Zagrebačko proleće: dan prvi + kratki vodič kroz Zagreb

Dok sam zahvaljivala zvezdama što su se tako dugo i tako uporno motale oko moje ”kuće putovanja”, kofer mi je bio spreman za još jedno pakovanje. Nakon sarajevske, kanske, geteborške i dalmatinske avanture,  red je došao da se uputim u grad koji je godinama bio moja tiha patnja – Zagreb.

Poziv da Jovana i ja budemo gosti slavnog zagrebačkog hotela ”Esplanade”, bio je samo razlog više da konačno precrtam sa liste planova obilazak hrvatske prestonice i ispunim toliko puta sebi dato obećanje da ću to čim pre učiniti. ”Čim pre” se desilo u drugoj polovini maja, kada se naš mali dvojac bez kormirala uputio na zapad, nekadašnjim auto-putem ”Bratstvo i jedinstvo”. Nekih šest sati kasnije, našle smo se u lobiju verovatno jednog od najlepših hotela koje smo Jovana i ja imale prilike da posetimo. Dočekao nas je ljubazni marketinški tim, dobro vino, slatki zalogaji i predivan apartman sa pogledom na Trg kralja Tomislava.

Slutilo je na dobro. Zapravo, na mnogo bolje od toga.

Nakon kratkog osveženja u hotelu (o kom će više reči biti u sutrašnjem postu), našle smo se sa zagrebačkim prijateljicama, koje su na umu imale orijentaciono upoznavanje sa centrom Zagreba i ukusan ručak u Tkalčićevoj ulici, poznatoj po velikom broju kafea i restorana. Onaj u kome smo mi završili zove se Agava (Tkalčićeva 39), i kako smo saznali, važi za jedan od boljih u ovom delu grada (update: restoran je zatvoren 2023. godine i na njegovoj lokaciji otvoren je bistro Dolce Vita).

Site i zadovoljne, nastavile smo kraću šetačku turu po samom srcu Zagreba. Kroz Gornji grad, pored Crkve sv. Marka i Hrvatskog sabora, kroz Kamenita vrata, pored Muzeja prekinutih veza, pa nazad do Ilice, ulice koju je i Đole Balašević opevao u pesmi.

Završile smo ispred Narodnog kazališta i fontane Zdenac života, koju je izradio Ivan Meštrović. Nekoliko fotografija kasnije, vratile smo se Ilicom do Muzeja iluzija (Ilica 72), gde smo svojim očima i sivim ćelijama zadale poprilično muka. Naime, muzej je prepun optičkih varki i iluzionističkih momenata da se zaista morate zamisliti nad svime što vidite odnosno što vam se čini da vidite. Dakle, iskustvo koje vredi sebi priuštiti.

Nakon toga, poželele smo da bacimo pogled na radove domaćih dizajnera, pa smo se Jovana i ja (u međuvremenu smo se rastale sa našim prijateljicama) dale u potragu za radnjom koja nam je preporučena sa više strana – Croatian Design Superstore (Martićeva 4). Vodeći se navigacijom (učitala sam mapu grada dok smo još bili pri wifi internetu, nakon čega sam mogla na da je koristim i u offline uslovima; stari i vrlo koristan trik pri putovanjima u inostranstvo), našle smo se na željenoj adresi nekih dvadesetak minuta kasnije. I da, radnja jeste bila za preporuku. Kako zbog njenog zanimljivog enterijera tako i zbog sjajne i poprilično raznolike ponude dekor detalja, modnih komada, kuhinjskih sitnica, gastronomske literature i proizvoda slične vrste. Njima su, pored činjenice da ih potpisuju domaći dizajneri, zajedničke i poprilično visoke cene. Daleko više no što su cene sličnih komada u Beogradu. No, ako to izuzmemo, ovo jeste šoping adresa koja se ne bi smela zaobići. Ako ni zbog čega drugo onda zbog slavnih Clox cipela (čiji ćete model videti na fotografiji u nastavku).

Ogladnele od šetnje i obilazaka, uputile smo se ka Vlaškoj ulici, ne bi li smo našle kakav fin restoran u blizini poslastičarnice kojoj smo se nameračile još u Beogradu. Imale smo sreću pa smo na koji metar od krajnjeg cilja, pomenute poslastičarnice Meet Mia (Vlaška 43), naišle na piceriju Zero Zero (Vlaška 35). Divan ambijent, izuzetno ljubazno osoblje i sasvim korektna pizza – i više no što smo očekivale. Kada smo završile sa ranom večerom, došao je trenutak da ”upoznamo Miu”. Dočekao nas je pastelano nežan, romantično moderan i u svakom smislu sladak lokal. Baš onakav kakvom smo se nadale. Kolači na oko toliko lepi da vam je žao da ih približite nepcima. Međutim, kada se to desi, brzo zaboravite na svu žal.

Naredna dva sata skupljale smo energiju za noćni obilazak Zagreba, koji je počinjao u 21 čas i kojem smo se neizmerno radovale. Ali ne, nemojte misliti da je po sredi bila standardna tura obilaženja zagrebačkih znamenitosti. Oh ne, bilo je to daleko specifičnije i uzbudljivije iskustvo. A sve je počelo već pri prvom susretu sa damom koja je autor i vodič ove ture, Ivom Sillom. Prvo što smo ugledale, dok smo se približavale mestu sastanka, bio je njen plašt i fenjer, koji je misteriozno svetleo nedaleko od Kamenitih vrata. Videvši je, bili smo sigurni da je pred nama jedno potpuno novo iskustvo. Jer, Ivina pojava se savršeno uklapala uz tematiku same ture, ali i njeno ime – Tura duhova!

Uzbuđeni, radoznali i nestrpljivi zapratili smo Ivu i svetlost njenog fenjera. Slušajući izuzetno zanimljive priče o mračnijoj strani zagrebačke prošlosti, obišli smo skrivene vrtove, dvorišta i ulice Gornjeg grada, na kraju došavši i do jednog napuštenog groblja, gde smo tragali za… Hm, zapravo ne. Mislim da je bolje da vam ne otkrivam sve. Čar ove ture jednim delom jeste u njenoj mističnosti. A onim drugim delom u samoj Ivi, divnoj ženi, čija energija i znanje plene i drže pažnju tokom čitave ture. Zato, dragi moji, ukoliko vas put odvede u Zagreb, ili već živite u njemu, pod obavezno sebi priuštite Turu duhova. Prepričavaćete svoje iskustvo danima, vraćaćete film na sve viđeno i sve saznato, i osećaćete se odlično, jer ste sebi priuštili nešto potpuno drugačije od vaše svakodnevnice.

Uz priču o ovom fenomenalnom iskustvu, koje i danas, više od mesec dana od naše zagrebačke posete, svima prepričavam, pozdraviću vas za ovo javljanje, prepustivši vas fotografijama koje je Jovana napravila tokom našeg prvog zagrebčakog dana.

Do idućeg posta… Vaša B.

Kratak vodič kroz Zagreb I deo

Da rezimiramo:

*gde odsesti – hotel Esplanade
*gde jesti – restoran Agava
*gde šopingovati – Croatian Design Superstore
*šta posetiti – Muzej iluzija
*gde pojesti kolače – poslastičarnica Meet Mia
*šta NE PROPUSTITI – Tura duhova via Secret Zagreb

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ