Hrvatsko primorje. Moj odgovor kada god bi me neko pitao za preporuku ne tako tipičnih destinacija za letovanje. Do sada sam imala prilike da na njemu boravim u tri navrata: na Hvaru, tokom leta 2013. godine (jedno od ubedljivo najlepših letovanja u životu), već sledećeg leta u Rovinju i dve godine kasnije tokom jedrenja Zadarskim i Šibenskim arhipelagom. Svaki put bih se vratila nanovo oduševljena raskošnom lepotom tog dela Jadrana, njegovim zelenilom i plavetnilom, divnom arhitekturom i ljubaznošću ljudi koje smo na našim putovanjima sretali. Ovog maja na svoju listu upisala sam i četvrtu posetu hrvatskom primorju i to ostrvu Lošinj. Tokom predstojećeg leta će, ako sve bude išlo po planu, ”pasti” i jubilarna peta, ali pre no što se to desi red je da se malo duže zadržim na ovoj najsvežijoj, posebno što ima mnogo razloga za to.
Ostrvo Lošinj posetila sam na poziv Lošinj Hotels & Villas hotelskog brenda koji je deo firme Jadranka, koja ovde posluje više od 70 godina. Da je ova firma od izuzetnog značaja za ostrvo i njegove stanovnike postane vam jasno čim na tu temu makar malo popričate sa Lošinjanima. Neverovatno je sa kojim respektom i privrženošću govore o firmi za koju tokom sezone radi i do 1300 ljudi.
Kada uzmete u obzir činjenicu da ostrvo Lošinj ima 8000 stanovnika, onda vam sve navedeno postane razumljivo i logično. U poslednjih desetak godina (preciznije od 2007. godine) predano se radilo na razvoju turističke i ugostiteljske ponude Lošinja, posebno njegove predivne uvale Čikat u kojoj smo i mi bili smešteni.
Naime, u ovom delu Lošinja nalazi se najveći ponos LHV brenda, Hotel Bellevue, koji krasi oznaka od 5 zvezdica, ali i Boutique Hotel Alhambra, te vile Hortensija, Mirasol i Augusta koje takođe uživaju epitet pet zvezdica. Pored ovih hotela i vila, brend u svojoj ponudi ima i tri hotela od četiri zvezdice koji se nalaze u drugim delovima Lošinja. Pre nego što se osvrnem na boravak u hotelu Bellevue, koji je sam po sebi bio nezaboravno iskustvo, volela bih da vam malo detaljnije predstavim Lošinj, ostrvo slavno po svom vazduhu, borovima i Apoksiomenu.
Moje znanje o ostrvu pre samog putovanja nije bilo zavidno. Ali, baš zato nisam bila opterećena očekivanjima što je uvek plus kada pričamo o putovanjima. Sa druge strane, znajući sa kakvim oduševljenjem sam ranije odlazila sa Jadrana, bila sam sigurna da se kući neću vratiti nezadovoljna.
Prvo što vas očara kod Lošinja jeste njegova priroda. Šume borova koje se prostiru svuda oko vas i koje izgledaju netaknuto. Zapravo i jesu takve jer na ostrvu nema industrije, čak ni previše automobila i na sve načine se pazi da se tamošnji biljni i životinjski svet ni na koji način ne ugrozi, kako na kopnu tako i u vodi. Zato se Lošinj može pohvaliti sa četiri plaže sa Belim zastavama (plaža Hotea Bellevue, Boutique Hotela Alhambra, plaža Vitality Hotela Punta i Sunčana uvala) koje predstavljaju ekološki simbol čistih vodenih površina i istovremeno podstiču podizanje globalne svesti o problemu morskog otpada.
Sve ovo i ne treba da nas čudi ako znamo da je Lošinj više od jednog veka poznat kao vrlo efikasno lečilište za plućne bolesti i bolesti disajnih organa. Kažu da je tri nedelje na lošinjskom vazduhu bolje od bilo kojih lekova i terapija. To potvrđuje i nemali broj pacijenata koji su upravo ovde pronašli svoj lek.
Uz sve ovo i idealnu mediteransku klimu sa mnogo sunčanih dana, ne iznenađuje što se Lošinj neretko naziva ostrvom vitalnosti. Stoga, ovde bi trebalo doći kada istinski želite da se odmorite i resetujete svoje telo. Lošinj ne nudi bogat noćni život, gomilu turističkih atrakcija i uzbudljiv šoping. Ne, on je beg od svega, pa i toga. Ali, to nikako ne znači da će vam biti dosadno.
Najpre, tu su Mali i Veli Lošinj. Dva gradska naselja od kojih je Mali Lošinj zapravo veće. Lepo, primorsko mestašce sa dve rive, mnogo kafića, restorana i poslastičarnica (obratite pažnju na Moby Dick, kažu da se tamo služi najbolji sladoled na Lošinju). Tu je i ribarnica stara jedan vek koja i dalje služi istoj svrsi. Ribe je nešto manje no nekad, ali svakako bi trebalo zaviriti u ovu zanimljivu građevinu koja se nalazi u samom centru gradića.
U blizni ribarnice, a na samoj rivi, nalazi se zasigurno jedna od najznačajnijih kulturno-istorijskih tačaka ne samo Malog Lošinja i ostrva, već i čitave Hrvatske. U pitanju je jedan od najinteresantnijih muzeja koji sam do sada obišla, a ako iole pratite moj rad znate da taj broj nije mali.
Reč je o muzeju u celosti posvećenom samo jednoj skulpturi – skulpturi Apoksiomena. Priča o bronzanoj statui nađenoj u blizni Lošinja pre 23 godine (zvanično pre 20) u najmanju ruku je fascinantna. Ta priča je stara više od dve hiljade godina, ali je moderno društvo za nju čulo 1999. godine kada je Apoksiomen, skulptura atlete koji se čisti nakon treninga ili takmičenja, konačno izvučena na lošinjsko kopno. Desilo bi se to i ranije da Rene Vuter, belgijski turista i ljubitelj podvodne fotografije, nije dve godine ćutao o statui koju je video na dnu mora u blizini Lošinja i koju je za to vreme redovno obilazio.
Lošinjske glasine kažu da bi Rene verovatno i duže čuvao svoju tajnu da ga jedne noći, u nekom od restorana na Lošinju, na priču o skulpturi nije podstaklo vino. Kako to obično biva, priča se brzo proširila i stigla do zvaničnika. Rene je bio primoran da prijavi svoje otkriće i 1999. godine bronzana statua sa dna mora nadomak Lošinja biva izvučena na kopno. Ispostavilo se da je u pitanju tek jedna od pet pronađenih statua Apoksiomena i jedna od dve bronzane. Lošinjani su svedočili otkriću svetskih razmera.
Sedam godina je trajala restauracija skulpture i taj proces je krunisan značajnim svetskim nagradama. Nakon turneje po evropskim i svetskim muzejima, lošinjski Apoksiomen se vratio kući, u muzej dizajniran od strane arhitekata iz Rijeke. Muzej koji se ove godine našao među nominovanima za nagradu ”Najbolji muzej Evrope” i to sa punim pravom.
Neću vam prepričavati kako izgleda muzej jer reči u ovom slučaju neće imati mnogo svrhe, ali ću vas zato pozvati da pogledate moj serijal Instagram priča na ovu temu (highlights odeljak pod nazivom ”Lošinj”). Tamo ćete saznati i kako je jedan miš pomogao da se dođe do preciznijih podataka o istoriji statue. Rekoh vam, priča je fascinantna!
Iz Malog Lošinja otišli smo u Veli, usput svrativši do Miomirisnog otočkog vrta čija je vlasnica divna gospođa Sandra koja obožava biljke i životinje i koja je svoj mali lošinjski raj prilagodila upravo njima. Imaćete prilike da uživate u mirisima najrazličitijih biljaka, da pomazite magarence zvano Riki, da se upoznate sa minijaturnim ovnom zvanim Roko i rastopite od slatkoće kada ugledate zeca Kokija koji živi sa nekoliko kornjača. Da, da, ovo je adresa koju ne biste smeli da zaobiđete kada vas put jednom odvede do Lošinja.
Veli Lošinj koji je, kao što rekoh, zapravo manje naselje, predstavlja presimpatičan primorski kutak potpuno drugačiji od drugih primorskih naselja koje sam obišla na Jadranu. Vesele boje fasada, divna crkva Sv. Antuna opata, mala luka, niz kafea i pogled na more koji su imale i sve lošinjske bele udovice dok su kroz vekove ispraćale svoje muževe na plovidbe. Odavde je Lošinj odlazio u svet, a istim putem se i svet vraćao u Lošinj. Najčešće kroz biljke i namirnice koje su moreplovci donosili iz drugih delova sveta. Nadomak Velog Lošinja nalazio se i karantin u kojem su moreplovci morali da borave 40 dana pre nego što bi konačno spustili nogu na tle Lošinja. Koliko lepe prirode toliko i lepe istorije na ovom ostrvu.
Iz Malog Lošinja otišli smo u Veli, usput svrativši do Miomirisnog otočkog vrta čija je vlasnica divna gospođa Sandra koja obožava biljke i životinje i koja je svoj mali lošinjski raj prilagodila upravo njima. Imaćete prilike da uživate u mirisima najrazličitijih biljaka, da pomazite magarence zvano Riki, da se upoznate sa minijaturnim ovnom zvanim Roko i rastopite od slatkoće kada ugledate zeca Kokija koji živi sa nekoliko kornjača. Da, da, ovo je adresa koju ne biste smeli da zaobiđete kada vas put jednom odvede do Lošinja.
Veli Lošinj koji je, kao što rekoh, zapravo manje naselje, predstavlja presimpatičan primorski kutak potpuno drugačiji od drugih primorskih naselja koje sam obišla na Jadranu. Vesele boje fasada, divna crkva Sv. Antuna opata, mala luka, niz kafea i pogled na more koji su imale i sve lošinjske bele udovice dok su kroz vekove ispraćale svoje muževe na plovidbe.
Odavde je Lošinj odlazio u svet, a istim putem se i svet vraćao u Lošinj. Najčešće kroz biljke i namirnice koje su moreplovci donosili iz drugih delova sveta. Nadomak Velog Lošinja nalazio se i karantin u kojem su moreplovci morali da borave 40 dana pre nego što bi konačno spustili nogu na tle Lošinja. Koliko lepe prirode toliko i lepe istorije na ovom ostrvu.
Tu lepotu u stopu prati lepota hotela i vila koji su deo LHV brenda. U osnovi to su zdanja davno sagrađena na obali Lošinja, a sada na sjajan način renovirana i prilagođena zahtevima savremenog gosta, ljubitelja lepog dizajna, dobrog zalogaja i istinskog užitka u prirodnim lepotama. Hotel Bellevue, u kojem smo imali prilike da odsednemo, jedan je od najlepših primorskih hotela u kojima sam boravila.
Savršeni dizajnerski momenti , prostrane sobe, neverovatna spa i wellnes ponuda (nagrađena prestižnom Conde Nast Johansens Best Destination Spa 2018. nagradom), fantastičan gastronomski užitak uz izuzetnu ljubaznost zaposlenih dugo ću koristiti kao parametar za dobar hotel na moru. I bojim se da će proći mnogo vremena dok neko ne nadmaši visinu na kojoj je Bellevue podigao lestvicu mojih očekivanja.
A da nisam jedina sa takvim utiscima potvrđuju i glasovi korisnika sajta TripAdvisor koji su Hotel Bellevue ocenili jednim od najboljih u čak četiri kategorije: Top 25 Luxury Hotels – Croatia, Top 25 Hotels – Croatia, Top 25 Hotels for Romance – Croatia i Travalers’ Choice Awards koja je i najveće priznanje koje se može dobiti na sajtu TripAdvisor.
Inače, osim standardne gastronomske ponude koja je fantastična, hotel se može pohvaliti jedinim japanskim restoranom na hrvatskim ostrvima – restoranom Matsunoki. Večera u ovom restoranu iskustvo je koje prevazilazi okvire gastronomije i zalazi u umetnost jer način serviranja i posluženja hrane zaista predstavlja umetnički doživljaj.
Kada smo već kod dobrog zalogaja, ono što je sasvim sigurno jeste to da na Lošinju nećete ostati gladni. A ni žedni. Ponuda hrane i vina je nestvarna. Tako je makar bilo u restoranu ”Diana”, koji se nalazi na par minuta hoda od Hotela Bellevue, restoranu ”Laterna Grill”, restoranu ”Alfred Jeller” koji se nalazi u okviru Hotela Alhambra i restoranu ”Dalmatinka” koji nije na Lošinju već na obližnjem ostrvu Ilovik.
Krstarenje do ovog ostrva bilo je poput tačke na ”i” ovog našeg putovanja. Osim što je boravak na jedrilici Catriona 2 i moru već dovoljan razlog da dan nazovete uspešnim, na ostrvu Ilovik imali smo sjajnog vodiča, gospodina Damira, koji nas je upoznao sa istorijatom ostrva, ali i razlozima zbog kojeg je poznato kao ”ostrvo cveća”. Biljke iz celog sveta ušuškale su se na tom lepom ostrvcetu bojeći ga najlepšim bojama i mirisima.
Sve je tu, na jednom mestu: od divlje lavande do pakistanskih kaktusa. I dovoljno je da samo prođete prstima po cvetu ili listovima svih tih biljaka i da vas zapljusne oblak najlepših mirisnih nijansi. Da užitak bude potpun, pobrinuli su se domaćini pomenutog restorana ”Dalmatinka”, čija je hrana za prepričavanje, i skiper Vedran, koji nas je svojom jedrilicom sproveo kroz Lošinjski arhipelag dajući nam priliku da Lošinj sagledamo i iz nekih drugačijih uglova.
Na koncu svega mogu samo da zaključim da sam bila u pravu – ni ovaj put se sa Jadrana nisam vratila nezadovoljna. Sad mi se već čini da je to nemoguće.
Zato, ako ste se ikada pitali koja bi to moja ultimativna preporuka bila kada pričamo o letnjim destinacijama, odgovor je u prvoj rečenici ovog posta. Lošinj je još jedan u nizu argumenata za to. Nadam se da ste uživali u ovoj kratkoj, ali živopisnoj šetnji po ostrvu vitalnosti i da ćete uskoro imati prilike da se i lično uverite u sve njegove lepote. Ako ste već bili na Lošinju, podelite sa nama svoje utiske. Značiće sigurno svima koji u budućnosti budu čitali ovaj tekst.
Do idućih beležaka sa putovanja, budite mi pozdravljeni…
P.S. Na mom Instagram profilu u odeljku Highlights čeka vas serijal Instagram priča posvećenih Lošinju koje će vizuelno dopuniti sve napisano i preporučeno u ovom postu.
Fotografije: Branislava Antović i Mina Smiljanić
*ovaj post nije sponzorisan, ali je posredi bilo press putovanje čije troškove snosi organizator
5 Responses
Brano, pa ovo je predivno.
Pre tri godine sam bila na Losinju, ali citajuci ovaj blog na trenutak sam opet bila na ovom rajskom ostrvu❤❤❤
Draga Majo,
jako mi je drago da ti se dopao post i da je uspeo da evocira divne uspomene!
Veliki pozdrav šaljem i veliko hvala na lepim rečima! ❤️
Brana
Citajuci ovaj predivan tekst dobila sam neverovatnu zelju da posetim ovu jadransku lepoticu. Draga Brano, hvala na divnim opisima I preporukama.
Najveće hvala, draga Vesna! Izuzetno mi je drago da ti se dopao tekst! I nema na čemu. Moje je zadovoljstvo! 🙂
Veliki pozdrav,
Brana
Poštovana,
Hvala puno na divnoj priči o Lošinju, a posebno što ste otkrili Veli Lošinj, po mom mišljenju najlepše mesto na celom svetu. Dve trećine svog života letujem tamo. Teska je to matematika, ali biče vam jasno, do devedesetih godina sam dvadeset puta bila tamo, mali prekid i od 2009.g. pa do danas svake godine. Mi ne menjamo ništa, čak su nam i pšskiri uvek na istom mestu na plaži Rovenska.
Moja porodica i ja smo od onih koji za letovanje “priznaju” samo Lošinj i to Veli, u Mali idemo u nabavku, prošetamo ponekad. Za nas je Veli čaroban, nešto sasvim drugo, jednostavno sve ima, to je atmosfera jadranskih mesta kakve se neki sećaju iz detinjstva. Ne mozete ni da zamislite šta jos sve ima u Velom i oko Velog, čarobna uvala Rovenska (postoje ljudi koji od celog Lošinja “priznaju samo Rovensku”), najbolji restoran/tatruferija na ostrvu “Bora Bar”,..divni ljudi iz agencije Turist iz Velog koji su tu za sve što vam padne napamet, a kad poželite domaću reform tortu, dobićete je, ne pitajte kako.. Nekoliko korisnih napomena za one koji planiraju put tamo, ostrvo je idealno za aktivan odmor, duge šetnje pored mora, od Velog do Malog se može šetnicom uz more, mirisna borova šume sa jedne i more sa druge strane, odlične biciklističke staze su po celom ostrvu, …a pre svega ljudi su divni. Opušteni. ljubazni. zaista se tamo osecate dobrodošli, idealno je za decu, slobodno mogu da šetaju svuda, voze bicikl po celom mestu, sve je bezbedno, svi brinu o deci i jedni o drugima,…..
Izvinite na malo dužim komentarima, ali ne mogu da odolim ostrvo Lošinj, a posebno Veli zaista obožavam i mogu o njegovim lepotama da pričam danima.
Jos jednom hvala što ste ga otkrili svojim čitaocima i zaista preporučujem svima da ga posete, uživacete i uveriti se da takva mesta još uvek postoje na svetu.
Eto Vi ste mi otkrili da se tamo može pronaći i suši, što je neverovatno, možda to zaista neko poželi pored domacih delikatesa.
Srdačan pozdrav!