Intervju: Karl Onore, osnivač ”Slow” pokreta – Zašto je važno da usporimo + koja reč o Vichy Slow Âge novitetu

Kada me je tim brenda Vichy (čiji sam ambasador, na šta sam istinski i iskreno ponosna), kontaktirao sa pitanjem da li mogu i želim da budem jedan od govornika na panelu koji će pratiti promociju novog Vichy proizvoda u Zagrebu, a koji će biti posvećen usporavanju kao vidu životne filozofije, mogla sam samo da sa zadovoljstvom odgovorim potvrdno i da pripremim svoj kofer na još jedan put do hrvatske prestonice (o mojoj prvoj poseti Zagrebu možete da čitate OVDE, OVDE i OVDE). Kada je za ovim pitanjem usledilo još jedno, koje se ticalo prilike da intervjuišem Karla Onorea, autora svetskog bestselera ”Pohvala sporosti” i čoveka koji se smatra osnivačem ”sporog pokreta”, oduševljenje se udvostručilo, a iščekivanje poraslo.

Da, razlog za to jeste bio sam put i činjenica da nas je čekao divan Vichy ugođaj, međutim u mom slučaju bilo je i nekoliko ličnih razloga. Naime, životno usporavanje jeste filozofija kojoj sam u prethodnih nekoliko godina i sama težila, i kojoj težim i dalje. Ne silim, ne forsiram, zastajem i dajem sebi oduška kada god i koliko god mogu. Dopuštam sebi pozitivnu lenjost, jer sam shvatila da mi ona pospešuje produktivnost. Trudim se da se držim sebi zadatih rokova, ali ne paničim i ako u tome ne uspem svaki put. Ne zato što sam neodgovorna već zato što sam shvatila da mi jurnjava, frka i panika nikako ne prijaju. Zato, umesto svega navedenog, biram da u trenucima jurnjave i haosa, usporim i sebe opustim. To postižem najrazličitijim načinima: od onih banalnijih poput postcrossinga, ukrašavanja planera i preuređenja doma do onih ozbiljnijih poput meditacije.

Razlog za to jeste ona slavna anksioznost koju vam tako često spominjem. Do sad ste verovatno shvatili da je po sredi bio poprilično veliki problem, koji me je poprilično dugo mučio, i kao takav uticao na moj stil života i sve bitnije promene koje sam u tom pogledu donela. I upravo je zato mnogo mojih postova u nekoj vezi sa njom, te ne zamerite ako se ova tema malo češće provlači kroz iste (čim budem skupila dovoljno snage i hrabrosti posvetiću ceo jedan post, a možda i video, ovoj temi i pokušaću da vam detaljnije prepričam moje celokupno iskustvo i borbu sa anksioznošću).

Dakle, prilika da iz prve ruke čujem sve o pomenutim vidovima usporavanja, i to od čoveka koji je zaslužan za nastanak ovog pokreta i filozofije, koji je do sada napisao 3 knjige na ovu temu, čiji je TED govor videlo više miliona ljudi, i da sve to prenesem vama, za mene je obećavalo posebno iskustvo! I zaista, od intervjua, preko samog predavanja, do panela, sa svime onim između, bio je ovo poseban doživljaj. I tako poučan i koristan. Zašto, saznaćete u nastavku ovog teksta u okviru kojeg vam prenosim moj kompletan razgovor sa Karlom.

Karl, verujem da se moj način da usporim poprilično razlikuje od Vašeg ili od načina neke treće osobe. Interesuje me kako i gde da tražimo svoj sopstveni način da usporimo?

Najvažnije je da prestanemo da se upoređujemo sa drugima, da prestanemo da brinemo kako i koliko brzo drugi žive i da prestanemo da budemo takmičarski nastrojeni. Takvim ponašanjem gubimo poverenje u sopstveni instinkt. Kolektivan je problem to što mislimo da ako drugi žive ”brzo” da tako i sami moramo da živimo. Isto je i sa ”sporim” načinom života. To je potpuno pogrešan pristup. ”Spora revolucija” upravo objašnjava da svako od nas ima sopstveni tempo, individualni metronom, sopstveni način življenja kroz vreme. Dakle, put kojim možemo naći naš sopstveni ritam življenja jeste put na kojem prestajemo da posmatramo šta drugi rade i kojim tempom, i na kojem se usmeravamo na sebe. 

Na primer, ja sam po prirodi brza i nestrpljiva osoba. Tako sam na početku postupio i prema oblasti kojom se sada bavim. Želeo sam da što pre usporim. A onda sam shvatio koliko je to apsurdno i počeo sam da preduzimam male korake i da postepeno menjam svoj stil življenja.

Uzmimo na primer isključivanje mobilnog telefona. Nije poenta da ga odmah isključimo na ceo dan. Krenite od kraćeg perioda. Na primer, 30 minuta pred spavanje i isto toliko minuta nakon buđenja. Dodajte još dva sata u toku dana. Nakon nedelju dana razmislite da li vam je taj period dovoljan kako biste se kvalitetno posvetili svom danu, porodici, sebi, ili vam je predug i remeti vam način na koji ste navikli da funkcionišete. Dakle, eskperimentišite. I obavezno u svoj dan uvedite jednu ”sporu” aktivnost. Ja na primer volim jogu i meditaciju. Moji prijatelji slikanje, baštovanstvo i kuvanje. Da biste vi došli do svoje ”stvari” morate da testirate sebe, isprobate više različitih aktivnosti i tako otkrijete šta vam to najviše prija. 

Kada pronađemo naš lični način da usporimo, kako da postanemo disciplinovani u njegovoj primeni?

Zadajte sebi zadatak da minimum 10 minuta dnevno usporite kroz određenu aktivnost. Neka ona bude vaša obaveza i neka vam se nađe u rasporedu. Na primer: 10 minuta meditacije ili joge. I nemojte odustajati. Neka vam tih 10 minuta postanu navika. Takođe, korisno je da imate vizualne podsticaje. Zamislite da su to lekovi koje uzimate protiv virusa žurbe. Možete ih imati u svom kompjuteru ili okačene na zidu, i mogu da predstavljaju citat, rečenicu ili pak jednu jedinu reč koja će na vas delovati motivaciono. U mom slučaju, motivacionu moć ima poruka Voren Bafeta, američkog investitora koji je u jednom od svojih intervjua rekao: ”Razlika između uspešnih ljudi i veoma uspešnih ljudi je ta što veoma uspešni ljudi govore ”ne” skoro svemu”. Kao asocijaciju na ovu rečenicu na jednom samolepljivom papiru imam ispisano samo ime Bafet. I to je moj mali način da sebe podsetim da nekada jednostavno moram reći ”ne” i da na taj način usporim.  

Zanimljivo je da vaš stil života i dalje podrazumeva mnogo putovanja, mnogo jurnjave i gužve. Kako ste vi na svom primeru uspeli da usporite i pored takvog načina života?

Kao što rekoh, počeo sam tako što sam naučio da govorim ”ne”. Bilo je teško jer sam u početku mislio da je svako ”ne” zapravo veliki promašaj i neuspeh, i da ću na taj način zatvarati vrata za sobom. Vremenom sam shvatio da u tome nema mnogo istine, posebno ako objasnite da je vaš odgovor rezultovan činjenicom da u datom trenutku ne možete da date svoj maskimum, što ne znači da to nećete učiniti šest meseci kasnije. Tako sam shvatio da je ”ne” postalo izuzetno velika i važna stvar u mom životu. I omogućilo mi je da ne postanem licemer, odnosno ”brz” čovek koji priča o ”usporavanju”.

Naime, bio sam tip osobe koja želi da u svemu bude prva, pa makar to bile banalne stvari poput izlaženja iz aviona. Sada je sve potpuno drugačije. Kada putujem trudim se da svoj raspored organizujem tako da imam dovoljno vremena za sve. Unapred izbegavam mogućnost gužve i jurnjave. Ne zakazujem sastanke odmah po mom dolasku u grad, niti neposredno pre mog odlaska. Odvajam dan više kako bih mogao i da istinski vidim grad u kojem sam, a ne samo hotel u kojem odsedam. Kod kuće ne radim vikendom, ne radim uveče, sebi češće priuštim pauze. Jednostavno, naučio sam da balansiram.

Svet se mnogo promenio od 2004. godine i trenutka kada ste objavili svoju prvu knjigu. U odnosu na to, kako vidite svet za 15 godina?

Kada sam objavio svoju knjigu pre 12 godina, bili smo na samom početku spore revolucije. I ova revolzucija, kao i sve druge zahteva vreme. Pogledajmo samo feiminizam i to koliko mu je bilo potrebno da napreduje. Nekoliko generacija se borilo za njegov napredak, i još uvek nas čeka dalek put do krajnjeg cilja. Slično je i sa revolucijom u pogledu očuvanja životne sredine. Ona se dešava već duži niz godina i još uvek nije završena. Verujem da je tako i sa ”sporom” revolucijom.

Mislim da će nam biti potrebno minimum još 10 godina da bismo došli do ključnih momenata ove revolucije. Moguće je da grešim, jer je činejnica da nam je usporavanja sada daleko potrebnije no što je bilo pre 10 godina. Pogledajte šta se dešava sa klimatskim promenama ili ekonomskim sistemom, koji je funkcionisao toliko brzo da je skoro propao. Dakle, siguran sam da je neophodno da usporimo. Biću optimističan i reći ću da se nadam da će do toga i doći u narednih 5 do 10 godina.

Internet i društvene mreže su sve promenile, pa i ”sporu” revoluciju. Radio sam u Silikonskoj dolini i broj ljudi koji tamo radi a koji priča o  ideji usporavanja je iznenađujuće veliki. Odatle je proistekao i trend ”slow gaminga”. Reč je o igrama koje vas uslovljavaju da dnevno načinite samo jedan potez. Čak i ljudi iz sveta finansija zagovaraju usporavanje protoka finansija. Stvoreno je novo tržište koje je nazvano”sporo tržište” a koje se tiče dugoročnih investicija. Optimizam mi ulivaju i mladi ljudi, milenijalci. Njihova potreba da uspore je nekada i veća no potreba starijih generacija. Oduševio sam se kada sam skoro čuo za novi londonski trend koji se zove ”stacking”. Reč je o ritualu koji mladi sprovode tokom izlazaka, a u okviru kojeg je neophodno da svi koji sede za jednim stolom svoj telefon ostave u sredini. Prva osoba koja se uhvati za svoj telefon plaća kompletan račun. Dakle, ima nade. Sa druge strane, siguran sam da promene u okviru ovakih pokreta zapravo traju večno, i da će ”spora” revolucija u jednom svom obliku zaista biti spora.

Koja reč o Slow Âge kremastom fluidu

Kako je sve gore navedeno povezano sa Vichy novitetom? Filozofija ”slow” pokreta i sve što je Karl izneo u svojim knjigama na temu istog,  inspirisalo je čelnike Vichy brenda da lansiraju proizvod čiji će cilj biti upravo usporavanje. I to usporavanje starenja. Reč je o Slow Âge kremastom fluidu, cvetnog mirisa koji deluje na znakove starenja u nastajanju, odnosno na tanke linije, tamne fleke, gubitak volumena kože ili pak gubitak punoće, sjaja i svežine. Kako je ovo postignuto? Proizvođač kaže da je tajna u 3 aktivna sastojka poznata po svojim blagotvornim svojstvima. Reč je o ekstraktu korena bajklaske kapice (borba protiv slobodnih radikala UVA zraka i zagađenja), probiotičkom sastojku bifidus (ojačavanje barijere kože i smanjivanje njene osetljivosti) i mineralizovanoj Vichy termalnoj vodi (vraćanje ravnoteže, jačanje i obnavljanje kože).

U praksi, ovaj proizvod kožu ostavlja neverovatno nežnom (toliko da sam sebe hvatala kako dodirujem lice ne bih li iznova osetila taj divan osećaj), intenzivno je hrani, vidljivo je osvežava i daje sjaj. Nažalost, za moju mešovitu kožu momenat sjaja je prejak, te bih ovaj proizvod ipak preporučila damama sa normalnom i suvom kožom. Za njih će Slow Age biti istinski užitak. Za sve nas sa masnijom kožom ipak preporučujem  upotrebu Idealia gel-kreme, koja je jedan od mojih najubedljivijih kozmetičkih favorita ove godine.

—————–

Kada povdučem crtu na sve što smo imali prilike da čujemo i iskusimo u Zagrebu, rekla bih da je ovo bio jedan od najzanimljivijih i najpoučnijih promotivnih događaja, kojem sam imala prilike da prisustvujem. Otud mi je bilo zadovoljstvo da vam u ovom nešto dužem postu prenesem makar delić onoga što smo tom prilikom čuli a i naučili. Nadam se da vam  je sve ovo bilo zanimljivo, korisno i inspirativno, te da ćete i sami da odlučite da na neki način usporite. Verujte na reč, takav potez će vam promeniti život. Makar meni jeste. Ukoliko delite moje iskustvo volela bih da čujem i vaše utiske na ovu temu, ili pak na temu Slow Age proizvoda, ukoliko ste ga već isprobali. Radujem se prepisci sa vama u okviru komentara. Vaša B.

photos by Branislava Antović

_{*ovaj post je urađen u saradnji sa Vichy Srbija}