Maler. Jedan za drugim. A onda i trećim. U najgore vreme na najlepšem mestu. Upravo ovako počeo je naš dugo očekivani odmor u Rovinju. Umesto sunca, peska i plaže, dobili smo upornu kišu, vetar i teške, modre oblake. Umesto planiranih outfit kombinacija posegla sam za najdebljim komadima u koferu, ne bih li shvatila da sam dva para za-ne-daj-bože-pantalona zaboravila na fotelji svoje sobe. I taman kada smo se pomirli sa vremenskim (ne)prilikama u Istri (za koje su naši domaćini tvrdili da bi nas sačekale i u sred jula), desilo se ono najgore za jednog blogera. Moj fotoaparat, Nikon D60, koji me je služio dobre dve i po godine bez i jedne naznake da će se pokvariti, jednostavno je prestao da radi. Nakon 15 napravljenih fotografija, sve što sam dobila bila je čudna poruka po sred ekrana koja nije ukazivala ni na šta, osim na ozbiljan kvar. Dva sata kasnije, i nekoliko pređenih kilometara od jednog rovinjskog servisa do drugog, shvatili smo da mu pomoći nema. Makar dok se ne vratim u Beograd. Posegla sam za svim zalihama optimizma u sebi, čvrsto verujući da ćemo pronaći rešenje. I uspeli smo.
Stiglo je u vidu Tihane Milas, divne mlade žene, inače člana PR tima Resorta Amarin, u kojem smo bili smešteni i o kojem ću vam više reći u narednim postovima. Sticajem srećnih okolonosti sama Tihana je posedovala Nikon D70 te smo uz njen fotoaparat, moj objektiv i punjač ljubaznog gospodina iz fotografske radnje u centru Rovinja (da, da Tihanin punjač nije bio tu, te smo morali da pozajmimo jedan), uspeli da prevaziđemo novonastalu situaciju i makar za jedan problem nađemo prelazno rešenje. Kiše se nismo mogli tako lako rešiti, ali ako sam nešto naučila za svojih dvadeset i sedam godina života, onda je to da se ne treba nervirati oko stvari na koje ne možemo da utičemo.
Uz sveže kupljeni kišobran, dobru volju i pregršt želje da upoznamo taj ”istarski dragulj” krenuli smo u susret jednom letnjem, a jesenjem rovinjskom danu. Odjednom, kiša više nije smetala, težina oblaka nas nije zanimala, a ni vetar nije nervirao kao pre. Rovinj, odnosno njegove boje, mirisi, atmosfera i duh gurnuli su sve navedeno u drugi plan. Daleko do toga da je ovaj kišni Rovinj bio lepši od onog sunčanog (koji ćemo srećom upoznati koji dan kasnije), ali ujedno nije bio ni malo neinteresantan ili nezanamljiv. Naprotiv. Bila je to idealna prilika upoznati jednu drugačiju morsku atmosferu, tako retko zatečenu u onim tipičnim letnjim danima.
Nakon kapućina ispijenog u bašti hotela Adriatic (koju preporučujem kao startnu i završnu poziciju za obilazak Rovinja), upustili smo se u svoju, samostalnu šetačku turu, bez plana, cilja, i vremenske odrednice. Prepustili smo se uskim, kaldrmom popoločanim ulicama, koje su krile pregršt galerija lokalnih umetnika, restorane sa tek ulovljenom ribom na meniju i prodavnice suvenira koje su mamile mirisom lavande koja se iz njih širila. Prepustili smo se zvucima najrazličitijih jezika koje smo slušali u prolazu. Prepustili smo se Rovinju. Tu negde u isto vreme nebo je počelo da se razvedrava, a kiša se (barem za to popodne) pozdravila sa Istrom. I boje Rovinja su postale još intenzivnije. Kako to i biva sa životom posle kiše. Sreća nam se izgleda ponovo osmehnula. I tako će ostati i narednih dana o kojima ću vam više reći u predstojećim postovima. Za ovaj vas pozdravljam i želim lep početak vikenda. Vaša B.
19 Responses
Slike su prelepe! 🙂
http://teenfashioncorner.blogspot.com
Drago mi je da je na kraju ipak sve ispalo kako treba…
Detalji poput onih kišobrana su mi fenomenalni.
Draga Brano, ovo ce biti jedan duzi komentar 🙂 🙂
Prvo, i ja sam bila na odmoru u isto vreme kad i ti. A kad god odem na neku vrstu odmora, u potpunosti sam offline. To je nesto sto je mom mozgu neophodno. Zato kad se vratim, raspakujem i sredim stvari, konektujem se i pre mejlova i sl. prvo odlazim na tvoj blog. Nekako, tvoji postovi su nesto u cemu uvek istinski uzivam, kako u tekstovima, tako i u fotografijama, jer sve je tako predivno. Moram ti reci da sam baaas uzivala uz ovih poslednjih nekoliko koje sam propustila. Solja omiljenog caja i Branin blog- za mene savrseno! 🙂 Uvek citam i sve komentare jer stvarno uzivam u svemu sto napises, pa i u odgovorima na pitanja. Ne zelim da dajem prostora negativnim ljudima, ali moram se osvrnuti na onaj jedan komentar (prepoznaces ga, jedini je takav) koji je sve sem dobronameran. Jasno se vidi frustriranost te osobe i mislim da stvarno ne treba da objavljujes takve komentare. Znam da si ti jedna predivna osoba i da si otvorena za sve sugestije i kritike, ali malicioznim ljudima nije mesto na tvom blogu, tako da- ne dozvoli im prisustvo na istom. 🙂 Eto, upozorila sam te da cu se raspisati 🙂
Zelim ti sve najbolje! Jedva cekam nastavak ove rovinjske serije 🙂 Puno, puuuuno pozdrava! :* :*
Draga Ana,
do neba hvala na ovako lepom i dugom komentaru!!!
Moje je zadovoljstvo i čast ako moj blog tako utiče na tebe i tvoj dan! To je samo razlog više da sve svemu još predanije posvetim!
I zbog ljudi kao što si ti i zbog takvih vaših reakcija sve ovo zapravo i dobija pravi smisao!
A o negativi i onome drugom ne bih ni ovde trošila reči. Naprosto, ne primećujem.
Veeeeliki, najveći pozdrav za tebe!!!
Brana
Svaki dan pregledam puno postova i blogova, ali jedini kojeg čitam, je tvoj blog Brana…vidi se, da imaš smisla, i da uzivas u svakoj stvari što radiš…ne znam, sta vise volim,tvoje pisanje ili tvoje outfite…samo tako dalje! Pozz
Najveće hvala na ovako lepom komentaru! Divno je dobijati ovakvu podršku za nešto što istinski radim iz srca i sa velikom ljubavlju! Hvala na tome od neba!
Predivna draga Brana!!! Uvek me odusevis fotkama iznova i iznova… <3
Jedini blog koji pratim!Mlada,lepa,obrazovana!Za uzor!
Gledajuci ove fotke,podsetila si me na moj odmor u Rovinju pre par godina!I posle 2 nedelje provedenih u njemu ne da mi nije dosadio,nego sam se svakog dana sve vise trudila da upijem sve njegove boje,mirise,kulturu…Nesto posebno!
Sto se tice tvoje garderobe,kao i uvek,savrseno uskladjena,u skladu sa vremenom i prilikom!Sportska elegancija!Narukvice su se super uklopile!Pozz!
Naaajlepše hvala, draga Milice, na divnim rečima! 🙂
U potpunosti se razumemo kada je Rovinj u pitanju… Osećala sam se indentično…
Još jednom veliko hvala i najsrdačniji pozdrav za tebe!
Brana
pre, pre, predivne fotografije. rovinj je divan.
ne znam sta bih jos napisala… zelim ti da cesce putujes u buducnosti, ovi putopisni postovi su prava uzivancija.
Najlepše ti hvala, draga Leya! 🙂
predivne fotografije i ti divna 😉
odlican post stvarno 🙂 zanima me da li samo prodajes odecu na blogu ili je i poklanjas nekima kojima je potrebna? puno pozdrava :***
Hvala najlepše! 🙂
I mada se tim stvarima ne treba hvaliti da bih ti odgovorila reći ću da minimum dva puta godišnje spakujem pozamašnu količinu garderobe i obuće i odnosem onima kojima smatram da je najneophodnije…
Zdravo 🙂 Koji objektiv koristis?
Draga Dragana,
u pitanju je Nikon 50mm f/1.8D 🙂
Pozdrav!
Brana
Volim Rovinj…
Predivne fotografije!
Tvoja kombinacija za čistu 10.!!! 😀