Zašto bi krstarenje rekom trebalo da bude vaše sledeće putovanje

Kada sam se pred početak pisanja ovog teksta susrela sa belinom ekrana i razmišljala kako da započnem ovu priču, kroz glavu mi je prošla ona slavna rečenica koju neretko pripisuju Ralfu Valdu Emersonu:

Život je putovanje, a ne destinacija.

Brzo sam shvatila zašto mi podsvest nameće baš ovu analogiju. Za razliku od svih ranijih travel priča, srž ove današnje nije u destinacijama, već u putovanju između njih. To ne znači da vam neću pisati o gradovima koje smo obišli tokom putovanja Rajnom jer bi to bilo ravno grehu. Učiniću to, ali u zasebnim postovima. U ovom prvom želim da posvetim pažnju samo krstarenju. Zašto? Zato što čvrsto verujem da sam čin ovakvog putovanja predstavlja odmor za sebe te da mu nijedan drugi tip putovanja (napominjem: putovanje, ne sam boravak na destinaciji) ne može ni prići kada govorimo o ušteđenom vremenu i snazi.

Nije prvi put da vam pišem o odmoru ovog tipa. Već ste mogli da čitate, ali i slušate o mojim utiscima sa jedrenja Zadarskim i Šibenskim arhipelagom. Istina je, nije posredi isti tip putovanja vodom, ali ono što im je svakako zajedničko jeste utisak da ni jedan jedini minut nije uzalud potrošen (znala sam da neću uspeti da izdržim duže od dva pasusa, a da se ne dotaknem ove stavke). I ovo je upravo ono što prvo kažem svima kada me pitaju o ”onom prelepom krstarenju”. A stizala su pitanja sa svih strana. Razlog za to je prvenstveno serijal Instagram priča koji sam snimila tokom tog putovanja. Čak i danas, punih godinu dana od samog putovanja, dobijam poruke sa pitanjima na ovu temu. Zbog toga mi je beskrajno žao što ovaj post nije stigao ranije, ali kao što jednom napisah – čvrsto verujem u to da za lepe želje i dobre priče nikad nije kasno.

Dakle, negde u ovo vreme prošle godine uputili smo se ka Kelnu, odakle je počinjala naša plovidba Rajnom. Krstarenje je organizovala danska agencija CruiseAway, čija su specijalnost upravo ovakva putovanja. Spona između domaćih turista i danske agencije bila je (i ostala) Supernova, domaća agencija preko koje je moguće prijaviti se na neko od CruiseAway krstarenja.

K o m f o r

Maršruta je bila sledeća: Beograd – Keln – Kohem – Koblenc – Rideshajm – Majnc – Špajer – Strazbur – Beograd. Ukupno devet dana od čega sedam na vodi, odnosno na brodu River Discovery II. Fotografije dostupne na sajtu CruiseAway agencije najavljivale su komforan boravak. Ipak, nismo bili ni upola pripremljeni za ono što nas je dočekalo. Najpre, oduševila nas je veličina kabine koja je bila prostranija i udobnija no mnoge hotelske sobe u kojima smo pre toga boravili (upravo zbog toga pogodna je i za porodice sa decom). O čistoći i urednosti suvišno je i govoriti.

Na radnom stolu u kabini uredno su nas čekali aparati za audio-vođenje koje smo imali tokom kompletnog putovanja i to na srpskom jeziku (jedna od najpraktičnijih stvari na putovanjima, te i ovaj put, baš kao što sam i prošle godine učinila, apelujem na domaće agencije da omoguće svojim putnicima da na ovaj način slušaju svoje vodiče). Takođe, čekala nas je pismena verzija pravila kojih se morate držati dok putujete brodom. Ne brinite, zvuči ozbiljnije no što jeste. Štaviše, neka od tih pravila su krajnje zabavna, u šta smo se uverili već prve večeri kada nam je, po pravilu, predstavljena kompletna posada i glavni članovi osoblja. Tada nam je naznačeno koliko je važno poštovati brodsku satnicu, kao i na koji način prijavljujemo svoje odsustvo sa broda (slično kao u hotelu, ostavljanjem kartice, s tim da je to u slučaju broda obavezno radi provere brojčanog stanja putnika pred isplovljavanje). I to su zapravo dve najvažnije stvari o kojima morate brinuti dok ste na brodu. Za sve ostalo brine se brodska posada. Počev od hrane, pa do čistoće.

U ž i t a k z a n e p c a

Kada smo kod hrane, ne samo da je ima u izobilju (doručak, ručak, večera i dve užine) već je njen ukus, raznolikost i prezentacija nešto na čemu bi mogli da pozavide i najbolji restorani u Beogradu. Iako vam obroci svakako po aranžmanu sleduju, vi naravno niste obavezni da prisustvujete svakom od njih. Samo je važno da dan ranije prijavite svoje odsustvo. Tokom celog dana na usluzi su vam besplatni aparati sa kafom i toplom čokoladom, te uz one pomenute dve užine neretko će se desiti da na ručak ili večeru stignete siti.

S l o b o d n o v r e m e

Sa druge strane, broj destinacija koje obilazite definitivno će uticati na sagorevanje tolikih kalorija. Ali opet, sve je fakultativno i u skladu sa vašim željama, potrebama, snagom. A ovo poslednje teško da nećete imati jer za razliku od svih drugih vidova putovanja ovo ne samo da ne umara, već odmara. Tu je prvenstveno relaksacija i sunčanje na sundecku. Tišina, zvuk vode, prirode i besprekoran pogled u zelenilo i perfektno uređena nemačka sela uticaće na vas smirujuće, te neće biti čudno ukoliko se uspavate na nekoj od ležaljki. A ako vam ležaljka ne bude dovoljno udobna imaćete, vremena i za popodnevnu dremku u svom krevetu, što sam ja, zakleti fan popodnevnog odmora, naravno iskusila. Nikada neću zaboraviti momenat kada sam nakon nekoliko sati sunčanja rešila da se spustim do kabine i odspavam dok ne stignemo do sledeće destinacije. Probudila sam se u jednom od tih predivnih nemačkih gradića sveža i orna da upoznam svaki njegov kutak. Pomislila sam tada: Bože, pa ovo je putovanje iz snova. Ne samo da obilazim divna mesta, upoznajem zanimljive ljude i stičem nova iskustva, već imam vremena i za popodnevnu dremku.

D r u ž e nj e

A kada smo već kod poznanstava i druženja sa drugim putnicima, i tu je priča posebnija no u slučaju drugih putovanja. Ovde ste upućeniji na svoje saputnike jer jednom kada brod podigne svoje sidro ostajete samo vi, oni i posada, stoga je nemoguće ne ostvariti nešto dublji kontakt koji može prerasti u lepo poznanstvo, pa čak i prijateljstvo. Posebno ukoliko vašu grupu čini skupina interesantnih ljudi, kao što je bilo u našem slučaju. Tako smo za ručkom i večerom uvek sedeli sa divnim parom za koji se ispostavilo da su roditelji naše slavne bluz gitaristkinje i pevačice Ane Popović. Onda sam sasvim slučajno među putnicima prepoznala, a kasnije i upoznala Srđana Veljovića, fotografa na čijoj sam izložbi ”Devedesete” bila samo nekoliko meseci ranije. Takođe, upoznali smo jednog divnog, mladog gospodina Harisa Saljevića sa kojim smo se sledeće godine družili i u Sarajevu. Harisa inače možete pratiti putem njegovog predivnog Instagram profila, a verujem da vam je poznata i njegova rođena sestra, Erna Saljević, čiji je profil @divaisback (svet je mali, zar ne?). No, poznanstva se nisu zaustavila samo na putnicima iz Srbije i regiona. Kako je sa nama na brodu bila i grupa iz Danske imali smo prilike, ne samo da popričamo sa njima, već i da im pokažemo korake naših narodnih igara. Da, čak je dotle došlo. Sve ovo vam pišem kako biste stekli utisak o atmosferi koja vlada na brodu i o međuljudskim odnosima koji se tamo uspostavljaju. Naravno, ukoliko želite da se osamite i u privatnosti uživate u pogledu na obalu Rajne, imate koliko god želite prostora i za to.

U s l u ž n o s t

Odnosi koje ćete pamtiti neće biti samo oni koje ste ostvarili sa drugim putnicima. Posada i njena besprekorna ljubaznost i uslužnost ostaće vam dugo urezani u sećanju i verujem da će vam njihovo ponašanje postati reper za merenje profesionalnosti u ovom tipu posla (i odmah ću vam reći, retko gde ćete naići na one koji će taj reper nadmašiti). Šta god da vam zatreba, od banalnosti poput peglanja, do medicinske pomoći, znajte da će se osoblje potruditi da u što kraćem roku vaš zahtev bude ispunjen. Ali, u toj svojoj ljubaznosti nikada neće biti nametljivi i dosadni. Naprotiv.

Zato ćete im od srca aplaudirati na kapetanovoj večeri na kojoj se, po još jednom brodskom pravilu, pred putnicima pojavljuje svaki član osoblja: od kapetana do devojaka i momaka zaduženih za čistoću broda. Ta večera ima poseban značaj za sve, zato za nju postoji i dress code koji isključivo podrazumeva eleganciju. Tokom te noći nazdravlja se u ime uspešne plovidbe, kapetanovog umeća i truda koji su svi uložili u to da vam plovidba ostane u najlepšem sećanju. Biće to jedno u nizu specifičnih iskustava koje ćete prepričavati ukoliko se odlučite da vaše sledeće putovanje bude upravo rečno krstarenje.

I sigurna sam, potpuno sam sigurna, da ćete i vi, nakon svoje prve plovidbe, svima govoriti kako je to putovanje u kojem ni jedan jedini minut nije uzalud potrošen. Svaki trenutak je vredan pamćenja. Čak i onaj koji ste prespavali jer ste to učinili u svojoj pidžami, u udobnom krevetu dok vas je nosila jedna Rajna. Priznaćete, zvuči fantastično. I jeste tako. A kada na sve ovo ispisano dodate lepote koje usput vidite i gradove koje obiđete, onda ćete razumeti zašto i dalje ističem da je ovo putovanje jedno od najlepših travel iskustava u mom životu. Ako mi još uvek ne verujete, čekam vas u idućem postu u Kelnu, pa krećemo zajedno Rajnom do Strazbura.