Čitali ste o tome šta su modne kapsule i kako da ih primenite u svom ormaru, kao i pregršt tekstova u kojima vas upoznajemo sa domaćim dizajnerima i second hand kulturom. Sada je vreme da to sve objedinimo pod pojmom modnog potrošačkog aktivizma.
Iskoristićemo ovaj tekst da vam pomognemo da osvestite modnog aktivistu u sebi, brzo i lako, a što je najvažnije potrudićemo se da vam pokažemo kako da to uradite na održiv i dugoročan način.
Šta je zapravo modni aktivizam?
Prema definiciji Selin Siman, suosnivačice fondacije ”Slow Factory”, modni aktivizam je praksa u kojoj se moda koristi kao medijum za društvene i ekološke promene. Međutim, dok je modni aktivizam zastupanje stavova kroz odeću, postoji i potrošački aktivizam koji definišemo kao proces aktivizma koji ima za cilj promenu načina na koji se određeni proizvodi ili usluge distribuiraju, proizvode, prodaju, promovišu.
Kad to sve uzmemo u obzir, ta hibridna vrsta potrošačkog i modnog aktivizma bi podrazumevala suočavanje i borbu sa bilo kojim od problema koje stvara tekstilna industrija: od protesta protiv nehumanih radnih uslova, preko opominjanja brendova povodom štetnog uticaja na životnu sredinu, do prepoznavanja greenwashing metoda i kampanja, te borbe protiv niskih dnevnica tekstilnih radnika i pozivanja na prava potrošača zbog lošeg odnosa cene i kvaliteta.
Takođe bi podrazumevala i osvešćivanje i promene na ličnom nivou, a najviše promene navika i odnosa prema odeći, obući, aksesoarima i modi generalno, što bi na kraju dovelo i do širenja značajnih informacija i uvida kako ljudima u neposrednoj okolini, tako i preko društvenih mreža ili bilo kog drugog komunikacijskog kanala.
Baviti se modnim aktivizmom ne znači mrzeti tekstilnu industriju, već znači pozivati je na odgovornost kako bi bila najbolja verzija sebe za sve nas potrošače, svoje sopstvene radnike, pa i samu planetu Zemlju.
Kako praktikovati modni aktivizam u svakodnevnom životu?
Ključno je da shvatimo da nas se problemi tekstilne i modne industrije i te kako tiču (ipak je tekstilna industrija drugi najveći zagađivač planete, posle naftne). Imamo sreću da u današnje vreme postoji sve više izbora i zaista je pristupačnost promenama veća nego ikada u istoriji.
Samim tim što sada pričamo o modnom aktivizmu doprinosimo širenju svesti, a i to je već neki vid promene.
Odmah da razjasnimo, ne postoji lista onoga šta se sme, a šta ne sme raditi kada je reč o modnom aktivizmu. Već smo pisali o tome da li žene koje vole modu mogu biti shvaćene ozbiljno (da, naravno da mogu) i činjenica je da zanimanje za modu i dalje prati oblak površnosti i nebrige, kao što i pojam aktivizma prati senka radikalnosti i stereotipa. Dakle, nije cilj da jedni drugima ocenjujemo stepen aktivističkog angažovanja ili poznavanja istog, već da zajedničkim naporima pronađemo adekvatne načine da svoju svakodnvnicu učinimo održivijom i ekološki prihvatljivjiom, ali tempom koji svakom od nas ponasob odgovara.
Razmotrimo samo neke od predrasuda koje se javljaju u vezi sa ovom temom:
“Ako si prava modna aktivistkinja ili aktivista, ne smeš da nosiš brendove brze mode.”
“Nisi prava aktivistkinja ili aktivista ako poručuješ odeću sa interneta jer taj transport šteti životnoj sredini.”
“Ako si modna aktivistkinja ili aktivista, moraš da ideš na sve proteste i da se učlaniš u tu i tu organizaciju.”
Da podsetimo odmah na najvažniju činjenicu: pre svega mi smo ljudska bića, a onda tek sve ostalo. A kao ljudska bića imamo pravo da stvari radimo svojim tempom i u meri koja nam odgovara, bez potrebe da neko drugi određuje vrednost naših postupaka. Svaki korak ka održivijoj tekstilnoj industriji, kao i održivijem svetu ima svoju nesagledivu vrednost.
Praktikujemo modni aktivizam kada odlučimo da zašijemo košulju koja se rasparala, umesto da je bacimo. Kada kupimo neki komad odeće zato što nam se dopada, a ne zato što trendovi to nalažu. Isto kao i kad ne želimo da kupujemo u prodavnici brenda čiji su radnici nedovoljno plaćeni.
Praktikujemo modni aktivizam i kada se pohvalimo ljudima u svojoj okolini da smo neki komad kupili u butiku polovne odeće, pa i njih podstaknemo da kupuju tamo. Da, čak i onda kada iskoristimo staru pamučnu majicu kao krpu za čišćenje poda. Kada poklonimo nekome odeću koju više ne nosimo. Kad pozajmimo od nekog toaletu za proslavu, umesto da je kupimo. Pa čak i kada odnesemo neki komad na hemijsko pranje, da ne bi izgubio formu, mi u neku ruku praktikujemo modni aktivizam.
Ove naizgled normalne radnje postale su pravi mali buntovni činovi u današnjem kapitalističko-konzumerističkom svetu. I kao takve treba ih negovati sa posebnom pažnjom. Ključ je u malim, postepenim promenama i svakodnevnim bitkama koje vodimo za pobedu stavova koje zastupamo.
Šta još možemo da uradimo da spasimo modni svet?
Tri glavna oružja u ovoj našoj zajedničkoj borbi su donacije, peticije i diskusije. Još neke od većinom uspešnih akcija koje se mogu preduzeti su definitivno i protesti i bojkoti kao i slanje mejlova brendovima kojima želimo da skrenemo pažnju na neki problem.
Još jedan, takođe, zanimljiv vid modnog aktivizma bilo bi i organizovanje događaja poput razmene garderobe, radionica za redizajn i prekrajanje odeće, organizovanje panela ili prikazivanje nekih od dokumentaraca na temu tekstilne industrije. Ideja i mogućnosti je pregršt, samo treba biti kreativan u borbi i ne odustajati.
Možda najjednostavnija, a svakako jedna od najefikasnijih promena koju zajedno možemo da pokrenemo jeste potpisivanje peticija. Neće svaka peticija uroditi plodom, ali postoje peticije kao što je #PayUp koju je pokrenula organizacija Remake uz čiju su pomoć radnicima vraćene nemale količine novca koje su im brendovi dugovali u vidu dnevnica.
Na globalnom nivou, pokrenuta je promena. Sve više velikih modnih brendova počelo je da uzima u obzir glas javnog mnjenja (još uvek nedovoljno, ali ipak više nego ikad pre) i preuzima odgovornost za načine na koje posluje. Sve to zahvaljujući organizacijama civilnog društva koje su u javni diskurs uvele ovu problematiku.
Glavne svetske organizacije koje se bave modnim aktivizmom su i Clean Clothes Campaign, Garment Worker Center, Fashion Revolution, The OR Foundation, Awaj Foundation, Sustainable fashion forum. Možemo ih podržati donacijom, ukoliko tako mogućnosti nalažu ili kao besplatni vid podrške možemo deliti na svojim društvenim mrežama neke od njihovih objava i na taj način podizati svest o problematici kojom se bave.
Neke od njih imaju svoje ogranke u Srbiji, pa njih i spominjemo, a ukoliko imate neki domaći predlog organizacije koji nije na listi, a smatrate da je relevantan, ostavite ga u komentaru.
Za najdetaljniju edukaciju o tekstilnoj industriji preporučujem da slušate Ffm podkast i pratite njihovu platformu na Instagramu. Takođe, savetujemo da istražite šta na temu zagađenja životne sredine putem proizvodnje tekstila imaju da kažu organizacije Clean Clothes Campaign, u okviru Centra za politike emancipacije, kao i Fashion Revolution Srbija.
Za dodatni uvid u svet ekologije ispratite i novosti iz sveta eko-aktivizma koje nam svakodnevno javljaju instagram profili poput @klima_101, @cirkularna.ekonomija i @shasava__keleraba, a čije objave neretko imaju direktne veze sa modnim aktivizmom. Možete podržati i ženske aktivističke grupe kakve su Somborske šnajderke i Ženski centar Užice.
Uvek bismo vam savetovali i da budete upoznati sa svojim potrošačkim pravima i zaštitom potrošača kada je reč o reklamacijama, zamenama kupljenih komada, povratu novca, ali i žalbama ili pohvalama na račun zaposlenih i usluge u bilo kojim prodavnicama koje posećujete i u njima pazarite.
Za sam kraj, nemojte da vas mrzi da sledeći put potpišete neku peticiju koja se odnosi na tekstilnu industriju ili promenu zakona u oblasti ekologije i radnih prava. Recite dragoj osobi da ne trpi nehumane uslove rada (ne samo u tekstilnoj industriji već u svakoj), a nemojte ih ni vi trpeti. Podelite svoje mišljenje i stav jasno i glasno. Dvaput razmislite da li ćete zaista nositi tu preskupu trendi krpicu koju impulsivno kupujete. I naravno, ne zaboravite da zajedno, čak i najmanjim koracima možemo da menjamo sve(t).
