Jedino što stvarnom letu po lepoti može da parira jeste leto na velikom platnu, ono koje kroz magiju filmske kamere obrađuje i dočarava sve asocijacije koje imamo na najtoplije godišnje doba. To je posebno slučaj kada se leto u filmovima posmatra kroz prizmu detinjstva i odrastanja, te prvih i velikih ljubavi ili pak kroz priče o nesputanosti i slobodi koje glavne junakinje i junake vode ka zanimljivim letnjim avanturama. Ostvarenja na našoj listi su upravo takva i garantujemo vam da će uz njih leto postati još lepše.
1. Dirty Dancing (1987)
Neverovatno, ali istinito – ovo je film čiji je scenario odbijen neverovatna 43 puta pre nego što je jedan mali studio pristao da ga snimi sa relativno skromnim budžetom. Niko nije ni pretpostavljao da će filmska industrija vrlo brzo u njemu dobiti ostvarenje sa statusom kultnog klasika u žanru ljubavnih filmova. Nakon premijere u Kanu i rekordne zarade u bioskopima, film je postigao i do tada neostvaren rekord u distribuciji kada je ostvario prodaju u milionskom tiražu. Plamen njegove popularnosti tinja i danas, navodeći i starije i novije generacije da se nostalgično prisete vremena koje pamte isključivo zahvaljujući letu koje su proživeli protagonisti filma boraveći 1963. godine u odmaralištu Kelerman smeštenom u planinama Ketskil.
Bejbi Hausman spoznaće sve blagodeti i prepreke porodičnog letovanja kada upozna Džonija, instruktora plesa kom će, spletom okolnosti, zatrebati nova plesna partnerka. Poznanstvo sa Džonijem i radnicima odmaralištva pokazaće joj do tada stran, stvaran i na momente surov svet koji se krije iza kulisa utopijski osmišljenog odmarališta u kome dane bezbrižno provode uspešne i imućne porodice.
2. The Way Way Back (2013)
Postoje dve vrste filmova: oni koje se bave isključivo svojim protagonistima i oni u kojima, zahvaljujući priči protagoniste, vidimo ravnomernu raspodelu fokusa kamere na sporedne likove koji nam naposletku sve kockice slože u poučnu i inspirativnu celinu. Ovo je jedan takav, ređi, primer. Nadovezujući se na prethodni predlog, i sa ovim filmom posmatramo jedno letovanje koje će ujedno dovesti i do sazrevanja likova, kako tinejdžera tako i odraslih.
Četrnaestogodišnji Dankan nevoljno pristaje da leto provede sa svojom majkom, njenim novim dečkom i njegovom ćerkom. Introvertan i stidljiv, prve dane odmora provodi posmatrajući članove svoje novonastale porodice, te njihova druženja sa prijateljima i komšijama. Rešen da majci ne pokvari raspoloženje i sreću, prećutaće sve postupke i reči njenog novog partnera, i izabrati da vreme, što je više moguće, provodi van kuće. Svakodnevni boravak u akvaparku omogućiće mu da vodi dvostruki život, lišen porodičnih tenzija i drame, u kom će steći prijatelje svojih godina, ali i zadobiti prijateljstvo i razumevanje odraslih radnika akvaparka.
3. To Catch a Thief (1955)
Francuska rivijera je, naravno, idealno mesto za letovanje i romansu. Međutim, kada je poverite Hičkoku, neminovno je da vas očekuje i neodoljiva doza napetosti i samo njemu svojstvene neizvesnosti. Keri Grant i Grejs Keli su, uprkos upadljivoj razlici u godinama, skladno i glamurozno upakovan holivudski par zlatne ere Holivuda koji je, kao i mnogi pre njih, uspešno ubedio publiku u neverovatne podzaplete koji su, sa današnje tačke gledišta, reprezentativni primerak čiste filmske magije i fantazmagorije. Šlag na ovoj raskošnoj kinematografskoj torti predstavlja unikatna kostimografija Idit Hed, najznačajnije dizajnerke Holivuda.
Kada ga policija postavi na listu osumnjičenih za skorašnju krađu nakita, jer mu je upravo to bila uža specijalnost nekadašnje lopovske karijere, Džon Robi će uspeti da izbegne privođenje, i odmah potom poći u potragu za zločincem kako bi otklonio svaku sumnju sa svog imena i vratio se petnaestogodišnjem životu uzornog građanina. Tražeći lopova među najbogatijim posetiocima francuske rivijere, Džon će naići i na Fransis, mladu američku bogatašicu koja će, kako za njega tako i za lopova, postati primarna meta pažnje i interesovanja.
4. A Summer’s Tale (1996)
Kad smo već kod francuske rivijere, red je da se osvrnemo i na francusku kinematografiju. Ukoliko još uvek niste gledali nijedan film renomiranog reditelja Erika Romera, predlažem vam da krenete upravo od ovog ostvarenja. Zahvaljujući temi, kadrovima, ali i neprekidnom zvuku talasa u pozadini, on je personifikacija letnjih romansi koje (protagonistu) upućuju ka naizgled neprekidnom nizu pitanja o muško–ženskoj komunikaciji i svemu onome što pojedinac u njoj traži, ali i pronalazi. Atmosfera filma neodoljivo podseća na onu koju je publici, godinu dana ranije, dočarao Robert Linklater u filmu ”Before Sunrise”. Shodno tome, ukoliko ste ljubitelj njegove trilogije, od sveg srca vam preporučujem da pogledate i ovaj film.
Predstavljen kao romantična komedija/drama, film prati Gaspara, mladog muzičara koji dolazi na odmor kako bi se posvetio radu na svojim kompozicijama. Iščekujući skorašnji dolazak svoje devojke Lene, vreme će provoditi u dugim razgovorima sa Margo, konobaricom koju je upoznao u restoranu. Sa njom će analizirati svoje želje i nade, ali i dosadašnje postupke koji će ga, nakon izvesnog vremena neodlučnosti i sebičnosti, dovesti u situaciju u kojoj će nastojati da zadrži naklonost čak tri devojke sve dok mu se, sasvim logično, takva neodrživa situacija ne otrgne svakoj mogućoj kontroli.
5. Mamma Mia (2008)
Nekoliko je filmova iz žanra mjuzikla koji, sa punim pravom, mogu da budu deo ove liste. Uobičajena je praksa da u njima muzika uvek prati i nadograđuje priču, prenoseći pesmom njene ključne momente ili pak značajne faze u životima likova. Ovaj mjuzikl odstupa od standarda, svrstavajući se u podžanr tzv. džuboks mjuzikl – film u kom su pesme davno pre bilo kakve adaptacije ili ekranizacije stekle svoju popularnost. Štaviše, priča je krojena kako bi pratila pažljivo izabranu listu muzičkih hitova.
Bend ABBA, čija popularnost ne jenjava, inspirisao je dramaturškinju Ketrin Džonson da 1999. godine napiše mjuzikl koji će pratiti hitove ove švedske muzičke senzacije. Njegova popularnost i višegodišnji aktivni staž na daskama Brodveja i londonskog New End-a navela je i Holivud da publici širom sveta omogući da uživaju u nostalgiji koju evocira ABBA.
Jedina neostvarena želja buduće mlade Sofi jeste da upozna svog oca koji će je potom otpratiti do oltara. Njena do skora neostvariva želja postaće lako dostižan cilj kada pronađe stari dnevnik svoje majke Done u kom se ona osvrće na leto pre Sofinog rođenja, pominjući pritom tri muškarca, što Sofinu lako rešivu misteriju pretvara u rebus koji će poprimiti obrise komedije kada na grčko ostrvo dođu trojica ”kandidata” i poremete svadbene pripreme koje su u punom jeku, suočivši pride i Donu sa istinom ove brižno čuvane tajne.
6. Two for the Road (1967)
Odmori i putovanja na filmu za protagoniste često predstavljaju savršenu priliku za introspekciju i analizu kraćih ili dužih životnih poglavlja, ali i evaluaciju života uopšte. Postavljeni u skučene okvire neprekidno pokretnog vozila, na cesti kojoj se ne nazire kraj, likovi su osuđeni na osciliranje između dijaloga o problematičnim temama koji prete da eskaliraju u sukobe i tišine u koju stane sve bitno, neizgovoreno, a čini neotuđivi deo temelja nekog međuljudskog odnosa.
Stenli Donen svaki kadar ovog filma posvećuje analizi decenije jednog braka. Pružajući nam mogućnost da svedočimo putovanjima bračnog para Volas u četiri navrata, reditelj nam skreće pažnju na sve faktore koji doprinose njihovom (ne)skladu, od susreta i sklapanja braka do obostranih neverstava i večitog animoziteta i prepirki koje su postale sastavni deo njihove komunikacije. Krajnja destinacija njihovog putovanja je u sva četiri navrata jasno definisana dok sa protokom vremena krajnja definicija njihovog braka postaje sve neizvesnija.
7. Moonrise Kingdom (2012)
Filmografija Vesa Andersona je jedinstvena kategorija današnjeg umetničkog stvaralaštva na velikom platnu. U moru ostvarenja koji neodoljivo podsećaju na nešto što je do sada nebrojeno puta viđeno, njegova kamera je precizna, kadrovi simetrični, a kinematografija obojena jarkom i raskošnom paletom komplementarnih boja. Naizgled obične priče i jednostavne premise u njegovim ostvarenjima postaju poslastice za filmofile širom sveta. Ovaj film je jedan u nizu njegovih lako prepoznatljivih vizuelnih remek-dela.
Leto 1964. godine na fiktivnom ostrvu Penzans obeležiće početak prijateljstva dvoje dvanaestogodišnjaka, Sema i Suzi, koji će se upoznati na predstavi priređenoj u crkvi. Nakon dopisivanja koje je trajalo godinu dana, oboje nesrećni u svojoj svakodnevici, Sem i Suzi odluče da pobegnu, on iz kampa za izviđače u kom je boravio, a ona iz svoje kuće. Njihovo lutanje ostrvom praćeno je neumornom potragom policije, Suzine porodice, Semovog izviđačkog tima koji će nakon čitanja Semovih i Suzinih pisama spoznati do tada nepoznatu stranu introvertnog dua i dobiti novu perspektivu i uvid u (disfunkcionalan) svet odraslih posmatran očima deteta.
8. Le Bonheur (1965)
Anjes Varda je rediteljka francuskog novog talasa čiji opus nikad nije dobio prioritet na mojoj listi obaveznih filmskih ostvarenja, iako on to i te kako zaslužuje. Drago mi je da sam, sastavljajući ovu listu, izgubila svaki mogući izgovor, tj. dobila priliku da tu nepravdu napokon ispravim. Ono što će vas, već sa prvim kadrovima ovog filma, oduševiti jeste kinematografija koja intenzitetom svojih boja oduzima dah, te svojom lepotom naglašava centralnu temu priče – sreću.
Fransoa je srećan porodičan čovek, suprug i otac dvoje dece. Ima bezuslovnu ljubav i pažnju svoje supruge Tereze, te prijateljstvo i poštovanje u stolarskoj firmi u kojoj radi. Sve je idilično i bajkovito, obogaćeno lepotom prirode u kojoj na početku priče upoznajemo ovaj mladi bračni par. Ipak, jednog sasvim običnog dana, odlazak u poštu promeniće putanju njegovog života kada upozna radnicu Emili. Njihova afera navešće pre svega publiku, a naposletku, i njegovu suprugu da se zapitaju nad pojmom sreće i skladnog života čije savršenstvo se neretko nalazi samo na površini.
Služeći se subverzijom, Varda na suptilan, ali veoma efektan način prikazuje lice i naličje pomenutog savršenstva, usmerivši objektiv svoje kamere na mitsko biće patrijarhata brižno negovano od strane svih relevantnih medija onog doba – idealnu suprugu, majku i domaćicu koja svoj identitet poistovećuje sa srećom muške fikcije i utopije. Samim tim, ona gubi ono što joj društvo zbog očuvanja bajkovite lepote svog šablona nikad nije ni dalo – pravo da potraži (sopstvenu) sreću. Onu koja u svojoj osnovi ne zavisi ni od koga drugog do od nas samih.
9. Cat on a Hot Tin Roof (1958)
Usuđujem se reći da vrelinu američkog juga niko bolje nije dočarao od dramaturga Tenesija Vilijamsa. Njegovi likovi su, mahom, eksplozivna skupina oprečnih karaktera čiji sudar dovodi do nepredviđenih preokreta u priči koji su podstaknuti neprestanim rastom tenzija. One na filmskom platnu očigledno prate, tj. pariraju rastu Celzijusove skale. Shodno tome, u ovoj adaptaciji pozorišnog komada možete očekivati kvalitetnu dramu, prikazanu u punoj raskoši jarkih i toplih boja Tehnikolora.
Okupivši se pod jednim krovom, porodica Polit se priprema da proslavi 65. rođendan njenog najstarijeg člana i predvodnika dinastije od milja zvanog ”Veliki tata”. Kako to često i biva, skup ubrzo postaje savršena prilika da sve porodične nesuglasice, ali i tajne izađu na videlo i postanu jedina tema razgovora. Kao fokusna tačka debate izdvaja se slavljenikova kritika na račun svog sina Brika i njegove supruge Megi koji, za razliku od starijeg sina Gupera čiji brak je porodično stablo učinio bogatijim za petoro novih članova, još uvek nemaju dece. Iza zatvorenih vrata, mladi bračni par svoje zajedništvo doživljava kao poprište večitih nesuglasica, sukoba i nerazumevanja, što protagonistkinju Megi, suočenu sa porodicom koja pomno prati svaki njen korak, navodi da se poistoveti sa mačkom na usijanom limenom krovu.
10. Now and Then (1995)
Ovaj film predstavlja ženski pandan kultnom klasiku iz osamdesetih, ”Stand by Me”. Oba ostvarenja se, retrospektivno, osvrću na leto koje je obeležilo detinjstvo i podstaklo odrastanje njihova četiri junaka. Iako je evidentno da je reditelj ovog filma i te kako bio inspirisan gorenavedenim ostvarenjem Roba Rajnera, ova činjenica ni u kojoj meri ne umanjuje nivo pažnje koju priča o četiri devojčice zaslužuje. Kao bonus, dobićete i nekoliko scena Brendana Frejzera u ulozi veterana Vijetnamskog rata koji će likove, ali i publiku podsetiti na osećaj socijalne izolacije kao jedne u nizu posledica (svakog) rata.
Nakon višegodišnje razdvojenosti, ponovni susret Samante, Tini, Roberte i Krisi postaje svojevrsni povratak u prošlost u vidu evociranja uspomena na leto 1970. godine koje su učvrstile njihovo prijateljstvo i razotkrile im davno zataškanu tajnu malog grada u kom su živele. Tumarajući ulicama grada, lišene roditeljskog nadzora, devojčice će često svraćati na obližnje groblje u nameri da, krajnje očekivano, prizovu duhove. Jedna takva poseta dovešće ih do groba u kom je, decenijama ranije, sahranjen dvanaestogodišnji dečak na čijem oštećenom spomeniku stoje uklesane samo dve reči – dragom Džoniju. Nepoznanica njegovog života za devojčice će postati misterija koja će ih, nenadano, dovesti i do jedine osobe koja se seća spleta okolnosti koje su dovele do njegove smrti, ali i njegovog naglo prekinutog detinjstva.
Toliko od mene za ovo javljanje. U sledećem se, zahvaljujući filmskoj traci, selimo u Italiju, u kojoj nas očekuju nove priče o velikim ljubavima i još većim poukama. U državu koja svojim životnim stilom i arhitekturom podstiče i ističe lepotu svega što je čoveku neophodno i suštinski vredno u životu.
