Kopaonik

Čini mi se da sam hronično postala željna određenih stvari. Vikenda, na primer. Onih ispunjenih dokolicom, izležavanjem do u podne, listanjem loših TV kanala i stranica dobre knjige. Čak i kada se ukaža prilika za nešto nalik tome, navika ne da mira, i tera na nove obaveze i jurnjavu da se one što pre završe.

Zato sam, krajem prošlog meseca, čvrsto rešila da sebi nametnem jedan drugačiji vikend. Vikend bez laptopa, punog inboxa, rastrzanih misli i krivice što ne stižem sve isplanirano da završim. Sebi nisam dozvolila čak na fotoaparat u torbi. Sva tehnička pomagala svela su se na telefon. Na silent modu. Izbor je pao na Kopaonik. Van sezone. Bez gužve i snega.  Idealan za namenjenu svrhu. Da predahnemo, dobro klopamo, i šetamo. Ima li potrebe da napominjem koliko je prijala ta jednostavnost življenja?  Koliko je prijao pogled bez kraja sa Karaman vrha, ukus grilovanog ovčijeg sira, crvenilo na obrazima, osećaj svežeg vazduha u plućima? Upravo tako. Neizrecivo.

Post pred vama je proizvod spontanih fotografija, nastalih bez namere da završe na blogu. Ipak jesu i to iz moje želje da vas podsetim koliko je bitno u određenom trenutku povući ručnu, i reći ”dosta je” svakodnevnici. Makar na tri dana. Do idućeg posta, budite mi nasmejani… I odmorni. Vaša B.

IMG_20131102_1617550715IMG_20131102_11565214IMG_20131103_161850IMG_20131103_13225905IMG_20131102_15080204IMG_20131101_162058

wearing: sweater: SHEINSIDE; jeans: SHEINSIDE; parka: LOOKBOOK STORE;
bag: MISTRAL; boots: BERSHKA; sunglasses: PAROFIS;

Written By
More from Brana

Web Dan Bor – moje predavanja na temu ”Blogovanje i novinarstvo”

Večerašnji post nije bio planiran. Međutim, kada mi je javljeno (hvala Nemanja...
Read More

12 Comments

Leave a Reply to Ajna Zukić Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *