Sve se dešavalo neočekivano, spontano i brzo. Poziv je stigao u momentu kada je moja aprilska agenda u celosti bila popunjena, a u majskoj je već ponestajalo mesta. Srećom, u drugoj nedelji maja bilo je taman nekoliko slobodnih dana da moj odgovor na neočekivani poziv bude potvrdan. ”Biće mi zadovoljstvo da se priključim ekipi”, pisala sam u svom mejlu, dok sam u glavi već sklapala idealne odevne kombinacije za četiri morska dana.
Samo par nedelja kasnije, bila sam na svom putu ka Zadru, gde je počinjala naša jedriličarska avantura. U putnoj torbi (jer se kofer nikada ne nosi na brod) sve je bilo u prugastom maniru i u belim i teget nijansama. Makar sam u modnom smislu bila spremna za ono što nas je čekalo. U svakom drugom, bila sam potpuni amater. Moje iskustvo sa jedrenjem završavalo se na jednodnevnim morskim izletima i kratkim plovidbama. Takvih doživljaja bilo je mnogo, ali sam znala da je to ništa naspram onoga što nas je ovaj put očekivalo – četiri dana na brodu, tri noćenja u kabini i duge plovidbe.
Znala sam da će to biti specifično, uzbudljivo i drugačije iskustvo od svega doživljenog ranije. Ali, nisam očekivala da će biti u tolikoj meri! Svaki trenutak bio je doživljaj za sebe, a svaka aktivnost na brodu, pa čak i ona najobičnija, poput obroka ili spavanja, razlog da se iznova oduševim. Zašto? Jer je sve bilo toliko drugačije od ustaljenog. Prvenstveno zbog činjenice da ste potpuno prepušteni prirodi i njenoj ćudi, da imate priliku da joj se približite i posmatrate je iz krajnje nepristupačnih uglova (samo bacite pogled na deo videa koji sledi – od četrnaestog minuta – i shvatićete o čemu pričam) i da vas u tome ne ometa nikakav zvuk sveta kojem inače pripadate. Ni saobraćaj, ni graja, ni bilo šta treće. Jer, tu ste samo vi i more. I po koji delfin, ako imate dovoljno sreće (mi jesmo, što ćete moći da vidite i na snimku, negde oko osmog minuta).
Iz ove perspektive, kada je od čitavog iskustva prošlo tačno mesec dana i kada su se utisci slegli, postalo mi je još jasnije koliko su ta četiri dana bila posebna. Zato mi je posebno drago što ih imam zabeležene na snimku, odnosno u vlogu. Vlogu koji večeras delim sa vama, a u okviru kojeg ćete detaljno moći da vidite kako je protekla naša morska avantura, od momenta ukrcavanja do momenta pozdravljanja sa Nacionalnim parkom Krka, gde je naše druženje privedeno kraju.
A do njega ne bi ni došlo da nije bilo našeg domaćina, kompanije Asta Yachting (kompanija za iznajmljivanje plovila), koja je sve ovo i organizovala. Činjenica da je u četiri dana sve funkcionisalo kao po satu i bez jednog jedinog propusta jeste za svaku pohvalu i divljenje. Posebno što je sadržaj koji je trebalo isplanirati i ispoštovati bio prilično gust, o čemu će vam najbolje posvedočiti i pomenuti vlog, kojem vas od ovog trenutka prepuštam. Naravno, ne zaboravite i na divne fotografije koje potpisuje Jan Serdar, mladi hrvatski fotograf. Čim njih prelistate klik na play i uživajte u mnoštvu kadrova prelepog Jadrana i divne hrvatske obale. A onda sa mnom podelite svoje impresije i utiske, kako o ovom postu i vlogu, tako i o jedrenju generalno, ukoliko ste ga već iskusili. Do idućeg posta, najlepše vas pozdravljam… Vaša B.
Photos by Jan Serdar
*ovaj post je urađen u saradnji sa Asta Yachting
5 Responses
Brano, vlogovanje ti sve bolje i bolje ide! Posebno me nasmejalo javljanje iz kabine 🙂
Prizori su nestvarni, priroda prelepa… Kadrovi koje si uspela da snimiš poput onog kada labud pliva sa svojom dečicom su neponovljivi!
Veliki pozdrav i podrška svemu što radiš!
Odličan vlog, uživala sam. Videlo se na tvom licu koliko ti je prijalo putovanje, sitni lapsusi su pokazali koliko si opuštena. 🙂 Veliki pozdrav!