Simi – mesto koje ću zauvek voleti (II deo)

Dobro došli u nastavak priče o Simiju. Nadam se da vas je njen prvi deo dovoljno zainteresovao da čujete informaciju više o ovom magičnom mestu, jer vas u nastavku posta čeka nešto detaljniji osvrt na Simi i ono što smo u njemu i na njemu videli i doživeli.

Kao što sam vam u pomenutom postu već objasnila, dolazak do Simija je uslovljen odlaskom na ostrvo Rodos. Naime, na Rodosu se nalazi najbliži aerodrom te ukoliko rešite da do Simija stignete u što kraćem roku i na najkomforniji način, onda će Rodos biti obavezna stanica. Nažalost, grad Rodos na nas nije ostavio preterano pozitivan utisak. Nije nam prijao njegov ritam, gužva, galama niti svi drugi oblici masovnog turizma koji su u potpunosti obuzeli ovaj grad. Srećom, Simi je nudio nešto sasvim drugačije.

Do njega smo stigli katamaranom koji u jednom pravcu košta 18 evra, plovi sat vremena i poprilično je udoban i prijatan za vožnju. U povratku smo se vraćali trajektom, na kojem je karta nešto jeftnija ali koji je sporiji, zbog čega vam je potrebno nešto više vremena da stignete do Simija odnosno Rodosa. Luka u kojoj se iskrcavate na Simiju smeštena je u samom centru gradića Simi, koji je i ono najlepše što ovo ostrvo ima da ponudi. O njegovoj lepoti koja ostavlja bez teksta i daha, pisala sam vam više u prethodnom postu, ali ne zamerite ukoliko se još koji put vratim na tu temu.

Smeštaj se uglavnom može naći u samom gradu Simi, međutim mi smo se odlučili za onaj deo Simi ostrva koji se zove Pedi, i o kojem će više reči biti u jednom od narednih postova. Reč je o seocetu u kojem se nalazi i jedna od najlepših plaža Simija, i koje je posebno lepo i simpatično, zbog čega sam odlučila da mu posvetim zaseban post.

Ono na šta bih se sada fokusirala jeste sam gradić Simi. Činjenica da je ceo u grad u potpunosti pod zaštitom grčke države i da je zabranjena bilo kakva gradnja, posebno ona koja nije u skladu sa već postojećom arhitekturom ostrva, učinilo je ovo mestašce otpornim na sve negativne posledice turističkog razvoja. Čim kročite na njegovo tle, postaje vam jasno je da je ostrvo uspelo da iz svoje turističke popularnosti iskoristi samo ono najbolje. Otud i ne čudi što je u poslednjih dvadeset godina zabeležno smanjenje pada broja stanovnika (danas ostrvo broji 2500 stalnih stanovnika).

Naime, na Simiju imate sve što bi vam moglo zatrebati na ovakvom mestu: odlične hotele, kvalitetne restorane, zanimljive kafiće i poslastičarnice, bogate radnje i suvenirnice, muzeje i šetališta. Međutim, sve navedeno je uređeno sa mnogo ukusa i stila, i u skladu sa postojećom arhitekturom ostrva, bez iole želje da se neki njen deo modernizuje i komercijalizuje. I to je momenat koji me je posebno oduševio i prijatno iznenadio. Čak i u slučaju novih kuća, koje se grade van samog grada Simi, primetićete istu težnju da se ni na koji način ne ugrozi vekovima star izgled ostrva. Koliko se u tome uspelo najbolje svedoči fotografija gradića Simi sa početka prošlog veka, koju smo imali prilike da vidimo u gradskom muzeju. Simi je tada izgledao identično kao Simi koji smo mi zatekli avgusta 2016. godine. Činjenica koja zaslužuje glasan aplauz, ako mene pitate.

Inače, moj prvi i najvažniji savet koji se tiče obilaska gradića Simi je vrlo jednostavan: izgubite se. Izgubite u njegovim uličicama jer ćete tek tako uspeti da spoznate njegovu istinsku lepotu. Ovo je zapravo univerzalan savet koji možete primeniti na svaki tip putovanja i obilazaka. Dakle, zaboravite na glavno šetalište i poznate maršute. U slučaju Simija poradite i na kondiciji, jer je ceo grad u stepenicama, te će njegov obilazak podrazumevati mnogo penjanja i silaženja uz i niz iste.

I nemojte se zavaravati da će vam za to trebati samo par sati. Ovo je jeste mali grad, ali začudićete se koliko se toga zanimljivog ima videti i obići. Zato je moj savet da u ovu svrhu odvojite nekoliko jutara. Da, jutara jer je u prepodnevnim satim Simi daleko lepši i živopisniji, no što je tokom popodneva. Zato, neka vas ne mrzi da ustanete koji minut ranije kako biste uživali u najlepšem Simijevom izdanju.

Što se tiče ugostiteljskih objekata, izbor je zaista bogat i šarenolik. Moji favorit moraju biti kafić Mediterraneo i Tsati Bar. Dva potpuno različita ali podjednako simpatična lokala. Mediterraneo idealan kao početna stanica u obilasku Simija, a Tsati kao krajnja.

O šopingu nemojte mnogo razmišljati jer su cene abnormalno visoke za krajnje prosečnu ponudu, zato se u tom pogledu suzdržite i sačekajte Rodos, gde je ponuda bogatija i pristupačnija. Jedino na šta biste mogli da obratite pažnju, posebno ukoliko ste ljubitelji antikviteta, jeste privatni gradski muzej u okviru kojeg se mogu kupiti zanimljivi komadi stari više decenija.

Dakle, moj recept za efektnu i pametno iskorišćenu posetu Simiju je sledeći: mnogo, mnogo šetajte i lutajte, osvežavajte se redovno (ovo je neophodno jer je na Simiju uglavnom izuzetno vruće) i zanemarite šoping. Lako, jednostavno a ima efekta.

Ovim savetom ću i zavšriti današnje javljanje i najaviti iduće koje će biti posvećeno mestu u kojem smo odseli i plažama ostrva Simi. Do tog javljanja, najlepše vas pozdravljam. Vaša B.

wearing: dress: CREAM OF SCANDINAVIA; slippers: BATA; bag: ZARA;
turban: DETALJ;  sunglasses: FREYRS;  rings: STUDIO GLINA & JTDOT

photos by me
camera used: Canon EOS 6D, lens: 50 mm, f 1.4 & iPhone 6S
more information: Canon Srbija & MTS

_{*ovaj post nije sponzorisan}