Dobro došli u doba godine kada je pitanje koje najčešće čujete ”Gde ćeš za Novu?”. Uz svu gužvu koja vas čeka u decembru, pronalazak odgovora na ovo pitanje jedna je od najvećih obaveza. Razumemo vas. Odlično vas razumemo i zato se nudimo da vam pomognemo vrlo konkretnim predlozima.
Putovanja su opcija uz koji sigurno nećete pogrešiti. Koliko god decembar bio uzbudljiv, ali i stresan, spoznaja da vas nakon istog čeka putovanje na lepu destinaciju, učiniće da taj stres momentalno nestane. Govorimo iz iskustva. Zato vam danas bliže predstavljam dve odlične opcije za novogodišnje putovanje – Istanbul i Kapadokiju.
Praznici u gradu koji spaja dva sveta
Istanbul je grad koji nosi jedinstvenu atmosferu šarenog vihora, spoj bogate istorije i savremenih čari sadašnjosti. Sve to ga čini odličnom destinacijom za putovanje, posebno praznična. Nadahnut istorijom koja se proteže hiljadama godina, Istanbul odiše šarmom koji se ogleda u njegovoj arhitekturi, duhu i živopisnoj kulturi. Kao spoj Evrope i Azije, ovaj grad je mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću na jedinstven način.
Od monumentalne Aja Sofije i Plave džamije do grandioznog Topkapi dvorca i čarobnih bazara kao što je Grand Bazaar, svaki korak u Istanbulu predstavlja putovanje kroz vreme i različite kulturne i istorijske epohe.
Sjajna je stvar da o vremenskim uslovima ne morate preterano da brinete jer su istanbulske zime blage, pa se prosečne temeprature kreću između 5 i 8 stepeni u plusu. Takođe, Istanbul je odlično povezan sa našim regionom. Redovna rutom koja povezuju Istanbul Beograd, let traje oko sat i 45 minuta.
Nekadašnji Carigrad danas ima veoma živopisan i dinamičan kulturni život. Tako je zahvaljujući brojnim muzejima, pozorištima i festivalima. Obilazak Istanbula treba početi od Starog grada u kojem se svetski poznate znamenitosti nalaze veoma blizu jedna drugoj.
Počnimo prvo od Aja Sofije (poznate i kao Velika džamija) sagrađene u VI veku, koja je tokom vremena imala veliki broj različitih funkcija. Nekada je bila hrišćanska crkva, pa vaseljenska patrijaršija, pa latinsko vaseljenska patrijaršija, a onda je postala džamija, ali i muzej.
Unutrašnja dekoracija zgrade, njena monumentalnost i bogatstvo istorije koja izvire iz zidova su neodoljivi. Lepotu Aja Sofije je teško nadmašiti, ali obližnja džamija Sultan Ahmeda, poznata i kao Plava džamija, pokušava da je pobedi. Unutrašnji zidovi ove vekovne građevine, ukrašeni tamnoplavim pločicama, odišu klasičnom elegancijom. Pored toga što je jedna od najpoznatijih svetskih znamenitosti, velika džamija – baš kao i Aja Sofija – takođe je UNESCO-ova svetska baština.
Ostavljajući za sobom Plavu džamiju i Aja Sofiju, nastavite prema palati Topkapi, podignutoj u 19. veku. Kompleks zgrada, koji je takođe pod zaštitom svetske baštine, nekada je funkcionisao kao centar Otomanskog carstva, a danas funkcioniše kao muzej koji je jedan od najvećih znamenosti ne samo Istanbula, već čitave Turske. U ovom muzeju možete videti izuzetno postavku nameštaja, vrednog nakita i porcelana, ali i odeće i nošnje iz otomanskog perioda.
Kada je reč o muzejima, nikako ne smete propustiti Arheološki. Najvredniji deo njegove postavke svakako su sarkofazi iz Sidona. Reč je o sarkofazima nastalim u periodu između 5. i 4. veka p.n.e. a iskopanim tokom 1887. godine na prostoru današnjeg Libana. Zbog svoje umetničke i istorijske vrednosti smatraju najznačajnijim eksponatima ovog muzeja, ali i šire.
Neoklasična fasada zgrade u kojoj su izloženi, inače zgrada glavnog Arheološkog muzeja, inspirisana je sarkofagom Aleksandra Velikog i sarkofagom Ožalošćenih žena koji su među najveličanstvenijim primercima. Tu je i sarkofag Satrapa, Licijana, Sidonijanskog kralja… Samo i da njih vidite od preko milion drugih eksponata (da, toliko je muzej veliki) pa će vredeti.
Ukoliko ostavite iza sebe najvažnije znamenitosti Starog grada i krenete ka centru dešavanja današnje metropole stići ćete do Zlatnog roga. Preko puta istog, nalazi se Beyoğlu, najživlja četvrt Istanbula. Ovaj deo grada vrvi od života jer vas baš ovde čeka ogroman broj restorana i barova, ali i zanimljivih prodavnica, galerija i muzeja.
Ipak, još jedan deo Istanbula je počeo ozbiljno da mu parira kada je reč o živosti i uzbudljivom dnevnom i noćnom životu. Rel je o četvrti Kadıköy koja je trenutno najpopularniji istanbulski distriktu, makar kada je reč o mlađoj populaciji. Kvart je prepun ljudi, simpatičnih kafea, zanimljivih radnji, galerija. Manje uglađen od sličnih kutaka po gradovima Zapadne Evrope, ali baš zato iskreniji i autentičniji.
Kada govorimo o restoranima, ne možemo da ne spomenemo nadasve poznatu tursku kuhinju. Ne smete propustite da probate čuveni turski doručak odnosno Türk kahvaltısı. Ovo je toliko zanimljivo gastronomsko iskustvo da u Turskoj postoje restorani koji se bave isključivo služenjem doručka. Sačinjen je od peciva, mlečnih proizvoda i jaja, meda, džema i salame, maslina. Dakle, nećete ostati gladni.
Kada dođe vreme za ručak, ne propustiti kebab, ali ni turske pide. Reč je o tuskoj verziji pizza, za koje mnogi tvrde da su i bolje od originalnih. Ne zaboravite da ostavite mesta i za slavne turske slatkiše
I za sam kraj, moramo spomenuti krstarenje Bosforom. Reč je o zasiugurno jednoj od najvećih atrakcija ne samo Turske, već čitave Evrope. Ploviti Bosforom je iskustvo vredno bucket liste, zato nemojte propustiti priliku da ga na svojoj čekirate.
Ovo je tek delić onoga što morate videti u Istanbulu i trebalo bi nam minimum još deset ovakvih tekstova da vam sve istanbulske znamenitosti predstavimo. Ipak, koliko god Istanbul bio lep, a jeste, zaista bi šteta bila da se sav fokus usmeri samo na ovaj deo Turske. Zato vas sada vodimo u magičnu Kapadokiju!
Praznici u ''zemlji lepih konja''
Do Kapadokije možete stići na nekoliko načina: letom Beograd- Ankara pa iz Ankare autobuskim prevozom, ili avio linijom Beograd – Istanbul , pa odatle uz avio presedanje do aerodroma Kajseri ili pak aerodroma Nevsehir. Sam smeštaj u Kapadokiji najbolje bi bilo da rezervišete kada i avionsku kartu, a veliki izbor sjajnih hotela po odličnim cenama možete pogledati ovde.
Ova fascinantna, bajkovita regija nalazi se u centralnoj Anadoliji današnje Turske. Za taj bajkoviti izgled njenog reljefa pobrinula se erupcija vulkana Erciesa čiju su pepeo i lava pre dva i po miliona godina formirali meko kamenje podložno eroziji, ali i lakoj obradi.
Sve što je hiljadama godina kasnije činila kiša u kombinaciji sa vetrom, a onda i čovekova ruka, izgradilo je Kapadokiju kakvu danas znamo. Što ne znači da ćemo je istu takvu zateći i sledeće godine. Ne, ona se i dalje menja pod ovim faktorima istovremeno čuvajući sećanje na kulture koje su svedočile svim prethodnim promenama. I to je jedna od najlepših stvari u vezi sa njom.
Ipak, svetski slavu je Kapadokija morala da zahvali jednom drugom fenomenu koji je imao malo više veze sa ljudskim faktorom. Naime, negde sredinom sedamedesetih godina prošlog veka grupa turista je odlučila da podigne svoj leteći balon i provoza se nebom Kapadokije. Malo je reći da je lokalno stanovništvo bilo šokirano.
Međutim, brzo su se oporavili od šoka i brzo su pitanja “Šta je ovo i da li su ovi ljudi normalni?” zamenili pitanjima o tome kako da letenje balonom postane stalna praksa i atrakcija. Par godina kasnije, tačnije 1983. godine, državna kompanija počinje da podiže svoje balone. Jedan po jedan, let po let, i pet godina kasnije zvanično se otpočinje sa organizovanim letenjima, a u priču se uključuju i privatne kompanije (braća Ezel su predvodili tu grupu).
Sve ostalo je istorija. Istorija jedne od najvećih svetskih atrakcija zbog koje turisti dolaze sa svih strana sveta i spremni su da plate više stotina evra za vožnju. Niko od njih ne ode odavde razočaran. A i kako bi mogao? Prizori koji se tada vide mnogo su sličniji crtanom filmu no realnom životu.
Ali, zaista grešite ako mislite da je vožnja balonom jedina atrakcija ove regije. Među najvažnijim atrakcijama Kapadokije su mesta poput Nacionalnog parka Gereme sa dolinom Gereme, koja je na Uneskovoj listi svetske baštine. Zbog svog specifičnog reljefa, u Kapadokiji su nastajali brojni podzemni gradovi, poput Derinkuyu i Kaymakli, koji su služili kao skloništa u prošlosti i predstavljaju fascinantne arhitektonske podvige.
Takođe, šetnja Ihlara dolinom je obavezna stavka jer je ovo jedna od retkih zelenih oblasti Kapadokije. Reč je o kanjonu dubokom 150 metara i dugačkom 15 kilometara. Do samog kanjona vas vodi oko 400 stepenika i pogled sa njihovog vrha jedan je od lepših u Kapadokiji. Šetačka staza prati reku oko koje buja bogata vegetacija za razliku od ostatka Kapadokije koja je poprilično “gola”. Dakle, ukoliko vam se oko umori od istog prizora, a telo od visokoh temperatura, dolazak u Ihlaru biće pravo osveženje.
Kada smo kod osveženja, ne propustite tradicionalni turski restoran na reci u kojem se služi isključivo tursko punjeno testo, sedi na malenim splavovima i izuva pre ulaska na njih. S obzirom na to da ste na samoj reci, temperatura je još niža nego na stazi. A ako vam fali još malo rashlađivanja, bez problema možete i zagaziti u reku ili pak odabrati sto smešten unutar reke, a ne na splavu.
Kapadokija takođe nudi uvid u lokalni način života, od tradicionalnih sela do lokalne kuhinje i umetničkih zanata poput tkanja tepiha. Ovaj region privlači posetioce svojom jedinstvenom lepotom i pruža nezaboravno iskustvo koje kombinuje prirodu, istoriju i avanturu.
Verujemo da vam je nakon svega što ste pročitali, malo jasniji odgovor na ono pitanje ”Gde ćeš za Novu?”. To smo i želeli. Osim pomenutih opcija, predlažemo da istrazite ponudu letova i u ostale krajeve. I u našem okruženju ima uzbudljivih destinacija, te tako možete proslaviti Novu godinu na primorju uz direktan let Beograd – Podgorica, ili otkriti ponudu božićnih vašara u Budimpešti, Temišvaru, Zagrebu i drugim gradovima.
One Response