Kafe-knjižare su prepoznatljive kao mirne gradske oaze u kojima se miris sveže odštampanih stranica meša sa mirisima kafe i kolača. Ovi prostori sa kulturnom misijom nisu samo mesta za ispijanje kafe, već su društvena žarišta gde se kroz razgovore o knjigama razmenjuju ideje i utisci — ključni za očuvanje kulturne zajednice i identiteta jednog grada.
Zato vam ovog puta donosimo priču o ovim specifičnim prostorima.
Za početak, vratićemo se na kratko u istoriju kako bismo vam prikazali način na koji je došlo do nastanka prvih kafea i knjižara, iz kojih su postepenom metamorfozom nastale i kafe-knjižare.
Kratak povratak u istoriju
Pretpostavlja se da je prvi kafe u ovom delu sveta otvoren u Osmanskom carstvu. Najčešće se spominju dve godine – 1475. i 1555. godina. Grad je u oba slučaja isti – Istanbul. Zanimljivo, i Beograd se neretko spominje kao mesto jednog od prvih evropskih kafea. Naime, zna se da je u Beogradu 1522. godine otvoren prvi lokal u kojem se služila isključivo kafa i koji je ubrzo postao centar društvenih dešavanja. Ipak, takva mesta u Srbiji su postala poznata kao – kafane. S vremenom se njihova ponuda i uloga menjala, sve dok nije dobila onu koja nam je danas poznata.
Tradicija otomanskih kafea brzo se proširila i u druge evropske metropole u kojima je kafa postala osnovna namirnica i omiljeni ritual, što je ostala i danas.
Najbliži današnjem konceptu kafe-knjižara bio je Pariz sredinom 19. veka, gde su poznati pisci tog doba poput Onorea de Balzaka, Bodlera i Emila Zole, započeli tradiciju pisanja i čitanja u kafeima, naravno uz neizostavne razgovore o knjigama, društvu i kulturi.
Razvoj knjižara i dolazak kafe-knjižara u Srbiju
U Srbiji je su knjižare oduvek bile važan deo kulturne scene. Još 1827. godine, Gligorije Vozarović, izdavač i bibliotekar, otvorio je prvu knjižaru u Beogradu. Ne možemo zaobići ni Geca Kona, jednog od najvažnijih knjižara i izdavača u srpskoj istoriji, koji je 1901. godine otvorio knjižaru u Knez Mihailovoj ulici koja i danas postoji i nosi titulu najstarije knjižare u prestonici.
Trend kafe-knjižara u Srbiju stiže dosta kasnije. Prva knjižara tog tipa u Srbiji otvorena je 2009. godine i to je bila knjižara Službenog glasnika. Nalazila se na adresi Kneza Mihaila 5 i radila je skoro 10 godina.
Ovaj koncept knjižara brzo je postao popularan, nudeći poseban ambijent u kojem posetioci mogu uživati u knjigama uz kafu ili čaj, čime je stvorena nova dimenzija kulturnog prostora. Danas predstavljaju mesta susreta književnosti i svakodnevnog života, gde se organizuju raznovrsni kulturni događaji, poput promocija knjiga i književnih večeri, pružajući jedinstven doživljaj svima koji u njima borave.
U nastavku vas očekuju preporuke naših omiljenih kafe-knjižara u Beogradu i Novom Sadu. Nadamo se da ćete ih posetiti i uživati u dobroj knjizi i naravno – kafi.
Preporuke kafe-knjižara u Beogradu i Novom Sadu
Započinjemo sa Beogradom. S obzirom na to da smo već pomenuli jednu knjižaru u Knez Mihailovoj ulici, hajde da se za početak zadržimo na toj lokaciji.
Knjižara Akademija pružiće vam idealno “utočište” od gužve po kojoj je ova beogradska ulica poznata. Njen izlog gleda na Knez Mihailovu, zbog čega pruža zanimljiv kontrast. Iz mirne unutrašnjosti knjižare, uz knjigu i tišinu, gledate na gradsku vrevu. Na galeriji se nalazi i kafe, okružen stotinama knjiga. U njemu možete uživati u čitanju i pijuckanju omiljenog napitka
Par ulica dalje, još uvek na Zelenom vencu, nalazi se “Bookastore” i to u ulici Cara Lazara 12. Ova knjižara-kafeterija nudi naslove savremenih pisaca kao što su Elena Ferante, Donatela di Pjetrantonio, Mišel Uelbek, Lejla Slimani, Rumenka Bužarovska i Lana Bastašić. Pored knjiga, ovde možete pronaći zanimljive proizvode domaćih kreativaca — šolje, printeve, cegere i mala umetnička dela. “Bookastore” se nalazi na još jednoj lokaciji, u Bulevaru kralja Aleksandra 92.
Na samo 15-ak minuta hoda od strogog centra, u Vlajkovićevoj 7, smeštena je knjižara “Štrik”. Sa veselim zelenim i žutim zidovima prepunim knjiga i slika, ova kafe-knjižara vodi računa o tome da se ženski autorski glasovi daleko čuju. Tu možete pronaći naslove Ani Erno, Ornele Vorpsi, Ali Smit, Magde Sabo, kao i Simone de Bovoar. Pored dobre kafe, “Štrik” nudi i proizvode domaćih stvaralaca.
Selimo se na Novi Beograd gde nam je prva stanica “Magistrala” u Domu kulture “Studentski grad”. Ova kafe-knjižara pruža studentima prostor gde mogu izaći iz malih domskih soba i uživati u kafi, slušanju ploča i zanimljivim tribinama. “Magistrala” je pravi kutak za opuštanje kroz kulturu i društvene događaje.
Vino i knjige? Ooo da! Idemo do sledeće knjižare-kafeterije, ali i knjižare-vinarije!
Nedaleko odatle, u ulici Jurija Gagarina 76l, nalazi se knjižara “Kosmos”. Ovaj novootvoreni prostor kombinuje knjižaru, kafe i vinariju. Ujutru možete uživati u knjizi uz šoljicu egzotičnog čaja, dok se u večernjim časovima opuštate uz čašu kvalitetnog vina. U “Kosmosu” vas očekuju dela pisaca poput Kafke, Oskara Vajlda, Vilijama Foknera, Ive Andrića, ali i dnevnici Ernesta de Čegevare.
Sledeća kafe-knjižara na našoj listi sasvim sigurno ima jedan od najboljih pogleda u gradu. Ako vam kažemo da je Paideia Bar smešten u blizini Sportsko-rekreativnog centra 25. maj, onda vam je jasno na kakav pogled mislimo. Da, onaj na Dunav! Osim ovog tipa uživanja, ovde vas čeka i uživanje u dobrim književnim naslovima, ali i ukusnim gutljajima najdražeg nam napitka. Kombinacija kojoj možemo da kažemo samo jedno glasno i jasno – DA!
Krenimo sada do Novog Sada, gde su kafe-knjižare doživele zanimljive transformacije. Prostori koje ćemo vam preporučiti nisu klasične kafe-knjižare, već nekonvencionalna mesta sa underground šarmom, ali u najboljem mogućem smislu.
“Zenit” u Njegoševoj 24 koncipiran je tako da bude spoj knjižare i mesta na kom kultura ima primat. Ovde možete uživati u lokalnoj hrani, kvalitetnim pićima, ali i slušanju žive muzike. Knjige su sastavni deo ovog prostora koji odiše urbanom atmosferom.
“Bulevar Books” je još jedan neobičan koncept u Novom Sadu, smešten u Bulevaru Mihajla Pupina 6. Ova knjižara podržava male izdavače i alternativnu muzičku scenu, negujući rokenrol vrednosti. Ovde su piće, knjige i rock muzika u savršenom skladu.
Kafe-knižare koje su nam ostale samo u sećanju
Nažalost, neke od kultnih kafe-knjižara u Novom Sadu nisu uspele da opstanu. Knjižara ”Most” je gotovo trideset godina bila mesto okupljanja i uživanja u knjigama, razgovorima i kafi u Zmaj Jovinoj ulici broj 22. A onda je zatvorena. Tokom 2023. godine istu sudbinu je doživela i antikvarnica knjiga ”Nublu”.
U Beogradu je situacija identična. Neobična kafe-knjižara ”Apropo” je pored dobrih naslova, bila i dom macama, ali je nakon gotovo 20 godina rada bila primorana da pređe na online poslovanje.
Ipak, nadamo se da će u budućnosti biti sve više kafe-knjižara i to širom Srbije, jer su nam u današnje vreme, možda i više nego ikada pre, potrebne gradske oaze s kulturnom namenom.
Do tada, uživaćemo u onima koje postoje, čuvajući ih od komercijalizma i zaborava.
