Café De Flore je najpopularniji kafić na Instagramu, a ovo je njegova istorija

U jednom trenutku, a ima tome sigurne dve godine, Instagramom se raširio novi trend. Onaj koji slavi nonšalantnost, u zapećak tera perfektne flatlay postavke, teži sirovosti i spontanosti i ježi se na sve što je preterano upeglano i ušminkano. Parižanke, kraljice ne-trudim-se-previše-a-sjajno-izgledam stila, postale su zaštitna lica ovog trenda, a time je i Pariz postao omiljena scenografija za postizanje te, trenutno, najvoljenije Instagram estetike. S obzirom na to da je Pariz širok pojam, jasno su se izdvojili oni njegovi delovi koji su postali omiljeni među Instagram it devojkama.

Upravo na listi tih lokacija, i to na njenom samom vrhu, smestila se i zvezda današnjeg teksta – Café de Flore, verovatno najfotografisaniji kafić na svetu. Sigurni smo, štaviše možemo da se kladimo, da nema ženske osobe na Instagramu koja makar u jednoj od svojih skrol sesija nije naišla na fotografiju ovog kafića. Prepoznatljiv je po zelenilu koje ga okružuje i uz njega idealno uklopljenim detaljima poput papirnih podmetača na stolovima na kojima je čuvenim zelenim slovima ispisano ime kafića.

Koliko je samo Instagram fotografija napravljeno nad tim podmetačima. Koliko li je samo lajkova iznad njih izbrojano i komentara oduševljenja primljeno. I moramo priznati, sasvim opravdano. Međutim, bila bi zaista velika šteta da se priča o ovakvim mestima završi na Instagram brojkama, zato hajmo da vidimo kakva se istorija krije iza svih tih prelepih fotografija na koje svakodnevno nailazimo.  

@lecafedeflore
@inseinelyparis

Café de Flore se nalazi na Bulevaru Sen Žermen i postoji više od 130 godina, što ga čini jednim od najstarijih kafea u glavnom gradu Francuske. Zanimljivo je da se tačan datum njegovog nastanka ne može sa sigurnošću utvrditi. Godina koja se u tom kontekstu najčešće spominje jeste 1887. Dve godine ranije, u istom tom kraju, otvoren je kafe Les Deux Magots koji ne možemo da ne spomenemo s obzirom na to da je istorija ova dva mesta i te kako povezana. 

"A Tale of Two Cafes" – kako je Café De Flore postao slavan

O rivalstvu dva kafea, slavnom koliko i oni sami, pisao je Adam Gopnik za The New Yorker magazin. Esej pod nazivom “Priča o dva kafea” (A Tale of Two Cafes) dobio je kultni status zbog čega je postao obavezna referenca za priču o Café De Flore. U njemu je Adam detaljno objasnio kako je i zbog čega kafić, koji je dobio ime po boginji cveća i proleća iz rimske mitologije, postao popularniji u odnosu na svog suparnika.  

@romain_billard
@lecafedeflore

Odgovor je jednostavan – turisti. Naime, godinama su Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr sa svojim prijateljima, uglavnom viđenijim pariškim intelektualcima, posećivali Le Deux Magots i sa prezirom gledali na Café de Flore koji je u to vreme postao ”centar desničarske misli” (upravo tu je nastalo delo francuskog desničara Šarla Morasa, a 1899. je osnovan i časopis koji je podržavao desničarski pokret Francuska akcija).

Međutim, situacija će se drastično promeniti nakon nekoliko važnih događaja u istoriji Café de Flore: suparnički lokal okupiraće znatiželjni turisti koji su od svega najviše želeli da vide Sartra i Simon, Café de Flore dobiće novog vlasnika, Pola Bubala, a ovaj će doneti jednu od tada najznačajnijih odluka – u lokal će postaviti novi šporet na ćumur kojim će početi da greje i prizemlje i sprat. 

Dakle, jedan slavni par, jedan šporet i manjak gužve označili su začetak nove faze u istoriji jednog od najpopularnijih kafića na svetu. 

Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr / Izvor: The Guardian

Sam Sartr je o kafeu govorio kao o svom domu. Tu su on i Bovoar ručali, radili, ali i organizovali sastanke s prijateljima. Da, ovo je bila njihova kancelarija, a ovaj period u životu slavnog para prikazan je i u filmu “Les Amants De Flore” (2006).

U ljubavi prema ovom mestu nisu bili usamljeni. Simon Sinjore je u svojim memoarima čak napisala kako je “rođena u martu 1941. na klupi u Café de Flore”. 

Brižit Bardo, Café de Flore, 1965 / @lecafedeflore

Ovde je svojevremeno boravio i Žak Prever, a kroz kafe su prošli i Ernest Hemingvej, Alber Kami (za kojeg takođe postoje navodi da mu je kafe služio kao kancelarija), Truman Kapote i drugi.

U kafe šezdesetih počinju da dolaze i filmske zvezde i drugi pripadnici sedme umetnosti, među kojima su Džejn Fonda, Brižit Bardo, Belmondo, Roman Polanski, Alen Delon i Serž Gensbur.

Gotovo istovremeno na ovom mestu počinju da se okupljaju i modni kreatori, od Iva Sen Lorena, Lagerfilda do Živanšija i Gaja Larošea.

U novije vreme na ovom mestu su se mogli zateći Šeron Stoun, Džoni Dep, Al Paćino, Izabela Roselini, Geri Oldman…

Kafić bez muzike, ali sa književnom nagradom

Da je ljubav kafea i njegovih slavnih gostiju uzajamna, govori i činjenica da u kafeu nema muzike kako bi intelektualci koji ga posećuju mogli da rade ili pišu na miru. 

Još jedna zanimljivost je da se od Drugog svetskog rata unutrašnjost ovog prestižnog kafea nije mnogo menjala. Unutar kafe sve je i dalje u stilu art dekoa. Tu su prepoznatljive stolice crvene boje, brojna ogledala i mahagonij koji dominira kada je reč o iskorišćenim materijalima. 

@saintgermaindespres_org
@lecafedeflore

Kafe je poznat i po tome što se upravo u njemu od 1994. svakog novembra dodeljuje i godišnja književna nagrada Prix de Flore koju je osnovao pisac Frederik Begbede. A u nekoliko navrata Cafe de Flore je poslužio i kao filmski set; neke scene filmova  “The Fire Within”  (1963) i “Love Lasts Three Years” (2011) snimljene su upravo tamo. Posvećene su mu i pesme, a bio je i scenografija velikog broja slavnih modnih editorijala. Dakle, Instagram popularnost je samo nastavak one slave koja ga već decenijama prati. 

Bogata istorija nije jedini adut koji Café de Flore ima da ponudi. U ovom kafeu se služi i jedna od najboljih toplih čokolada u Parizu. Ako želite da popijete piće ili ručate na miru, bez preterane gužve, jedna od preporuka je svakako da svoj sto potražite na spratu kafea. Na kraju, uz popularnost idu i cene, pa nemojte da se iznenadite kada pogledate meni. Međutim, možemo se složiti da za neka iskustva u životu vredi odvojiti koji cent više. Posebno kada vam je uz gutljaj kafe ili tople čokolade serviran i delić francuske istorije. 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *