Zašto je odlazak na Divčibare van sezone nešto što bismo svima preporučili

Oktobar je, vreme postaje zbilja loše, a ja saznajem da postoji samo jedna nedelja u okviru koje mogu da odem na odmor. Prognoza za tu nedelju je nemilosrdna – biće hladno i kiša će padati bez prestanka. Razmišljam kako to ne sme da mi pokvari putovanje, takoreći izlet, jer odlučujem da odmor redukujem na tri radna dana. Još uvek ne znam kuda ću, pa vršim malo istraživanje među prijateljima i izbor pada na Divčibare. Kada mi je drugarica koja je tamo bila letos rekla da na Divčibarama ne postoji baš ništa, pomislila sam da bi to moglo biti upravo ono što mi treba i spakovala zimske stvari.

Nakon boravka tamo sa porodicom po veoma lošem vremenu u sred oktobarske radne nedelje i nakon isto toliko dana čiste kontemplacije, sa vama delim razloge zbog kojih smatram da je ovaj mali beg iz grada bio pun pogodak.

Mala udaljenost od Beograda

Beograd je od Divčibara udaljen oko 120 kilometara, zavisi kojim putem se ide (preporučujem novi auto-put A2). Razumem da nam Beograd nije svima polazište, ali smatram da je sasvim u redu da ga uzmemo kao referentnu tačku. Uostalom, iz većine gradova u Srbiji se lako i relativno brzo dolazi do ovog naselja, a zgodno je ako sa sobom vodite decu i(li) kućne ljubimce. Zgodno je u svakom slučaju.

Savet: pre nego što isplanirate rutu, proverite ima li radova na putu. Moguće je da ćete morati preko Kaone, ali to ne produžava putovanje previše.

Vazduh

Već nekoliko godina imam problema sa disanjem. Počelo je sa alergijom na ambroziju, zatim je preraslo u tegobe zbog velike zagađenosti vazduha, a pandemija korona virusa je samo rasplamsala moje strepnje i nevolje. Inače, bilo je potrebno da mi prođe 25 godina života da bih ustanovila da zapravo ne umem da dišem, kao i narednih 10 da pokušam da taj propust nekako nadoknadim. Časovi joge, razumevanje mehanizma disanja i njegovo osvešćivanje pomogli su mi u tome, ali su mi sve vreme u mislima planinski vrhovi i ideja da bi oni mogli da mi pomognu više.

Divčibare su vazdušna banja zahvaljujući sukobljavanju vazdušnih masa sa Mediterana, Karpata i Panonske nizije, što uzrokuje prisustvo joda u vazduhu. Tamošnja klima pogodna je za lečenje hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, neurovegetativnih poremećaja, anemije. I zaista, vazduh na Divčibarama je svež i mekan, bez obzira na doba godine i vremenske uslove – svaki minut proveden na otvorenom učinio je više za moje disajne puteve od svih slanih soba, prečišćivača vazduha i sprejeva za nos sa “okeanskom” vodom.

Digitalni detoks

Kada je moj novi telefon samoinicijativno počeo da me obaveštava o vremenu koje provodim na internetu, shvatila sam da je vrag odneo šalu i da će vrlo verovatno odneti i mene ako smesta ne napravim pauzu. Da se razumemo, da biste napravili predah od boravka u digitalnom svetu, apsolutno nije potrebno da uplatite boravak na planini, ali planina je ta koja sve to može znatno da olakša. Naprosto “zaboravite” telefon u sobi i zaključajte je, a laptop nemojte ni vaditi iz kofera, pa se zaputite u šetnju nekom od mnogobrojnih divčibarskih staza. Možda nećete videti kuda idete od magle i možda će vam odeća biti natopljena kišom, ali sve što ćete osećati biće olakšanje jer vas u hodanju više ništa neće ometati. U gradu je to mnogo teže postići.

Spa

Ovo svakako nije neophodna stavka u planiranju odmora, ali će značiti mnogo ako sebi možete da ga priuštite. Pogotovo ako vam je briga o vlastitom telu na trideset i drugom mestu na listi dnevnih prioriteta, a svaki put kad legnete u krevet mrtvi umorni, zamišljate kako ste u hidromasažnoj kadi i vazdušni balončići vam se kotrljaju niz vrat i leđa.

Kao i u većini turističkih mesta u Srbiji, i na Divčibarama je tokom poslednjih godina povećana ponuda ugostiteljskih objekata koji u svom sastavu imaju i wellness i spa centar. Neki od njih sa dobrim recenzijama su Divčibarski vajati, hotel Royal Mountain i hotel Crni vrh.

U hotelu Crni vrh, koji je bio moj izbor, spa je odličan, sastoji se od prostranog bazena sa velikim prozorima koji gledaju na dvorište hotela, saune, parnog kupatila i hidromasažne kade. Različiti tipovi masaža su takođe opcija, ali se moraju zakazati unapred.

Korišćenje ovog segmenta hotela ograničeno je na dva sata dnevno, ali ako u njemu boravite van sezone i to u toku radne nedelje, niko vam neće uzeti za zlo ukoliko ostanete duže. Takođe, deci je dozvoljeno da koriste bazen. Divčibarski vazduh nakon boravka u spa centru recept je za san pravednika.

Nedostatak sadržaja

Nije greška! Nedostatak sadržaja koji stupa na snagu kada prođe letnja, a još uvek nismo dočekali zimsku sezonu, bio je upravo ono za čime sam tragala čitave godine, a da toga nisam ni bila svesna.

U današnje vreme preopterećeni smo sadržajima, bili oni digitalni ili “realni”. Sadržaj je postao imperativ čime god da se bavili i gotovo da smo zaboravili kako je kad ne radiš ništa, odnosno, kada ne činiš više od onoga što je neophodno. Nemojte pogrešno da me shvatite, Divčibare je savršeno za šetnje, postoji i lepo i veliko dečije igralište na otvorenom, vozić i nekoliko sportskih terena, ali zbog jako lošeg vremena to nismo uspeli da iskoristimo onako kako bismo to radili tokom letnjih meseci. Takođe, veći broj restorana je bio zatvoren, ali je na svu sreću hrana u našem hotelu bila odlična.

Ono što pokušavam da kažem – hodanje nije ništa, da briga o sebi nije ništa, da disanje svakako nije ništa. Treba malo da usporimo, da prestanemo da svoj život organizujemo prema vremenskoj prognozi i horoskopu, kao i da “bacimo” svoje pametne telefone niz reku (ili bar potok). A Divčibare je savršeno mesto za to.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *