Zagrebačko proleće: dan drugi

Plan je bio sledeći: naspavati se, doručkovati, fotografisati i tačno u podne sastati se sa Ivom, našim vodičem za taj drugi zagrebački dan (o prvom danu naše posete Zagrebu, čitajte OVDE). Ovu divnu damu sam vam već predstavila, kroz priču o Turi duhova, koje je tek jedna od tura koje ona organizuje u okviru svog Secret Zagreb projekta. Međutim, divna kakva jeste, Iva je rešila da nam izađe u susret i krene sa nama u još jedan obilazak. Ovaj put klasičan, tipično turistički, bez duhova, veštica, zmajeva i ostalih misterioznih bića. Varate se ako mislite da nam je zbog toga bilo dosadno. Naprotiv. Uživale smo u svakom trenutku, jer je ono pored upoznavanja jednog grada podrazumevalo i naše međusobno druženje, a takva iskustva, posebno kada je u pitanju osoba interesantna kao Iva, su neprocenjiva.

Prvo na listi mesta planiranih za taj dan, našla se Botanička bašta Zagreb, od koje je naš Esplanade Hotel bio udaljen tek koji minut hoda.

Iz oaze zelenila uputili smo se ka oazi ulične umetnosti u Studentskom centru. Na fasadama građevina ovog kompleksa sačekala su nas prava remek-dela u vidu murala i grafita. A u njima, izuzetni koloriti, kompozicije i poruke, koje ne mogu da vas ne dotaknu i zamisle (posebno mislim na mural, koji potpisuje Slaven Lunar Kosanović, a koji je oslikan na građevini iz koje su tokom Drugog svetskog rata ljudi transportovani u koncentracione logore širom Evrope). I onda se osetite kao da ste u kakavoj galeriji, gde razmatrate radove velikih umetnika, što i nije daleko od istine, jer pred vama i jesu prava umetnička dela.

Vraćajući se ka centru, naišle smo na zagradu Hrvatskog državnog arhiva. Dok smo joj se divile iz daljine, Iva je predložila da makar malo ”gvirnemo” i u njenu unutrašnjost. Sa tom molbom smo se obratile portiru na ulazu, koji nas je iznenadio informacijom da je vođen obilazak zgrade upravo počeo i da mu se možemo pridružiti. Nije nas trebalo mnogo ubeđivati. Koji minut kasnije, upoznale smo Hrvoja, mladog gospodina koji je bio naš vodič kroz Arhiv. Uz njegove reči priča je postala kompletna a naše divljenje za ovo zdanje još veće. Kada budete videli fotografije u nastavku biće vam jasno i zašto.

Kako smo poprilično ogladnele tokom obilaska, rešile smo da sve drugo stopiramo dok nešto ukusno sebi ne priuštimo. Sa tim ciljem, uputile smo se ka bistrou Fotić (Gajeva 25) u kojem se, kako smo čule od naših zagrebačkih prijateljica, služila pizza na izuzetno inovativan način. Nije nam bile druge no da se u to i lično uverimo. Kada nam je poslužena pizza trebalo nam je nekih 10 minuta da je se nagledamo, načudimo, isfotografišemo i ismejemo, jer ovo je zaista bila pizza kakva se ne viđa često. Naime, njen mesni deo bio je zakačen malim štipaljkama iznad osnovnog dela od testa, te da biste pojeli kompletnu pizzu, trebalo je da otkačite svako parče mesa i ručno ga poređate po testu. Pravo, malo gastronomsko čudo!

Sledeće po planu bio je Muzej prekinutih veza, no pre toga trebalo je naći menjačnicu. I uspele smo u tome. Ali ono što je daleko zanimljivije i bitnije u ovoj priči, jeste činjenica da samo zajedno sa menjačnicom našli i jednu od najboljih radnji dekor-detalja u Zagrebu – Dizajnoholik (Ilica 11). Smeštena u jednom haustoru odmah do Ilice i one pomenute menjačnice, predstavlja pravo skriveno blago koje morate otkriti prvom prilikom kada se zateknete u Zagrebu. U ponudi su radovi domaćih dizajnera ali i dizajnera iz regiona i inostranstva, pa nećete znati gde pre da gledate. A ni čime pre sebe da častite.

I tada je došao trenutak da obiđemo nadaleko čuveni Muzej prekinutih veza. Istina je, očekivala sam mnogo, jer sam toliko puta čula za ovaj muzejski fenomen, koji je osmišljen u Hrvatskoj a obišao je sada već ceo svet, stalno šireći svoju zbirku. I da, verovala sam da će me oduševiti. Međutim, to se nije desilo. Razmišljala sam zašto i shvatila sam da ću i u ovoj sferi, kao i u svakoj drugoj koja se tiče umetnosti, ostati večiti ljubitelj klasike. Dakle, klasičnih muzeja u kojima ću videti prava umetnička dela ili deliće istorije vredne pomena. Ovde, to nisam našla. Da, bilo je zanimljivih priča, ali njihova vrednost mi nije bila jasna. Za one koji su je doživeli postojala je svakako, ali ne i za nas, koji smo posmatrali eksponate poput fudbalskog dresa ispod kojeg je pisalo: ”Bio je fudbaler”. Jer, takvih dresova ima na hiljade i hiljade, baš kao i fudbalera, te mi ovaj ni po čemu nije bio poseban. Dakle, previše uobičajno za moj ukus. Ali to ne znači da istinski ne cenim i ne poštujem ideju, trud i ostvareni uspeh ljudi koji su osmislili Muzej. Za to skidam kapu, i iskrena da budem njihova priča mi je vrednija i zanimljivija od svake koju pročitah u samom muzeju.

Pričajući sa Jovanom i Ivom na ovu temu, polako smo se vraćale ka donjem delu grada, kad smo rešile da se zasladimo. Iva je predložila kafe ”Na cest b 041” (Masarykova 25), koji nosi ime po nekadašnjem pozivnom broju za Zagreb. Po sredi je lepo mesto, divnog i zanimljivog enterijera i sasvim korektnih poslastica.

Uživajući u njima, razmišljale smo kako bismo mogle da privedemo dan kraju, jer smo već zašli u duboko popodne. I tada je Iva spomenula novi Escape Room, Enigmarium, za koji je čula da se skoro otvorio, dodavši da je šteta što nismo tamo rezervisali termin. ”A ko garantuje da nas ne bi primili i bez termina?”, pitala sam. Koji minut kasnije, žurile smo ka ulici Krvavi most, u kojoj je smešten Enigmairum. Prvi dobar znak – vrata su bila otvorena. Međutim, u kancelariji nije bilo nikog. Nismo odustajale, pozvale smo broj na vratima. I pojavio se fini gospodin koji je skoknuo do prodavnice. Iznenadio se, ali prijatno. Njegova supruga Sonja, inače glavna i odgovorna za ovaj Escape Room, nije bila tu ali je rešio da je odmah pozove i konsultuje oko pripeme avanture.

”Nema nikakvih problem! Sačekaćete me 10 minuta da sve pripremim a onda stiže Sonja koja će vas navoditi kroz igru”, objasnio je! Nismo mogle biti srećnije. Tokom tih 10 minuta smo se taman upoznale sa samom tematikom sobe. Cilj je bio da spasimo Baricu,  ženu o kojoj je kružila legenda da je jedina izbegla spaljivanje na lomači u mračnom periodu zagrebačke istorije kada je za 60 godina u 18. veku čak 200 žena spaljeno pod optužbom da su veštice. Inače, o ovoj temi smo mnogo slušali i veče pre, kada nas je Iva vodila na Turu duhova. Bio je to savršen način da utvrdimo gradivo i na drugi način upoznamo ”Gričku viješticu” o kojoj je pisala i Marija Jurić Zagroka.

Krenule smo sa igrom i u narednih sat vremena istinski smo uživale u svakoj zagonetki, rebusu, pitanju, misteriji. Oduševljavale se svakom novom prostorijom, uživali u svakom minutu koji smo tamo provele, imajući utisak da smo vekovima daleko od sadašnjeg Zagreba. Divno iskustvo vredno pamćenja i prepričavanja. Zato, neizmerno hvala Sonji i njenom suprugu na prilici da nenajavaljeno spasimo Baricu i pri tome istinski uživamo. A hvala i našoj dragoj Ivi, što je odvojila dan za nas, bila najbolji mogući vodič kojeg smo mogle da imamo, i što svojim duhom, idejama i snagom daje doprinos bogaćenju turističke ponude Zagreba.

I na kraju, hvala Zagrebu. Gradu koji me za razliku od mangupskog Beograda i jaranski nastrojenog Sarajeva, asocira na kulturnog gospodina, finih manira, čija je frizura uvek savršeno nameštena a maramica u džepu uvek perfektno ispeglana. On ne bi galamio i zasmejavao poput Sarajalije, niti bio šmeker poput Beograda, ali bi imao ono nešto mistično što bi uspelo da zaintrigira i najponosnije dame u njegovom društvu. A tako je bilo i sa nama. Pale smo na njegovu mističnost i ušminkanost, na bogat rečnik i lepo odelo. Jer, sve je to Zagreb, u jednom prenesenom smislu. I zato se već sada jako radujem našem idućem susretu. Znam da će biti podjednako zanimljiv, uzbudljiv i misteriozan. Do tada, pozdravljam te i budi mi dobro, fini gospodine…

Kratak vodič kroz Zagreb (II deo)

Da rezimiramo:

*gde odsesti – hotel Esplanade
*gde jesti – bistro Fotić
*gde šopingovati – Dizajnoholik
*šta posetiti – zagradu Hrvatskog državnog arhiva
*gde pojesti kolače – ”Na cest b 041”
*šta NE PROPUSTITI – Escape Room Enigmarium

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ