Ako bismo naše majke i bake pitale kako su osvežavale svoj garderober, rekle bi nam da je u njihovo vreme poseta krojaču bila sasvim normalna stvar. Još češće bi one same popravljale, prepravljale ili čak šile odeću koju nose svi u porodici.
Dakle, praksa iz naslova o kojoj je ovde reč nije neki novi revolucionarni modni trend, već dobra, ali pomalo zaboravljena navika kojom znatno možemo promeniti sopstvene konzumerističke šablone i doprineti da tekstilna industrija makar za mikroprocenat manje šteti planeti.
Podsećajući se na ono što smo naučili iz teksta o modnom aktivizmu, znamo da su nekada normalne modne navike, poput nošenja odeće kod krojača, bačene na rub zaborava pod pritiskom industrije brze mode.
Toj tvrdnji doprinosi i činjenica da danas na sajtovima kao što su Asos i Shein ili Pretty Little Thing možemo kupiti novu stvar za manje novca i kraći vremenski period nego što bi nam trebalo da komad koji već posedujemo odnesemo kod krojača da ga popravi ili da ga popravimo u sopstvenoj režiji.
Ali i ova medalja ima dve strane: odeća koju proizvode i prodaju brendovi brze mode ne bi ni opstala dovoljno dugo u našim ormarima da bismo mogli da je redizajniramo ili prekrojimo. Pritom, izbor materijala kod takvih brendova uglavnom je vrlo loš. U pitanju su mahom sintetički materijali, a dešava se i da usled hiperprodukcije neki od komada ne budu skrojeni ili zašiveni kako treba. Istini za volju, nisu svi komadi brze mode takvi, ali to je već tema za neki od sledećih tekstova.
Zato hajde sada da zajedno otkrijemo na šta mislimo kad kažemo popravljanje i prepravljanje u modnom smislu reči.
Prepravljanje komada je možda najodrživiji način oplemenjivanja ormara
U priči o tome koliko tekstilna industrija zagađuje planetu, kao glavna rešenja koju mi kao konzumenti možemo da pratimo navode se savesnija kupovina, kao i kupovina u buticima polovne robe i razmena/iznajmljivanje odeće.
Pronalaženje nove namene starim komadima i njihovo prepravljanje kako bi izgledali novije i nosivije, nepravedno su zapostavljeni u celom lancu modne održivosti.
Ako sledeći put vidimo da se nekom od nama dragih odevnih komada bliži istek roka trajanja, bilo da nam je dosadio ili se pohabao od nošenja, naša osvešćena modna dužnost mora biti ta da pokušamo da uradimo sve što je u našoj moći da ga spasemo pre nego što ga se otarasimo.
Iako možda zvuči kao da će nam oduzeti mnogo više vremena nego da jednostavno odemo po neki novi komad, ove prakse će nam sigurno uštedeti nešto novca.
A što je možda još važnije, sigurno su mnogo zdravije za životnu okolinu i definitivno su vrlo kreativne. A ako se odlučimo da se i sami isprobamo u prepravkama, mogu biti vrlo zabavne.
Šta su zapravo te popravke i prepravke?
Terminologija kojom se koristi stručna zajednica održive mode je uglavnom na engleskom jeziku, pa se često pominju termini poput redesign, upcycling, rework i sličnih. Kako je poenta ovih radnji u suštini vrlo slična našem terminu popravljanja i prepravljanja, pokušaćemo da vam približimo svaki od tih stranih pojmova na najjednostavniji način.
Bitno je da ih znamo i na engleskom ukoliko odlučimo da samostalno dodatno istražujemo ovu temu, jer je ipak inostrani deo interneta, ali i literatura, u prednosti što se tiče održivosti u modi.
Šta je...
Redesign
Proces koji je više od samog popravljanja i prepravljanja komada u funkcionalnom smislu (zbog dužine, širine, kroja). Može se smatrati oblikom upcycling-a jer se oplemenjivanjem komada dobija novi komad sa većom upotrebnom vrednosti nego na početku. Redizajnom bi se smatralo svako ukrašavanje komada, od dodavanja prišivki, pinova i bedževa, preko veza, šljokica i perlica do oslikavanja, bojenja, farbanja. Svaka izmena koja nije funkcionalna već estetska spada u polje redizajna.
Upcycling
Korišćenje odbačenih predmeta i materijala tako da se od njih napravi komad boljeg kvaliteta i veće vrednosti, bilo umetničke bilo upotrebne. Konkretan primer za upcycling bi bio to da u ormaru pronađemo staru prostirku za krevet kojoj su se ivice izlizale od stajanja i prekrojimo je u onaj orgomni vuneni šal koji poslednjih godina viđamo na profilima influenserki i koji ćemo rado nositi ove zime.
Rework
Svaki čin izmene nekog komada koji već posedujemo, ali je star ili ga ne nosimo često, tako da bude nosiviji. Čak i najsitnija izmena kojom dodamo lični pečat. Odmah nam je jasno da su u pitanju modernizovani izrazi za prepravljanje, prekrajanje i ukrašavanje komada. I da, vraćamo ih u svakodnevnu upotrebu punom parom!
Kako pronaći inspiraciju za prepravljanje odeće?
Kako smo naučili da opcija prepravljanja komada koje već imamo postoji, želimo da je se setimo sledeći put kad pomislimo da u ormaru nemamo ono što nam je potrebno da obučemo.
U tom poduhvatu nas naravno može inspirisati raznovrstan sadržaj na društvenim mrežama.
Počećemo od termina “thrift flip”. Thrift flip podrazumeva kupovinu nekog polovnog komada odeće koji nam ne odgovara u veličini, kroju, modelu ili dizajnu i prepravljanje datog komada u nešto potpuno novo i nosivo.
Ono što ste verovatno i sami pretpostavili – da bismo prepravili neki komad, ne moramo da ga kupimo jer možda već postoji u našim ormarima. Ovaj termin pominjemo najviše iz razloga što ćete, ako ga ukucate u pretragu Instagrama, Tik Toka ili Pinteresta ući u potpuno novi svet mogućnosti za staru odeću.
Devojke vične radu sa iglom, koncem ili šivaćom mašinom prave od starih oversize majica preslatke suknjice i šortseve, od atlet majica moderne topove u stilu dvehiljaditih i od starih dedinih sakoa dvodelne komplete nalik na one sa modnih pista. Ili čak od lagane jaknice od starih haljina, kao što je to uradila @laomaol gde redovno objavljuje svoje kreacije nastale upcycling-om.
Takođe, ukoliko koristite Tik Tok, obavezno u polje pretrage ukucajte upcycling clothes i naići ćete na more ideja od kojih neke čak ni ne zahtevaju da umete da šijete.
Ukoliko smatrate da bi neki vaš komad izgledao mnogo bolje sa samo malo boje, potražite boje za tekstil i dajte kreativnoj strani svoje ličnosti oduška. Mi smo isprobali one brenda Amsterdam koje se nanose na pamuk, lan i mešane tekstile.
I samo zapamtite – bez stresa! Komad koji, takoreći, renovirate ovom prilikom ne mora da bude savršen. Bitno je da se zabavite dok ga vraćate u život i potencijalno dobijete kombinaciju koju niko nema i koju ste, sa svojih deset prstiju, vi stvorili – a taj osećaj je neprocenjiv.
Šta ako ja nisam osoba vična samostalnom prepravljanju?
Ukoliko ste sebi postavili ovo pitanje čitajući tekst i možda pomislili da popravke i prepravke nisu za vaš tip ličnosti, ne brinite. Svest o važnosti redizajna postoji, pa su i određeni kreativci sa naših prostora to prepoznali i čuvaju vam leđa.
Pionirka redizajniranja na našim prostorima svakako je Ana Trošić Trajković, modna dizajnerka cirkularne i zelene mode koja u okviru modnog studija Biro354c radi na redizajnu.
Rečenica koja možda najbolje opisuje njen rad jeste ona koju je povodom dana održivosti objavila na svom Instagram profilu:
Ana je osoba koja će od vašeg starog mantila napraviti pravo malo umetničko delo, kao dobra vila dok vašu modnu bundevu pretvara u kočiju iz snova. Na listi nam je za sledeći put kada nam bude trebalo renoviranje ormara.
Instagram profil čiji rad nikako ne smemo da prespavamo je i @secondhandovanje. Ovo je mesto gde redizajn radi u korist panka. Zamislite miks zlatnog doba Aleksandra Mekvina, Vivijen Vestvud i modernog Sen Lorana. Zapravo, nemojte razmišljati i trk na profil da vidite da li biste ikada pretpostavili da je svaki od ovih komada nekada bio dosadna i obična krpica.
Ukoliko se nađete u situaciji da je vašu omiljenu košulju gricnuo neki uporni moljac ili imate onu pamučnu haljinu iz koje ne biste izlazili tokom celog leta, ali jednostavno nije dovoljno upečatljiva da je nosite bilo gde van kuće, obavezno posetite Instagram profil @_lokvanj na kojem se nalazi obilje unikatnih ručno vezenih komada. Jedna Nina, koja je inače dramski pisac/scenaristkinja po struci, osvežiće svaki vaš komad kome je potrebna popravka u vidu veza. Preko rupice od moljca ili možda uporne fleke dobićete pandicu, bubamaru, floralni Nike znak, ili čak ceo rendgen pluća sa raznobojnim cvećem.
Ukoliko biste ipak naučili nešto više o popravljanju i prepravljanju svojih komada, možete se dodatno angažovati i upisati neki kurs šivenja poput onog koji u ponudi ima modni studio LOLAM ili neki drugi koji je u vašem kraju.
Zanimljive su i radionice poput Punch needle veza koje je organizovala ekipa brenda Ganka ili radionica slikanja po tekstilu u režiji BeoArt House.
Možda najjednostavnija i najsigurnija opcija jeste da u svojoj neposrednoj okolini potražite krojačku, obućarsku i kožarsku radnju od poverenja na koje ćete moći da se oslonite kada vam zatreba popravka ili prepravka. Na taj način ćete, osim što čuvate sopstveni budžet i planetu, pomoći da i te stare zanate održimo u životu.
Prepravke i popravke ulaze u javnost na velika vrata
Održivija modna i tekstilna industrija odavno su prestale da budu ideal budućnosti, one su imperativ sadašnjosti.
Prosperitet modne industrije, ali i svih ostalih, zavisi od toga koliko će brzo i efikasno kompanije, brendovi i javne ličnosti moći da se prilagode održivijem modelu poslovanja.
Tome svedoči i lavina negativnih komentara na Twitteru koju je pokrenula krunisana kraljica konzumerističke kulture Kim Kardašijan.
U jednoj od poslednjih epizoda porodičnog rijaliti programa, predstavila je svoje skladište (u pravom smislu te reči) sa preko 30.000 odevnih komada koje je samo po jednom oblačila za različite događaje tokom prethodne decenije. Možda inspirisana izjavama da takvo gomilanje odeće nije nimalo održivo, a možda i uz pomoć vrlo stručnog marketing i PR tima, kraljica konzumerizma je objavila na svom Instagram storiju kako je za venčanje svoje sestre odlučila da obuče D&G haljinu koju je 2011. godine kupila za dodelu nagrada časopisa Glamour.
Njoj je dodala rukave jedne čipkane Jacquemous haljine koju je imala u svom ormaru i pohvalila se kako je time dobila potpuno novi komad. Osvešćujemo se i osvešćeni smo, reklo bi se.
Ako se čak i Kim Kardašijan odlučila za taj korak ponovnog nošenja i prepravke komada (ili ga makar taktički podelila sa svetom i pokrenula diskusiju) šta nas sprečava da uradimo isto?
One Response