klijentkinju u njeno telo, da joj umiri kovitlac misli i da joj postavi prava pitanja. U zavisnosti od toga šta klijentkinja kaže u tom trenutku, ona je u mogućnosti da vidi gde su glavne blokade klijentkinje (u protoku energije kroz njene energetske centre) i da joj pomogne da ih se oslobodi do nivoa do kog je spremna.
Važno je naglasiti da koučing nije terapija i da se, ukoliko vam je taj vid pomoći neophodan, obratite psihoterapeutu.
Umesto zaključka: ako ste visokosenzitivni ili ako poznajete nekoga ko poseduje ovu karakteristiku, bitno je da zapamtite da je sa vama sve u redu: visoka senzitivnost nije bolest, nije disfunkcija, već samo osobina centralnog nervnog sistema i, pored brojnih izazova, sa sobom nosi i mnogo prednosti poput sposobnosti da osećate empatiju i stvari sagledavate detaljnije i pronicljivije od ostalih.
