8 pisaca iz regiona koje vredi čitati, a za koje možda još uvek niste čuli

Velika ljubav prema čitanju obično se rađa u detinjstvu, zar ne? Zahvaljujući posvećenim roditeljima koji biraju šarene slikovnice, kupuju basne iz kojih izvlače pouke i ponavljaju bajke toliko puta da ih naučimo napamet – čitanje se uvuče u nas.
Čini mi se da mi je oduvek, ili bar od najdaljeg svesnog trenutka iz prošlosti do koga mogu da dosegnem, mama svake noći čitala Andersenove bajke, Ezopove basne ili Zmajeve pesme. Ušuškala bih se u uglu kreveta u mekano roze ćebence sa prljavobelim ivicama, i ispod njega provirivala, a ona mi je otkrivala magične svetove. Čitala bi mi toliko dugo dok ne bih zaspala od umora. A ja sam u glavi nastavljala nedovršene događaje.Tako sam zavolela priče. Knjige. Fikciju. I čitanje.

Zatim, kroz osnovnu školu čitamo doživljaje naših junaka u malo većim avanturama. Kroz srednju možda neke ljubavne romane, pa sve ozbiljniju i kvalitetniju literaturu. Ipak, srednja škola ume da bude taj prelomni period kada zbog neadekvatno odabranih i uzrastu neprimerenih lektira, čak i mnogi koji vole čitanje, prestanu da to rade sa uživanjem. Priznaćete, teško je kriviti jednog šesnaestogodišnjaka što se ne identifikuje sa Epom o Gilgamešu. Zato mnogi mladi prestanu da posmatraju književnost kao nešto što može značajno da utiče na njihove živote.

A šta je sa knjigama koje prikazuju život poput našeg? Nekada ne želimo da se izmeštamo na ruske balove, da zamišljamo balske haljine i princa koji nas poziva na ples. Gde su ljudi koji imaju prijatelje, potrebe, želje i strahove slične našima? Želimo da vidimo kako likovi u pričama žive ubrzane živote u 21. veku. Kako pokušavaju da usklade posao, vezu, prijatelje, studije, sve u isto vreme. Kako to sve izgleda iz tuđeg ugla.

Baš u tom periodu srednje škole i dosadnih lektira ponovo sam zavolela književnost kroz upoznavanje sa piscima. Zahvaljujući književnom festivalu Na pola puta u Užicu upoznala sam i zavolela priče koje govore o mojoj zemlji i njenoj okolini, o izazovima savremenih tinejdžera, o bliskoj prošlosti koju ne učimo u školama.
A što je najvažnije, nisam morala da razmišljam ”šta je pisac hteo da kaže”. Mogla sam da ga pitam jer smo imali priliku da pitamo sve što želimo, a svi pisci koji su gostovali bili su toliko otvoreni i podjednako oduševljeni time što i oni nas mogu da upoznaju i što postoje srednjoškolci zaljubljeni u književnost. Upravo tu sam upoznala neke od pisaca koje i danas čitam, a zahvaljujući njima, kasnije otkrila i neke nove.

Mi vam predstavljamo svojih osam omiljenih, savremenih, domaćih autora i autorki. Nećemo vam pričati o njihovim biografijama, nagradama i uspesima. Ako vam se dopadnu, verujemo da ćete ih sami naći. Od svakog smo odabrale odlomak ili pesmu iz jedne njihove knjige koja je na nas ostavila najveći utisak i nadamo se da će vas zagolicati da ih istražite. Verujemo da se nećete zaustaviti samo na ovoj jednoj knjizi svakog od njih jer i ostale knjige ovih autora zaista vredi čitati.

 

Enes Halilović – Čudna knjiga (zbirka kratkih priča)

ČUDNI KROJAČ, priča

Niti sam u Solunu bio, ni gutljaj vode tamo ispio, ali pričao je moj pradjed Redžo, a riječ je hodalica, pa je stigla do mene… Pričam, kako sam čuo. Sa mojim pradjedom, u Solunu, na robiji, bio i nekakav čudan krojač koga su na smrt osudili zbog teških krađa, ali nisu ga mogli objesiti! Svi zatvorenici izvođeni su da gledaju vješanje, primicali ih, da budu vrlo blizu. Ta vješala su bila čvrsta, omča veoma dobra; iako su u tri maha izmicali oslonac, nisu mogli objesiti tog krojača, a bio je čovjek srednjeg rasta, ni mršav ni debeo, ni po čemu se nije razlikovao od drugih zatvorenika, i svima je bilo čudno, zašto ne može biti obješen. Čak i on sam se čudio – kako je triput preživio. Krojač je visio, ali gravitacija nije proizvodila smrt; bilo je to kao da visi krpa ili kapa. Nekakav stariji oficir, objasnio je ovaj događaj vrlo lako. Jednostavno, taj čudni krojač nije imao nikakav stav, nije imao političko mišljenje, nije imao odnos prema bilo čemu. Imao je krv, kost i meso, nokte i kožu, ali nije imao ono što bi čovjeku dalo težinu. Bez obzira da li je mišljenje ispravno ili neispravno, bez obzira da li neko visi na državnoj ili privatnoj omči, svako ko visi – visi zbog nečeg što misli.

 

Milica Milosavljević – U zoni umereno-kontinentalnih strahova (knjiga poezije)

 

Nenad Veličković – Konačari (roman)

odlomak iz romana

”Sarajevo je do aprila ove, hiljadu devetsto devedeset i druge godine, bilo poznato u svijetu po tri stvari: po olimpijadi, po sarajevskom atentatu i po ćevapima, kafićima, nju-primitivsu, fudbalu, Makarskoj, bureku i raji. Od aprila poznato je samo po jednom. Po ratu. Mada se niko ne slaže u tome kada je počeo (Ja se sjećam razgovora u Davorovom jugi. Davor je rekao da je vojska na granicama, Sanja je pitala koja vojska, a ja na kojim granicama?), za zvaničan datum uzima se četvrti april. Nas je taj dan zatekao u našem stanu u naselju Dobrinja. Mama, baka i ja bile smo same. Tata je noćio u Muzeju, držeći se one narodne da direktor zadnji napušta ustanovu koja gori. Pošto, međutim, Muzej nije zapaljen, a naš stan jeste, u panici i u posljednji čas preselili smo kod tate i postali konačari.
Tada su prestali da rade telefoni, i ja sam izgubila vezu sa svojim drugaricama. Naselje je zatvoreno, niko ne može ni ući ni izaći. Ono je, takođe, i podijeljeno. Jedan dio odlomili su Srbi. U tom komadu ostao je i moj Profesor književnosti. Posljednji put kad sam se sa njim čula i kad sam mu rekla da ne znam šta da radim, on je rekao piši.
I evo, pišem.”

(…)

”Jabuku ispred Alminog prozora sasjekli su geleri. Neke grane ostale su da vise na tankim žutim kaiševima kore, druge su ružičastim beharom pokrile tlo oko stabla i komade žute polomljene kućice za vrapce. Pala je samo jedna mina, i samo jedan geler pogodio je Almu. Nekoliko cvjetova venulo je prženo kapljicama već potamnjele krvi. Alma na turskom znači jabuka.
Sjedimo u muzeju, ćutimo iza neispijenih kafa, čekamo vijesti iz bolnice, i ne znamo da li se više bojimo ili stidimo. Alma je ovog proljeća imala velike planove: trebalo je da se zaljubi, da napiše prvu pjesmu, da svira na javnom koncertu. Stidim se, jer ne znam čime sam zaslužila da budem pošteđena. Stidim se, jer se osjećam kao saučesnik ovoj Nepravdi koja djecu po Sarajevu sakati kao što ubija bube po svojim gunjevima.
Došao je tata. Alma je umrla. Alma na latinskom znači duša.”

 

Olja Savičević Ivančević – Divlje i tvoje (pesme)

 

 

Almir Alić – Boa u kokošinjcu (roman)

Zvijezda padalica, odlomak

Dečije okice nervozno trepću, taktički kombinirajući vrijeme, prostor i sopstvene snage ograničen sam uskim catwalkom stana pretrpanog namještajem. Unutarnje barijere činile su se nepremostivim. Centar teže mi je smješten u debelom mesu, padao sam i prije nego što sam pokušao zakoračiti.

(…)

Stojim, balansirajući na nesigurnim nogama. U trenu sam prevalio hiljadugodišnji put ljudske civilizacije, na kojem se polako gubi dlaka i osvaja uspravan hod. Prošlost ostavljam iza sebe. Ne želim razmišljati o porijeklu vrsta. Čovjek sam, ništa manji od ostalih ukućana. Samo mi pomalo smeta banana koju sam dobio kao nagradu za prve korake. Žvaćem slatkasti plod ljuljajući se na nesigurnim nogama, baš poput pavijana što se prejeo fermentiranog tropskog voća pa pijan kreće niz polje, al’ ne zna niz koje

 

 

Vitomirka Trebovac – Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni (pesme)

 

Rumena Bužarovska – Moj muž (zbirka kratkih priča)

Odlomak iz priče Nektar

”Ja barem stvaram, rekao mi je. ”A ti, šta ti radiš?”

”Stvaraš kao što stvaraju tvorovi”, rekla sam mu.

On je pobesneo. Videlo se kako ga obliva rumenilo, a pošto ume da se suzdrži, kao da je to progutao, i lice mu se vratilo u normalnu nakon desetak sekundi. ”Mnogo si danas nešto duhovita”, rekao je ne znajući šta drugo da mi kaže. ”Šteta što nisi pisac”, rekao je, znajući da sam oduvek želela da pišem. Video je da sam se uznemirila i nastavio da me maltretira.

”Uf, zaboravio sam da pišeš poeziju. Što mi ne pročitaš neku od svojih pesmica da bih mogao i ja nešto da kritikujem”, zajedljivo mi je prebacivao i trijumfalno se smejao, pošto moje pesme nikada nije čitao. Nikad mu ih nisam pokazala iz prostog razloga koji više nisam ni htela da krijem od njega. Otišla sam u spavaću sobu i ispod kreveta izvadila listove sa poezijom koju sam krišom pisala dok je on bio na poslu i dala sam mu poslednju pesmu. Rekla sam mu da čita naglas.

Voljena

On leži do mene

a ja te sanjam

tvoj noćni cvet

za mene se otvara

ti ječiš kao vetar,

ružo moja najmilija

tvog nektara

i večeras bih se napila

Vilica mog supruga se ukočila i kao da se malo pomerila nadesno kad je prestao da čita.  Oči su mu bile širom otvorene, ukočeno me je gledao, a u licu je bio bled.

”Rima nije baš pravilna”, rekla sam mu cinično. ”Izvini što sam te razočarala.”

”Ne”, rekao mi je on. ”Nisam razočaran. Očekivao sam da će biti sranje.”

 

Ognjenka Lakićević – zbirka pesama Ljubavna pisma Guglu (pesme)

 

Da li vam je ovaj tekst otkrio neke nove pisce ili ste ih već čitali? Preporučite nam svoje omiljene knjige pisaca i pesnika iz regiona. Unapred se radujemo vašim preporukama!

Ukoliko želite da pratite domaću književnu scenu i saznate nešto više o savremenim piscima, odlična prilika je festival Na pola puta, koji je ove godine bio online, od 28. do 30. oktobra, ali možete pogledati snimke na njihovoj Facebook stranici.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

4 Responses

  1. Zaista,zaista odličan teaser za nešto što je kod nas,iako regionalno,manje poznato. Hvala na preporukama. Taman kada stavljamo prst na čelo pitajući se šta za praznike uzeti nekom ko ima sve, evo izuzetnih predloga čime ću pre svega obradovati sebe,a onda i svoje prijatelje koji vole da otkrivaju neko ‘novo’ štivo.

    1. Draga Jelena,
      Jako nam je drago da je tako.
      Izbor je zaista fantastičan i sigurni smo da nećete pogrešiti koji god od predloga da odaberete.
      Uživajte u čitanju!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *