Ronald van der Kemp, prvi i na svetu najveći dizajner visoke održive mode, bio je zvezda ovogodišnjeg Internacionalnog modnog festivala (IFF) u Crnoj Gori, koji po treći put organizuje modna agencija Fabrika na čelu sa Vesnom Mandić. Ona i njen tim su u saradnji sa Evropskom unijom i Hotelom Regent Porto Montenegro, nakon jednogodišnje pauze uzrokovane pandemijom, vratili ljubitelje mode u Tivat.
Kako smo Brana i ja bile gošće festivala, imale smo priliku da vam putem društvenih mreža uživo prenesemo deliće atmosfere sa četiri modne revije koje su bile deo pratećeg i glavnog programa. Sada za vas izdvajamo i najzanimljivije momente sa našeg putovanja, a u nastavku teksta vas očekuje i mini-intervju sa Ronaldom van der Kempom.
Povratak glamura u Tivat
Za početak, mislim da je zaista bitno da vam opišem koliko sama marina Porto Montenegro fenomenalno izgleda i da vam preporučim da obavezno prošetate Tivtom ukoliko se nađete u njegovoj blizini.
Ispod visokih palmi poređanih uz more nalazi se neverovatan broj modernih restorana i kafića, a visoki čempresi, masline, fontane i umetničke skulpture daju vam potpuno novi doživljaj crnogorskog primorja. Baš to predivno uređeno šetalište pored luksuznog Hotela Regent, poslužilo je kao scenografija za ovogodišnji modni festival.
Nedaleko od luksuznih jahti bila je postavljena pista, a sa obe strane okruživalo nas je more. Posetioci su pristizali iz svih krajeva Crne Gore, ali se u publici mogao čuti žamor različitih jezika. Miris parfema, šuškanje haljina i blicevi reportera iz svih krajeva sveta davali su dodatnu dozu ekstravagancije celom događaju.
Šta smo videli u okviru revijskog programa?
Prve večeri, koja je bila rezervisana za prateći program, novu kolekciju kupaćih kostima i aksesoara za plažu prikazao nam je slovenački brend LISCA. Oduševili su nas nešto hrabriji dezeni, malo drugačiji modeli kupaćih kostima, a posebno šortsevi koji su u potpunosti u skladu sa aktuelnim trendovima.
Nakon toga smo imale priliku da se upoznamo sa radom crnogorske dizajnerke Maje Pavićević. Posebno su nam se dopala odela za žene i mantil-haljine minimalističke forme sa zanimljivim svetlucavim detaljima koji čine njene komade još luksuznijim i autentičnijim. Zanimljivo je da je Maja u svet modnog dizajnera zakoračila u svojim pedesetim godinama što smatramo veoma inspirativnom činjenicom.
Drugo veče otvorila je modna dizajnerka iz Crne Gore, Aleksandra Džaković, sa svojim inovativnim brendom AKKA. Ono po čemu je ova dizajnerka zaista specifična je futuristički pristup modi, korišćenje biorazgradivih materijala i činjenica da umesto šivenja koristi lasersku tehnologiju pri spajanju materijala. Revija je inspirisana crnogorskim nacionalnim nošnjama, ali je stilizacijom manekenki i pažljivim odabirom formi učinila da revija izgleda futuristički.
Nakon Aleksandrine revije, došao je momenat da se upoznamo sa preko sedamdeset komada koje je za nas pripremio holandski dizajner Ronald van der Kemp.
RVDK i razlozi zbog kojih bi ovo ime trebalo da upamtite
Kako bih vam više približila samog dizajnera, moram da naglasim da je on zapravo jedan od prvih globalno poznatih modnih dizajnera koji već deset godina unazad govori o važnosti koncepta održive mode. Isto tako, on na svom primeru pokazuje kako je zaista moguće doći do izvanrednog proizvoda kada se iskoristi nešto što smo odbacili kao nusprodukt proizvodnje.
Njegova misija je da prikaže održivu modu kao ekstremno glamuroznu, atraktivnu i poželjnu.
U neformalnom razgovoru sa njegovim timom ispričali su nam kako je kao mlad dizajner, radeći za velikane modne industrije, shvatio da se od njega kao dizajnera iznova zahtevala gomila ideja i skica za nove kolekcije i pored toga što je dobar deo modela iz prethodnih kolekcija ostajao u skladištima. To mu se učinilo vrlo nepotrebnim, pa je odlučio da 2014. godine pokrene svoj brend RDVK, smanji hiperprodukciju i koristi tkanine koje su drugim modnim kućama preostajale i koje bi u suprotnom završile na otpadu.
Zbog takvog načina proizvodnje, doživeo je da postane meta popularne modne Instagram stranice Diet Prada, koja ga je optužila za kopiranje dezena. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju bila greška jer Diet Prada tim nije imao uvid u način na koji nastaju njegove kreacije i nisu odmah shvatili da on koristi materijale koje su brendovi poput Valentina ostavili iza sebe kao otpad, te da ponovo od njih stvara odeću.
“Sve te stvari su tu, moje je samo da ih učinim lepim”, rekao je tokom našeg razgovora Ronald, a meni su se te reči zadržale u glavi jer smatram da to i jeste jedan od ciljeva umetnika – da nam stvari u kojima ne vidimo značaj i lepotu učine lepim i korisnim.
Ronaldu je izuzetno važno da njegove modele nose različite žene i da ne postoji ona jedna koja je fokus njegove pažnje. Istakao je da na nedeljama mode uvek pokušava da angažuje što različitije tipove devojaka, kao i da njegove modele nose žene različitih oblika tela počevši od Lejdi Gage, preko Mišel Obame, do Selin Dion i Eme Votson.
Isto tako je istakao da se mali brendovi i dalje muče da ispune zahteve inkluzivnosti jer im mali budžeti jednostavno ne dozvoljavaju da proizvode svoje kreacije u različitim veličinama, te se odlučuju samo za prikaz univerzalne veličine. Nakon toga je prilikom fitinga moguće prilagoditi odeću siluetama kupaca ili izrađivati odeću po meri i to je jedini način na koji se može govoriti o inkluzivnosti, a da ona automatski ne zahteva i hiperprodukciju.
Sve žene koje nose njegove kreacije su ambasadorke njegovog brenda i smatra da svaka žena koja bar na jedan događaj ponese njegovu kreaciju automatski postaje zagovornica održive mode, bez obzira na to što ona to možda ne vokalizuje. Sama činjenica da je za bitan događaj u svom životu odabrala komad održive mode čini da oni koji je posmatraju shvate da i ponovo korišćeni materijali mogu izgledati fenomenalno.
Ronald je naglasio da on kreira odeću koja treba da ispriča posebnu priču o svakoj ženi, a svoje modele naziva pticama raja što objašnjava njegovo poigravanje sa cvetnim dezenima, motivima leptira i lepršavim formama koje smo videli na kraju modne revije. Ono što ga najviše inspiriše su žene koje intrigiraju pojavom i teraju nas da se zapitamo: Ko je ta devojka!? Koja je njena priča?
U našem razgovoru Ronald je dodao da je za njega izuzetno važno da stvara zabavne kolekcije, posebno nakon godine u kojoj smo svi preživeli izolovanost, neizvesnost, opasnost. On smatra da nam je neophodan hedonistički i zabavan pristup modi i životu, ali da isto tako, dok se zabavljamo, možemo da ostanemo odgovorni prema našoj okolini. Taj pravac u poimanju života nazvao je odgovorni hedonizam (responsible hedonism).
Sve to smo i dobili posmatravši kako njegovih osamdeset modela defiluje tivatskom rivom dok oko sebe šire glamur, ali nas i podsećaju da isti može biti održiv. Taj spoj naizgled nespojivih stvari jeste najvažnija stvar u vezi sa Ronaldovim radom. Sjajno je što u njegovim komadima možemo videti najpopularnije žene sveta i na naslovnicama najvećih svetskih magazina, ali ono najvrednije jeste spoznaja da je održiva moda, zahvaljujući ovom čoveku, ušla i u svet visoke mode koji je dugo delovao kao nezainteresovan za promene ovog tipa. Ignorisanje društvenih promena više se ne prašta nigde, pa ni u modi i Ronald je to na vreme razumeo. I zato mu svi mi ljubitelji mode na tome moramo biti zahvalni.
A zahvalni smo i timu Fabrike na čelu sa Vesnom Mandić koja je publici u regionu omogućila užitak u kreatoru ovog kalibra i sa ovakvom porukom. Nadamo se da će se ona raširiti crnogorskim primorjem i svakog sledećeg leta. Mi ćemo biti tu da je podržimo.
