Od vezenih ukrasa za čiju izradu je potrebno čak 30 dana, preko tkanja tehnikama koje se više vekova prenose sa kolena na koleno do pletiva iz srpskih sela koje je osvojilo svet, donosimo vam listu domaćih brendova koji svojim radom neumorno služe očuvanju narodne tradicije i istorije, ali na savremeni način.
Koshtana – očuvanje najfinijeg ukrašavanja vezom
Pažnju vam skrećemo na haljine iz ekskluzivne kolekcije Koshtana čiji će vas, tradicijom inspirisani vezeni detalji, navesti da ozbiljno razmislite o investiranju u jedan od njihovih komada.
Zahvaljujući vrsnim veziljama sa naših prostora, upoznaćete komade koji slave velike srpske žene, kako istorijske fragmente tako i simbole prošlih vremena. Haljine nose imena kao što su Zora, Luča, Simonida, Jefimija, pa i sama Koštana. Sirovi pamuk, ukrašen različitim tehnikama veza, dobija potpuno novu dimenziju, ali i vrednost jer su neke od korišćenih tehnika veza nematerijalno kulturno nasleđe naše zemlje.
Vez je bio veoma cenjen i u Vizantiji i vezivao se za više slojeve društva. Smatrao se umetnošću kojom su se profesionalno bavile vezilje i majstori u okviru crkve ili na dvorovima. Kosovski vez, pokrstica, lančić – samo su neke od zahtevnih tehnika koje komadima daju visoku istorijsku i umetničku vrednost.
Ljubav, veština i znanje prenošeni generacijama, pažljivo su utkani u haljine putem veza, tradicionalne tehnike ukrašavanja odevnih predmeta. Njih u celosti izrađuju vrsne vezilje sa naših prostora, a za izradu jedne haljine potrebno je i do mesec dana.
Sirogojno style – osavremenjivanje drevnih tehnika pletenja
Sirogojno Style vunene priče nastaju u selima zlatiborskog kraja u zapadnoj Srbiji. Žene na ovom području vekovima izrađuju vunenu odeću za članove svojih porodica, a veština pletenja je šezdesetih godina prošlog veka prepoznata kao mogućnost da stanovnice Sirogojna i okoline ostvare prihod, a u isto vreme brinu o svojim porodicama i domaćinstvu.
Organizovana proizvodnja pletene odeće u domaćoj radinosti započeta je 1962. godine u okviru Zemljoradničke zadruge u Sirogojnu, pod kreativnim vođstvom Dobrile Vasiljević Smiljanić.
Moramo ovom prilikom spomenuti i Muzej pletilja u Sirogojnu koji čuva sećanja na gospođu Dobrilu, kreatorku koja je svojim radom pletiljama sa Zlatibora donela mnogobrojna svetska priznanja. Tu je kroz autentične fotografije, novinske članke i snimke modnih revija predstavljena jedinstvena priča o odeći kojoj su se divile Nensi Regan, Jovanka Broz, Raisa Gorbačov, Liv Ulman i britanska kraljica Elizabeta.
Ručno pletena odeća iz Sirogojna danas je prepoznatljiva po pejzažnim motivima, slikama zlatiborske prirode raskošnih boja, uglavnom vezenim na odevnim predmetima. Kao oznaku kvaliteta svaki originalni komad ručno pletene odeće nosi etiketu u obliku stilizovane tradicionalne zlatiborske brvnare sa imenom pletilje. Ukoliko se odlučite da ponesete neki od komada Sirogojno style, neka vas dodatno motiviše činjenica da pri sebi imate komade koji su preko mirnih seoskih planina i užurbanih modnih pista stigli baš u vaš ormar.
Niti – nega umešnosti tradicionalnog tkanja
U bogatoj tekstilnoj tradiciji Srbije, izrada ćilima je jedna od najlepših kreacija naše kulturne baštine. Umeće tkanja je bila stvar ponosa u tradicionalnoj kulturi Srba, ali najvažnije, kada je u pitanju tkanje, jeste da se ono kod srpskih porodica prenosilo sa koleno na koleno i da nije bilo samo zanat već i izvor prihoda. Stoga, ovaj projekat ima za cilj da podstakne zapošljavanje ugroženih grupa (žene, starije osobe, nezaposleni), očuva tradicionalni zanat i stavi akcenat na regionalni duh, a kroz stvaranje savremenog srpskog brenda.
Tekstilije su tkane prvenstveno na horizontalnim razbojima u glatkim, ređe kosmatim tehnikama. U našoj tkačkoj tradiciji najviše se primenjivalo tkanje u dve, odnosno četiri nite. Osnove tehnike tkanja u dva nita su pretkivanje i klečanje, a za ukrašavanje se primenjuju i dopunske tehnike tkanja – na daščicu, na nitiće.
Projekat NITI zalaže se za jaču regionalnu identifikaciju i građanima i građankama daje razlog da budu ponosni na državu iz koje dolaze. U raznolikoj ponudi ovog brenda istakli bismo odevne komade poput vunenih čarapa i šik šalova, ali i neko od njihovih upečatljivih ćebadi koje će podjednako dobro ukrasiti vaš dom koliko vas i ugrejati tokom svežih prolećnih noći.
Ljubichcicca rukotvorine – nakit inspirisan vanserijskim ženama naše istorije
Rukotvorine koje iz topline svoga doma stvara Zorica Radosavljević mahom su minđuše od polimerne gline i nerđajućeg čelika. Vremena za ovaj projekat našla je tokom pandemije 2020. godine, a inspiraciju da se posveti baš velikankama pronašla je u spoznaji da žene iz njenog okruženja malo pričaju i znaju o onima koje su pre nas krčile ženski put.
Momenat kada sam shvatila da je to što radim korisno jeste onaj kada mi je na jednom od bazara prišla mama sa dve devojčice od desetak godina i, dok sam ja sa žarom pričala o tome kako je Nadežda jedna od pet žena čiji se lik nalazi na nekoj novčanici, nakit više nije bio bitan već samo priča o njoj, vanserijskoj, koja će sigurno ostati urezana u sećanje tih malih dama. I ovo je samo početak, jer postoji toliko žena o kojima bi trebalo pričati devojčicama, da i one same shvate da mogu sve.
Zorica Radosavljević, Ljubichicca
Svaki komad nakita inspirisan je delom ili podvigom vanserijskih žena. Da nas podsete kako su one bile hrabre, tu su komadi napravljeni od sedefa i čelika koji oslikavaju Orden za hrabrost koji je Nadežda Petrović dobila u Prvom balkanskom ratu. Da ne zaboravimo kako su se obrazovale uprkos svemu, tu je kolekcija inspirisana Ksenijom Atanasijević. Počast za sve humanistkinje i feministkinje predstavlja kolekcija Milunka Savić i modeli koji oslikavaju njeno ordenje i uniformu. Ove minđuše učiniće da u svaki novi dan tokom kojeg ih nosimo unesemo i malo bodrog duha naših velikih pretkinja kao dodatnu motivaciju za sve životne situacije.
Keka Fashion and accessories – jelek u savremenoj izvedbi, ručni vez i dukati
Helena Klešić, umetnica iza kreativnog koncepta Keka. , inspiraciju za svoje kolekcije odeće, aksesoara i ukrasnih predmeta pronalazi podjednako u srpskoj narodnoj tradiciji, mitovima i legendama koliko i u prirodnim lepotama zemlje. Posebno nam je zanimljiva njena transformacija tradicionalnog jeleka u moderan i nosiv komad koji ne gubi svoju iskonsku formu. Baš za jedan jelek ukrašen stilizovanim šarama pirotskih ćilima ona je i dobila pohvalu ULUPUDS-a i članova Etnografskog muzeja u Beogradu.
Motiv koji je bio inspiracija konkretno za ovaj vez je najčešće zastupljen motiv sa pirotskih ćilima, čuvena “kornjača”. Kornjača predstavlja dug i srećan život u blagostanju. Pored svih nedaća koje su nas zadesile kao što su pandemija i rat, blagostanje je nešto što nam je svima potrebno i nešto što željno iščekujemo. Za ovaj rad volim da kažem da je inspirisan prošlošću i tradicijom, izrađen u sadašnjosti i prenosi poruku za budućnost.
Helena Klešić, osnivačica Keka.
Na svim Keka. proizvodima su prisutni tradicionalni motivi i ručni vez što je svojevrsni doprinos očuvanju tradicije. Dukati, još jedan od simbola srednjovekovne Srbije, takođe vrlo zastupljen kreativni element koji u kombinaciji sa kristalima, perlama, metalnim lancima i biserima stvara tradicijom inspirisan savremeni komad. Svako ko voli maksimalizam, savršeno će se uklopiti u očuvanje tradicije noseći komade ovog brenda.
Neo Unicate – minijaturne nosive reprodukcije kulturno umetničke baštine
Svi znamo koliku popularnost imaju motivi inspirisani slikama Pikasa ili Van Goga (setite se samo famoznih suncokreta ili bademovog drveta na majicama, šoljama, rokovnicima – jednom rečju svuda). Ne shvatite nas pogrešno, volimo apsolutno svaki vid umetnosti, ali smo se zapitali kako bi, primenjeno na neki savremen i nosivi komad, izgledali nepravedno zapostavljeni motivi domaćih slikara? Ako i vas to zanima, našli smo odgovor. Zove se Neo Unicate. Ova radionica ručno rađenog i oslikanog nakita od polimerne gline sa sedištem u Čačku ima izuzetno bogatu ponudu minijaturnih reprodukcija najvećih dela našeg slikarstva.
Svima je dobro poznat pojam reprodukcije, ali mnogi ne znaju da se u različitim naukama ovaj proces odnosi na različite stvari. Po etimologiji sama reč reprodukcija nastala je od latinske reči reproductio koja ima značenje obnavljanja.
prema: www.velikirecnik.com
Baš kao što i sama definicija navodi, možemo reći da nakit Neo Unicate na svoj način obnavlja i u centar pažnje vraća možda pomalo zaboravljene kadrove velikih slikara. Na njihovim minđušama i broševima pronaći ćemo delove slika Save Šumanovića, Uroša Predića i Nadežde Petrović, ali i freske iz nekih od naših velelepnih manastira kakvi su Gračanica, Ljubostinja i Žiča. Neo Unicate su svakako komadi nakita koji zaslužuju da se nađu u našim kutijama sa nakitom.
Narodna tradicija, običaji i istorija jednog naroda su sve ono što ga čini posebnim. Time što neguju baštinu i zaostavštinu sa našeg podneblja, a ujedno je i približavaju modernom načinu života čuvajući njihovu suštinu, ovi brendovi nam čine svojevrsnu uslugu. Kroz svoje stvaralaštvo čuvaju od zaborava neke od najvrednijih segmenata naše kulture i još jednom pokazuju koliko oblačenje zaista može biti uzvišena i važna praksa.
