Teatar na raskršću: Šest predstava iz regiona i dominacija rediteljki

Niš je u septembru bio prava pozorišna prestonica. Nakon završenog omladinskog festivala Urban fest, u Narodnom pozorištu u Nišu je otvoren drugi ”Teatar na raskršću”. Nepovoljna epidemiološka situacija se prilično poigrala sa datumima, te je drugi festival neprestano pomeran još od marta 2020. godine, da bi se konačno održao sada, od 7. do 14. septembra. 

”Teatar na raskršću”, iako mlad, značajan je zbog svog međunarodnog karaktera. I zaista, Niš je pravo balkansko raskršće kroz koje prolaze gotovo svi balkanski putevi, a na ovom festivalu učestvuju pozorišta sa područja čitavog Balkana. Ovogodišnji selektori su bili Spasoje Ž. Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu, i prof. dr Vlatko Ilić. U vrlo nezavidnim uslovima, prouzrokovanim pandemijom, selekcija je izvršena u najboljem mogućem smeru. Osim toga što su pozorišta sankcionisana zatvaranjem, pa ograničavanjem radnog vremena, usporena je i produkcija, pa verujem da je zaista bilo teško napraviti selekciju za jedan pozorišni festival. U takmičarskoj selekciji našlo se šest predstava iz regiona.

“Pazi na prazninu” - dok nam zidovi ne prokrvare

Po oceni stručnog žirija najbolja predstava u celini na festivalu jeste ”Pazi na prazninu” Hrvatskog narodnog kazališta iz Varaždina. Ova predstava ponela je i nagrade za scenografiju i kostimografiju, a i njen reditelj, Romano Nikolić, nagrađen je za najbolju režiju. Ova predstava govori o najaktuelnijim problemima današnjice – o odsustvu empatije, a sve većem prisustvu pretpostavki. Mi uporno pretpostavljamo, a isto tako nikada ne možemo ni da znamo kako se neko oseća u svojoj koži, šta se krije iza nečijeg osmeha, šta se krije iza nečijih suza.

Ovaj postdramski autorski projekat na neposredan način govori o prihvatanju, o tome da moramo da se menjamo kao civilizacija, da ne smemo da okrećemo glavu od problema koji su nam pred nosem. Vrlo inteligentno i precizno, ova predstava govori o svemu onome što je uglavnom pod cenzurom u javnosti. I koliko god mi pokušali da se operemo, toliko ćemo prokrvariti na nekom drugom mestu, baš poput zida u ovoj predstavi. Uprkos nameri glumice da obriše tu jednu mrlju od krvi sa zida scenografije, ona i dalje nekontrolisano izvire sa gotovo svakog dela zida. Ovo ostavlja toliko jak utisak i kompletira čitavu priču na kojoj je predstava bazirana. Zato je važno da se ova predstava vidi baš svuda, da prodrma i osvesti, koliko je god to moguće.

“Ko je ubio Dženis Džoplin?” i kada ćemo to saznati i prihvatiti?

Nagrade za najbolju mladu glumicu i za najbolju glumicu festivala dodeljene su Sonji Isailović i Bojani Milanović, a obe igraju u predstavi ”Ko je ubio Dženis Džoplin” rađenoj u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i OPENS-a. Ovu predstavu režirala je Sonja Petrović, a tekst je napisala Tijana Grumić. Svakome ko voli muziku Dženis Džoplin, ovo će biti svojevrsni gušt. Sigurna sam da bi u predstavi uživali i oni kojima ta muzika nije bliska. Jer, Dženis Džoplin nije samo muzika – ona je simbol borbe za prava žena, za slobodu izražavanja i slobodu mišljenja, borbe za jednakost.

Sonja Isailović i Bojana Milanović igraju Dženis Džoplin, a taj udvojeni identitet je zapravo jedini način da se ova žena sagleda iz svih mogućih uglova. Njih dve ne pribegavaju imitaciji ni u jednom momentu, one su zaista Dženis, tu, na pozorišnoj sceni. Muzika se izvodi uživo, pa se povremeno iz predstave ušeta u koncert i obrnuto. Ovaj emotivni rolerkoster ne smete propustiti nikako.

“Za sada je sve okej”, a već u sledećem momentu može da ne bude

Volim da gledam predstavu drugi put, nekako tada baš uočim ono što mi tokom prvog gledanja promakne, te sam u izvođenju predstave ”Za sada je sve okej”, po tekstu Nataše Rajković, a u produkciji Kruševačkog pozorišta zaista uživala. Ovaj autorski projekat rediteljke Snežane Trišić je jedna pametna priča o ženi kao jedinki u društvu, ženi koja upada u rutinu dok je na poslu šef maltretira. Istina, pronalazi ona tog svog iscelitelja, ali da li zaista nakon svega kroz šta prolazi može biti isceljena?

Ja verujem da može, ali jedno je verovati u nešto, drugo su mogućnosti za takvu vrstu spasenja. Motiv ogrlice, koja je Mileni (izvanredna Biljana Nikolić) ostala kao jedina uspomena na rano izgubljenu majku, provlači se kao objašnjenje za njenu nemoć da se sa svim problemima suštinski izbori. Kako je sama predstava nastajala u vreme pandemije, nije neobično to što se u njoj spominje i ova pošast koja nas je zadesila. Milena je medicinska sestra i kada govori o svom poslu, ona daje omaž svim medicinskim radnicima, pokušava da pomogne da shvatimo u kakvom su oni položaju, te se i ovaj problem mora posmatrati kao jedna posebna celina. Ova predstava je odnela nagradu žirija novinara, a Irena Popović Dragović dobila je nagradu za originalnu muziku.

“Dan kada ja više nije bilo ja” - udvojeni identiteti i neostvarene želje

Više se puta na okruglim stolovima nakon predstava provukla misao da je čitava selekcija na ovom festivalu zapravo imala tu jednu nit koja je veže – priču o identitetima. Takva je najviše bila upravo predstava Beogradskog dramskog pozorišta ”Dan kada ja više nije bilo ja” po tekstu Ronalda Šimelpfeniga, a u režiji Tare Manić.

Ovaj specifični narativ donosi jednu veoma zanimljivu i uzbudljivu priču na pozorišnu scenu. Replike se izgovaraju u trećem licu, a glavni naratori, odnosno sveznajući pripovedači jesu deca. Muž i žena upadaju u bračnu i životnu rutinu, te se pojavljuju njihovi udvojeni identiteti – sve ono što su želeli da budu, a propustili su. I na kraju, ova priča zaista pomaže, pa čak i onom ko nije iskustveno prošao kroz brak. Podstiče nas da promišljamo o željama i ličnim preferencama, da radimo na tome da nam se ne desi da za petnaest ili dvadeset godina zapitamo sebe zašto nismo bili dovoljno hrabri da ostvarimo baš ono što smo naumili i toliko silno želeli.

“Kons: Novo doba” - kada poezija postane pozorišna predstava

Predstava ”Kons: Novo doba” Prešernovog gledališča Kranj iz Slovenije donela je na nišku pozorišnu scenu nešto zaista potpuno novo. Ova predstava rađena je po tekstu poezije Srečka Kosovela, a autorski projekat potpisuju Žiga Divjak i Katarina Moreno. Glumci su na okruglom stolu naveli da su predstavu pripremali u potpunom karantinu, da su samim tim i probe bile vrlo neobične zbog svih mera, te je iz toga i proisteklo rediteljsko rešenje da svi glumci nose kacige sa kiseonikom, baš poput onih koje lekari nose u bolnicama od početka pandemije.

Osim što na taj način daju omaž i podršku medicinskim radnicima, ovo rediteljsko rešenje se sjajno uklapa u narativ Kosovelovih stihova. On je to pisao početkom devetnaestog veka, a aktuelniji su danas nego tada kada su nastali. Govore o smrvljenom i izmrcvarenom evropskom čoveku, o novom dobu koje nam dolazi, o prevlasti poštenja i pameti nad neobrazovanim i nepoštenim svetskim vladarima. Za Sloveniju to zaista može biti bliska budućnost, ako ne i savremeno doba. Mi ćemo, u Srbiji, još malo sačekati naše novo doba.

“Život je san” - sloboda tela i zarobljenost uma

Teatar Zong iz Bugarske odigrao je predstavu ”Život je san” po tekstu Pedra Kalderona de la Barke, a ovaj autorski projekat potpisuju Dina Markova i Bojan Arsov. Iz Kalderonovog dela autori predstave uzimaju samo jednu liniju priče, onu koja se bavi likom Sigizmunda (fantastični Bojan Arsov). Njegov otac, kralj Bazilije, odlučuje da siđe sa trona. Misleći da je jedini njegov naslednik, do kraljevstva dolazi njegov sestrić. Ipak, Bazilije ima sina, njegova žena je umrla na porođaju, ali je dete preživelo. Sigizmundo je bio zatvoren u kuli čitav svoj život.

Dramska radnja se odvija između sna i jave, odnosno prikazuje Sigizmundove svetove snova i jave. Minimalistička scenografija, zanimljiva rediteljska rešenja, kompozicija i dekompozicija scenografije i izvanredan scenski pokret čine ovu predstavu kompletnom i jako dobrom. Međutim, ono što je zaista najlepše u ovoj predstavi jeste glumačka igra Bojana Arsova, ta preciznost i lakoća pokreta. Ista je procena i stručnog žirija, s obzirom na to da je baš ovaj glumac osvojio dve nagrade – za najboljeg mladog glumca i za najboljeg glumca na festivalu.

“Čudo svetog Georgija” - nova vera i novi poredak

Drugi ”Teatar na raskršću” otvoren je premijerom predstave ”Čudo svetog Georgija”, po tekstu Rusomira Bogdanovskog, u režiji i adaptaciji Nikole Zavišića, a rađena je u produkciji Dramsko-lutkarskog teatra ”Ivan Radoev” iz Plevena, u Bugarskoj, Narodnog pozorišta Niš, u Srbiji i Teatra ”Joan Slaviči” iz Arada u Rumuniji. Kroz jednu prizmu preuzimanja vlasti, odnosno nasilnog oduzimanja vlasti i njenog prelaska sa oca na sina, ova predstava donosi nešto što je moglo biti aktuelno i pre 1000 godina, i danas, ali će i sasvim sigurno biti aktuelno u budućnosti. Ti modeli oduzimanja vlasti su se kroz istoriju ponavljali, pa vremensko određivanje radnje ove predstave zapravo i nije mnogo važno – moguće je uvek. 

U čast nagrađenih odigrana je predstava ”Život se sa mnom mnogo poigrao”, po romanu Davida Grosmana, a u režiji Dina Mustafića. Bazirana je na istinitoj priči o Evi Nahir Panić, u predstavi Vera, koja je bila jedna od žena koje su boravile na Golom otoku samo zato što nije želela da prihvati laž da je njen muž bio ruski špijun. Ona je prva žena koja je javno govorila o svom stradanju u logoru. Ovu predstavu nikako nemojte zaobići, jer osim što su teme važne, gluma je izvanredna i sasvim sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Nakon održanog festivala izdvojila se jedna činjenica – ove godine je na ”Teatru na raskršću” predstavljen veliki broj mladih umetnica i umetnika, od kojih većina nema još ni trideset godina. Bilo je više rediteljki, nego reditelja, što je činjenica koja mene lično posebno raduje. Sve ovo doprinosi nediskriminatornom karakteru festivala, a ukoliko bih morala da ga opišem rečju to bi definitivno bila – jednakost. Malo je manifestacija tog tipa u Srbiji, pa i u svetu, ali mi je posebno zadovoljstvo bilo što sam i sama bila deo jedne ovakve. Neophodno je da postoji mesto na kom svačiji glas može da se čuje, a Narodno pozorište u Nišu i ”Teatar na raskršću” to svakako jesu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email

Pročitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *