Kalendar kulturnih dešavanja: april i maj 2021.

Nakon neizvesne godine za nama, povratak kulture u gradove u Srbiji ipak nije izostao. Kulturna dešavanja od početka godine uglavnom su bila izmeštena u virtuelni svet, ali sve je više onih koja se dešavaju u realnom vremenu i prostoru i tome se posebno radujemo.

Iz prethodnih meseci

Tako je krajem januara u Narodnom pozorištu u Nišu premijerno je igrana predstava “Ana Karenjina” i to uživo! U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu mjuzikl “Ja sam Mileva Marić Ajnštajn” postavio je važan zadatak pred nas – osnaživanje rodne ravnopravnosti. U februaru je u Narodnom pozorištu u Somboru bila premijera predstave “Tramvaj zvani želja”, dok je publika u martu u Ateljeu 212 premijerno mogla da gleda komad “Sin” rediteljke Ane Tomović. Sve ovo navodimo jer su pomente predstave i dalje na repertoarima tako da ih možete uvrstiti i u svoj prolećni kalendar kulturnih dešavanja.

Opet sloboda 

Da tražimo samo dve reči kojima bismo opisali ono što nam je najpotrebnije to bi bile ove dve – opet sloboda. To je i naziv sezone 2021. u Reflektor teatru, a na njihovom repertoaru se u aprilu mogu pogledati tri predstave. Prva je bila 14. aprila i to je “Smrt fašizmu”, pet dana kasnije sledi “Sumnjivo lice”, a 24. aprila nas očekuje jedna od njihovih najpoznatijih predstava “Muškarčine”. Ako niste gledali nešto od ovoga, sigurno ste čuli za njih jer su sve ove predstave pokrenule važne teme i nakon gledanja ste pod jakim utiskom, te je nemoguće da ne pričate o njima danima. Bili smo više puta i uverili se.

Martovski festival u aprilu? Zašto da ne!

U drugoj polovini aprila očekuje nas događaj kome se višestruko radujemo – Martovski festival. Pošto prošle godine nije održan, ove godine ćemo od 19. do 25. aprila moći da pogledamo sve filmove koji tada nisu prikazani, kao i one koji su u ovogodišnjoj selekciji. 67. i 68. Martovski festival premijerno će predstaviti nekoliko filmova svetske i domaće produkcije. Sličnu odluku o promeni termina doneo je i FEST, pa će 49. izdanje Beogradskog međunarodnog filmskog festivala FEST biti održano od 7. do 16. maja. Slogan je “Povratak u budućnost” što će simbolično označiti povratak publike u bioskopske sale.

011/MOMO-KAPOR

Možemo se usaglasiti da je najbolji vodič kroz Beograd bio i ostao Momo Kapor. Njegove knjige kupujemo prijateljima iz inostranstva kad hoćemo da predstavimo Beograd i sebe u dobrom svetlu, ali i da na šaljiv način skrenemo pažnju na mane koje imamo. Čitamo ih i mi kojima je maternji jezik onaj na kome je Kapor pisao, a opet nismo sigurni ni da se razumemo sami sa sobom, a kamoli sa ljudima oko sebe. Zato će izložba “011/MOMO-KAPOR” biti pravi izazov i uživanje za sve koji prođu pored Biblioteke grada Beograda i ugledaju čuvene školice. Na kraju školice je, znate već, oblačić. A šta je u oblačiću, to ćete videti kada prošetate do Knez Mihailove 56.

BINA

Prva žena arhitekta u Srbiji bila je Jelisaveta Načić i 17. aprila u 11 časova organizovana je šetnja Beogradom do onih objekata koje je projektovala, uz razgovor o tome zašto je važna za kulturno nasleđe Beograda, ali i cele Srbije.  Ako vas nešto poput ove šetnje interesuje, onda je dobra ideja da u svoje rokovnike upišete i da se od 22. aprila do 20. maja održava BINA (Beogradska internacionalna nedelja arhitekture). Program će biti održan u četiri celine, a ovogodišnja tema je “Beogradska škola stanovanja” koja će biti podržana brojnim pratećim sadržajima kao i svake godine.

Mira Brtka

U Muzeju grada Beograda do 10. maja (da, izložba je produžena!) može se pogledati velika retrospektivna izložba “Refleksije” Mire Brtke. Pažnju posebno skrećemo na ovaj događaj jer je Mira Brtka, uprkos zapaženoj međunarodnoj karijeri, na našim prostorima nedovoljno poznata široj publici. Na izložbi je prikazano više od tri stotine eksponata koji su u vlasništvu Fondacije koja nosi njeno ime.

Gorankina iskustva u gužvi

Retrospektivna izložba fotografkinje Goranke Matić pod nazivom “Iskustvo u gužvi” publici je dostupna do 24. maja. Njeni radovi postavljeni su u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Matićeva je na kulturnoj sceni prisutna oko četiri decenije. Na izložbi su prikazane ne samo njene fotografije nego i drugi arhivski materijali koji su tematski organizovani. Matićeva je svedočila događajima koji su svoje mesto već pronašli u istoriji, a mi imamo priliku da na jednom mestu posmatramo nekoliko decenija.

Filmski plakat – trag jednog vremena

U Filmskoj galeriji Dvorane Kulturnog centra Beograda aktuelna je izložba “Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945 – 1970”. Za ovu izložbu odabrano je čak pedeset plakata među kojima se nalaze oni kojima su svojevremeno najavljivana najznačajnija dela jugoslovenske kinematografije. Tu su plakati iz filmova “Skupljači perja”, “Kad budem mrtav i beo”, “Rani radovi”, zatim “Marš na Drinu”, kao i “Kapetan Leši”. Ova izložba je značajna jer će nakon Beograda obići još osamnaest gradova u našoj zemlji.

Opet pozorište

Kako reagujemo na nepravdu? Da li ćutimo i okrećemo glavu jer se ne dešava nama ili nekome nama bliskom? Koliko ima naše odgovornosti u svemu tome? Sve su to pitanja na koja ćemo dobiti odgovor 23. aprila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Tada je zakazana premijera predstave “Osamnaest mačaka i limar Herman Brum”, a protagonisti ovog komada zasnivaju se u potpunosti ili samo delimično na stvarnim likovima. Tamnu stranu ljudske prirode upoznaćemo kroz lik Hermana Bruma, Nemca koji je zaista postojao i koji je obesio osamnaest ljudi u Pančevu 1941. godine. Ostali likovi su kombinacija stvarnih sa izmišljenim ličnostima.

Rumena u Jugoslovenskom dramskom

Za večeras, odnosno za 18. april, zakazana je premijere predstave ”Moj muž” koju režira Jovana Tomić u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Al, ne brinite, do kraja meseca planirano je još tri izvođenja tako da imate vremena da nađete svoju kartu. Predstava je rađena po motivima istoimene knjige makedonske spisateljice Rumene Bužarovske. Knjiga je naišla na dobre reakcije publike, a junakinje ove knjige su žene koje su (ipak) u senci. Zbog toga je knjiga izuzetno važna i bavi se temom patrijarhata i odnosa žena sa okolinom na način koji nije patetičan već iskren i upečatljiv. Zahvalnost za srpsko izdanje ove knjige šaljemo izdavačkoj kući Booka.

Berači snova

Pažnju vam skrećemo i na skoro postavljenu predstavu na sceni Zvezdara teatra, ”Berači snova”. U pitanju je sjajna priča o nadanjima, težnjama, snovima i preprekama koje sve navedeno otežavaju. O ljudima i međuljudskim odnosima, ali  o tome kako i koliko društvo i politika na njih utiču. Ovo je priča o nama i lli kako bi to Vladimir Đuđrević, autor teksta, rekao: ”Berači snova su priča o našim ljudima. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi. Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ne da. Beračima snova izmiče sadašnjost dok zagledani u budućnost pate zbog prošlosti. Berači snova ne mogu da se probude iako nisu ni zaspali. Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu. Berači snova su posvećeni mom ocu”.

I još malo pozorišta (jasno vam je da smo ga se uželeli!)

Iste večeri na sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu u Beogradu igraće se predstava “Noćni pisac”. Ovo nije njeno premijerno izvođenje, ali je za nas važna iz nekih drugih razloga. Bila je to jedna od poslednjih predstava koja je izvedena pre nego što smo upoznati sa frazom “nova normalnost”. Reditelj je Jan Fabr, jedan od najsvestranijih umetnika današnjice. Verovatno se ne bih ni setila da pogledam da li se igra neka njegova predstava kod nas da pre nekoliko dana nisam dobila obaveštenje na Instagramu da je upravo Jan Fabr (ili neko ko vodi njegov zvanični profil) označio da mu se dopada moja fotografija. Kako je to bilo baš pred spavanje, nisam bila sigurna ni da li se stvarno desilo sve do sledećeg jutra. Proverila sam, to se zaista desilo, a reč je o fotografiji od pre četiri godine do koje je, pretpostavljam, došao preko heštega. Pogađate već, reč je o fotografiji sa čuvene predstave “Olimp: U slavu kulta tragedije” koja je trajala 24 sata i prikazana je tokom 51. Bitefa. Tada nisam mogla da zaspim, čak i da sam htela. Bio je to događaj koji pamtim samo u fragmentima, po osećaju, zvuku i kako je svitanje u Beogradu izgledalo sledećeg dana. Takvo jedno jutro koje možda neće promeniti ništa u svetu, ali hoće u našem životu bi nam dobro došlo.

I zato nam svima želim još ovakvih svitanja u kojima ćemo se probuditi sa dobrim osećajem nakon nekog kulturnog događaja koji smo uspeli da posetimo. Kultura se polako vraća svojim tokovima. Podržimo je. Javite nam svoje izbore i dopunite našu listu. Radujemo se da saznamo šta nas to još očekuje u narednom periodu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

One Response

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *