Kovid i seoski turizam: kako se selo popelo na vrh naših turističkih planova

Prošla godina uticala je na razne aspekte našeg života, pa tako i na putovanja. Mnogi, željni mora, bili su primorani da slanu vodu zamene toplim banjskim vodama ili pak prelepim pogledom sa vidikovaca planina koje smo posećivali samo na školskim ekskurzijama. Sada smo konačno mogli da se vratimo onim mestima kojima smo obećali siguran povratak, a godinama ga odlagali zbog čari nekih drugih destinacija. 

Nužno smo postali svesniji ličnog prostora u kome ranije nismo provodili tako mnogo vremena. Dok su jedni oblikovali svoj prostor po ličnom nahođenju i konačno dekorisali baš onaj ugao dnevne sobe koji nije imao zasluženi sjaj, drugi su razmišljali o begu u prirodu. Lični prostor nam je postao skučen i maštanje o otvorenim prostranstvima, svežem vazduhu i osećaju slobode uticali su u velikoj meri na naš odabir destinacije. Kako virus napada dah, tako nam je i bilo potrebno da sebi omogućimo, ispostavilo se, novu veštinu – slobodno disanje – u prostranstvima koja to neometano omogućavaju. Istovremeno, učili smo kako da se na odmoru zaista i odmorimo, što nam pre 2020. godine ne bi uvek polazilo za rukom. Da, čak su nam i putovanja bila nesnosno brza. Sve je to prošla godina promenila. 

Dok razmišljamo o tim promenama, uviđamo da je većina bila vrlo plodonosna za domaći turizam. Tome svedoči statistika, ali i dešavanja na društvenim mrežama koje su postale izuzetno važan pokazatelj promena u ovoj sferi. Svedočili smo ogromnim gužvama na fotogeničnim lokacijama, pravoj pomami za mestima koja su nam do juče bila toliko nepoznata da smo se pitali da li je sve ovo zaista u Srbiji, a onda i kako  da stignemo do onog prelepog jezera na Fruškoj Gori, može li se obići onaj razrušeni dvorac u blizini Subotice, kojim putevima do vidikovaca sa kojih se pruža najlepši pogled na Staroj planini. 

Zaintrigirani ovim promenama, rešili smo da porazgovaramo sa Milošem Gajićem, turizmologom zaduženim za marketing i razvoj portala selo.rs, domaće booking platforme za odmore u Srbiji. Kao što mu samo ime kaže, ovaj portal promoviše srpska sela i destinacije u prirodi, dakle mirniji način putovanja. On je prošle godine bio najposećeniji turistički sajt u Srbiji jer se na ovom virtuelnom mestu može rezervisati preko 1.000 objekata i smeštaja.  Od TareZlatiboraZlataraDrine, Uvca i drugih prirodnih lepota, preko smeštaja u seoskom turizmu, brvnara i vikendica sve do porodičnih odmora sa decom, ova platforma nudi ponešto za svakoga.

Pošto su željno iščekivana letovanja zamenjena banjskim vodama ili pak planinskim izvorima, interesovalo nas je šta je to srpski turista najčešće “žrtvovao”. Miloš nam je otkrio da je to najčešće bilo more, ali sa druge strane svi smo dobili priliku da upoznamo svoju zemlju. Miloš kaže da smo ove godine imali masovno upoznavanje Srbije, onako kako smo to radili na ekskurzijama i tokom rekreativne nastave. Najveća dobit te edukacije je baš to što su mnogi uvideli da svoje kratke ili vikend odmore mogu lepo organizovati u Srbiji.

Kako nismo očekivali da će veliki broj ljudi pohrliti na brojne destinacije, često smo ostajali bez mogućnosti da posetimo određeno mesto jer smeštaja više nije bilo tamo gde smo želeli. Miloš nam je potvrdio da nije bilo dovoljno napraviti rezervaciju nekoliko nedelja pre odmora. Termini za jul i avgust rasprodali su se već u aprilu ili početkom maja, dok je portal selo.rs imao milionske posete preko leta i beležio na hiljade upućenih rezervacija.

Ulazak u avion, testiranje pre putovanja, razmišljanje o tome kakvi su sanitarni uslovi u drugim zemljama, putna osiguranja i još mnogo pitanja koja se neminovno nameću u ovakvoj situaciji, naveli su nas da ostanemo unutar granica naše zemlje. A na pitanje da li je ova odluka bila nužnost ili slobodna volja turista željnih odmora, Miloš odgovara da se većina ipak na ovaj korak odlučila zbog zabrane odlaska u neka od popularnih inostranih letovališta.

Kako izbegavamo sve ono što nije preko potrebno da bismo sačuvali najpre svoje, ali i zdravlje najbližih, osim već važne udobnosti smeštaja, od izuzetnog značaja je i besprekorna higijena objekta za koji se odlučimo. Ugostitelji i turistički radnici moraju da poštuju sve mere prevencije u svakom objektu, bilo da je u Srbiji ili van nje. Neki su otišli i korak dalje, pa su upravo dezinfekciju, čišćenje i sređivanje smeštaja stavili u prvi plan prilikom promocije na društvenim mrežama i time su zadobili dodatno poverenje gostiju, kaže Miloš.

 

Nismo mogli da ne primetimo suludo visoke cene smeštaja prošle i ove godine. Brojni smeštaji diskutabilnog kvaliteta izdaju se po enormno visokim cenama. Zanimalo nas je na koji način se takva pojava može regulisati i kako turisti mogu u tom pogledu ostvariti svoja prava na fer ponudu. Miloš kaže da svako ima pravo da postavi cenu koju sam odredi za proizvod ili uslugu koju nudi i dodaje:

Prošle godine se pojavilo nekoliko smeštaja sa cenama koje su višestruko više od sličnih ponuda u toj kategoriji. U nekim slučajevima radilo se o greškama koje su vlasnici napravili prilikom unosa na neke od sajtova za izdavanje, a u drugim se zaista radilo o profiterima koji su želeli da iskoriste vanrednu tražnju i na kratak rok zarade. Dodatno se priča brzo prenela kroz medije, pa je stvorena slika da je to čest slučaj. Ipak, ovde govorimo o veoma malom broju kada se uzme u obzir celokupna ponuda smeštaja koja je gostima na raspolaganju.

A da li jedan naš turista ima ista očekivanja od destinacija u Srbiji i u inostranstvu? Miloš nam potvrđuje da su mnogi bili skloni poređenju. On dodaje da se pravila velika greška upravo upoređivanjem cena, a ne sadržaja ili same usluge koja nije ista.

Nekada bi pojedinci poredili cenu noćenja u četvorokrevetnoj sobi u Paraliji sa uslugom punog pansiona, domaće, organske hrane u iznajmljenom seoskom domaćinstvu sa bazenom i gomilom pratećih sadržaja. Naravno da cena nije ista. Niti treba da bude. Ovakav vid odmora daleko je skuplji bilo gde u inostranstvu jer se radi o vrlo personalizovanoj i skrojenoj usluzi, priča Miloš.

 

Veliki događaji, a nije ih manjkalo u 2020. godini, često donose i velike promene. Vlasnicima smeštaja je sigurno trebalo neko vreme da se prilagode novonastaloj situaciji i velikoj potražnji. Promene su bile najpre kvantitativne jer smo imali mnogo veći broj turista, a zatim i kvalitativne jer se profil gostiju promenio. Miloš smatra da je ovakva promena bila zaista dobrodošla i nadasve potrebna domaćem turizmu jer su mnogi vlasnici smeštaja uvideli koje segmente svog poslovanja mogu poboljšati i unaprediti, da mogu povećati svoje kapacitete, dodati brojne aktivnosti.

Najveći broj naših ugostitelja uspešno je priveo letnju sezonu kraju, sa zadovoljnim gostima. Velika frekvencija gostiju i tražnja odmora dali su vlasnicima smernice u kom pravcu da gledaju za narednu godinu i mnogi su se već od ove jeseni bacili na proširivanje kapaciteta i poboljšanje usluge.

Dok jedni vole da odu na letovanje i svih deset dana se brčkaju u moru, drugi pak više vole da odaberu aktivan odmor sa mnogo različitog sadržaja. Zanimalo nas je da li su i u kojoj meri dodatne aktivnosti važne za odabir nekog smeštaja ili same destinacije u Srbiji. Činilo nam se da je za domaćeg turistu bilo važno da se skloni iz grada, da pobegne od buke i asfalta i da uživa na svežem vazduhu i u domaćoj hrani. Međutim, Miloš nam potvrđuje da je ovaj trend odavno napušten i da je upravo jedno od poboljšanja bila veća ponuda sadržaja. Smeštaji se utrkuju u boljim ponudama koja sada uključuje i po nekoliko bazena, saune, golf terene, savladavanje različitih veština za opstanak u prirodi, škole kulinarstva, safari ture, birdwatchingIspunjeni i aktivni odmori su ono za čim turisti danas tragaju.

Vrlo često na put istraživačkoj prirodi brojnih turista stane činjenica da se do mnogih prelepih destinacija ne može lako stići. Putevi nisu označeni, potreban je automobil i dobro poznavanje okoline. S jedne strane možemo biti oduševljeni činjenicom da se toliko novih mesta otkriva, da ćemo konačno znati kojim putem da stignemo do nekog mesta. S druge strane možemo biti zabrinuti ugrožavanjem određenih predela jer smo isto tako neretko mogli da vidimo smeće u šumama, plastične flaše u potoku, redove za dolazak do Banjske stene, branje lavande koja je u privatnom vlasništvu. Tako možemo dovesti u sumnju to koliko neka mesta treba da ostanu neotkrivena. Znamo li da se ophodimo s poštovanjem prema životnoj sredini, pitanje je koje treba sebi redovno da postavljamo.

Miloš nam potvrđuje da su društvene mreže doprinele razotkrivanju velikog broja manje poznatih mesta i da su se neminovno velike grupe turista ustremile ka njima za “savršenu fotku” za Instagram i Facebook. Otuda i scene skupocenih džipova na teško pristupačnim vidikovcima ili gomilanje đubreta na pojedinim mestima u do tada netaknutim sredinama.

Moje mišljenje je da neka mesta treba da ostanu rezervisana samo za prave ljubitelje i poštovaoce prirode, sve dok se turisti ekološki ne edukuju u dovoljnoj meri i sa druge strane dok lokalne samouprave ne urade posao pripreme i očuvanja takvih lokaliteta od masovnog turizma, kaže Miloš.

Međutim, Miloš se slaže da društvene mreže ipak imaju i mnogo pozitivnih strana i dodaje da se putem njih ekološka neodgovornost sve više strogo osuđuje. Svakako o ekologiji sve više pričamo i razvijamo svest o očuvanju životne sredine.

U suštini je stvar vrlo prosta – tvoja zemlja – tvoje dvorište, pa se tako i ophodi prema njoj, Miloševe su reči.

Nadajmo se da će ova velika potražnja iz prethodne godine, a koja će se sigurno nastaviti i tekuće 2021. godine, uticati na to da turisti sve više ostaju u Srbiji, da je istražuju i s poštovanjem se ophode prema blagu koje nam naša priroda nudi. Iako je 2020. bila nerealan pokazatelj toga kako će se ovaj povećan broj turista u Srbiji odraziti na naredne godine kada se “vratimo u normalu”, Miloš se ipak nada umerenom rastu koji je srpskom turizmu neophodan:

Takođe se nadam da ćemo na svim nivoima umeti da sačuvamo naše kompletno nasleđe i da ćemo se odgovorno odnositi prema njemu. To podrazumeva i veliku ulogu države u organizaciji mesta i lokaliteta za adekvatan prijem i vođenje turista i gostiju.  Sve je više podsticajnih sredstava za razvoj turizma Srbije. Time polako podižemo kvalitet i nivoe usluga i paralelno radimo na njihovoj raznovrsnosti što su osnovni preduslovi za privlačenje inostranih turista u unutrašnjost Srbije.

Da ćemo odmah po primanju vakcina i otvaranju granica pohrliti u inostranstvo, više je nego očigledno, ali da li će nas ipak i čari naše zemlje, koje smo posebno imali prilike da upoznamo prošle godine, nagnati da ipak makar malo promenimo naše navike, pitali smo Miloša. On smatra da će ovo svakako imati nekakve posledice na naš način putovanja. I kako se radi o različitim vidovima putovanja, neki će se vrlo verovatno opredeliti za kombinovanje mora u inostranstvu i uživanja u velikim resursima koje nam naša priroda velikodušno nudi na dar. Ali ne samo to. Mi svakako imamo i ogromno kulturno nasleđe koje je važno da upoznamo:

Svaki kraj naše zemlje je zasebna celina sa veoma raznovrsnom ponudom u prirodnom, kulturnom, antropološkom i bilo kom drugom smislu. Postoje prelepa mesta van poznatih turističkih celina koja su i te kako vredna posete. Uzmimo za primer Sentu, Novi Bečej, Bačku Palanku, Knjaževac, Topolu ili jezera poput Bovanskog, Borskog, Gružanskog ili mesta na Dunavu poput Donjeg Milanovca i Kladova uz uvek popularni Golubac… Lista ide dalje. Potrebno je malo istraživanja i organizacije za kvalitetne kratke odmore ili produžene vikende uz porodicu ili prijatelje.

Mi vam za kraj skrećemo pažnju na neke od naših favorita sa sajta selo.rs (videli ste njihove fotografije a klikom na naziv ispod fotografija odlazite direktno na sajt gde vas čekaju dodatne informacije) u nadi da ćemo i u budućnosti nastaviti da odgovorno, osvešćeno i uz mnogo pažnje, ljubavi i poštovanja otkrivamo čari “sopstvenog dvorišta”. 

 

*naslovna fotografija: Hotel Tara