Prvi put se u proteklih nekoliko meseci osećam optimistično. Osećam da ćemo uskoro ušetati u pozorišta, da ćemo kroz maske osetiti onaj miris koji miluje nozdrve i tera nas da kašljemo jer je prepun prašine sa dasaka, ali je opet nekako sve vreme lepo. Odlučila sam da vam predstojeću pozorišnu sezonu najavim preporukama nekih predstava. Zamisao je bila da to budu tri predstave na nivou cele Srbije. Shvatila sam da je to nemoguće, pa sam odlučila da ipak budu tri predstave iz beogradskih pozorišta, a tri iz pozorišta van prestonice. Avaj, i tu selekciju je bilo nemoguće napraviti, te smo došli do magičnog broja pet. Prvih pet o kojima vam pišem se daju u pozorištima u Beogradu, a imaju jednu zajedničku crtu – raznolikost. Cilj mi je bio da u ovom prvom delu preporuka prošetam kroz različite tipove pozorišnih doživljaja koji se sastoje od pomerenog teatarskog ambijenta, preko klasičnih tekstova, pa sve do tema koje se bave problemima današnjice. Sasvim sam sigurna da ćete uživati ukoliko pogledate makar jednu od ovih pet predstava.
Drama Ovaj će biti drugačiji Staše Bajac, preciznije postdramska bajka, bila je pobednički tekst na 5. Hartefaktovom regionalnom konkursu za najbolji angažovani celovečernji dramski tekst. Na scenu Ateljea 212 postavila ju je Đurđa Tešić.
Ivana (Ana Mandić) je jedna obična devojka. Ona se zaljubila i živi u ubeđenju da će se njenom muškarcu takva kakva jeste i dopasti. Mirela (Tamara Dragičević) je devojka dugih, nadograđenih noktiju, preduge, nadograđene kose sa silikonima i u grudima i u zadnjici. Poput kakve starije, iskusnije žene-brata ona govori Ivani šta sve mora da uradi i promeni na sebi ne bi li se svom muškarcu dopala. Vrlo brzo Ivanina transformacija je izvršena. Njih dve se u klubu sreću sa Jovanom (Milica Janevski), koja je proizvod iz istog kalupa, samo je pakovanje za nijansu drugačije. Ove tri devojke o svojim životnim iskustvima govore iz različitih uglova, ali delaju iz potpuno istih pobuda. Siromaštvo, nemaština, želja za ljubavlju, te želja za prihvaćenošću u društvu navode ih da rade sve ono što ih je dovelo do ukalupljivanja. Očekivano, ovakva priča će imati tragičan kraj. Iako ispunjen nizom komičnih elemenata, ovaj tekst će ostaviti prilično gorak ukus u ustima. Tipizirani likovi koji se svakodnevno sreću na estradi, društvenim mrežama i u rijaliti programima ušetali su u pozorište, a dvojac Bajac i Tešić na taj način na pozorišnu scenu stavlja jedan od gorućih problema današnjice – da li moral ima cenu?
Od kada je komad Voz Kormaka Makartija doživeo svoju praizvedbu u Zvezdara teatru 2015. godine, svako igranje ove predstave je rasprodato i to vrlo brzo nakon puštanja karata u prodaju. Po ovom komadu je snimljen film Sunset unlimited u kom igraju Tomi Li Džouns i Semjuel L. Džekson. U pozorišnoj predstavi u Zvezdara teatru igraju Sergej Trifunović i Voja Brajović, koji potpisuje i režiju.
Ta njegova neprimetna režija, pomoću koje publiku uvodi u dramu kao treći lik, s obzirom na uključena svetla u sali tokom trajanja čitave predstave, zapravo je najbolja režija jednog komada – nema je, a govori nam toliko toga. Ovaj nesvakidašnji žanr mogli bismo definisati kao teozofsku dramu s obzirom na to da su najdominantnije teme u predstavi teologija i filozofija. Beli (Voja Brajović) je pokušao da se ubije. Crni (Sergej Trifunović) ga je spasio. Beli je sve vreme na ivici života, a Crni kao da ga drži za okovratnik dok ovaj visi sa litice i ne dozvoljava mu da ga život pojede. Osim bravurozne glume ovih velikana srpskog glumišta, ne sumnjam da će publika uživati u ovom ozbiljnom dramskom tekstu.
Komad Carstvo mraka Lava Tolstoja nastao je po motivima istinitog događaja koji se desio u Rusiji početkom 20. veka. Neki čovek je zaista na dan venčanja svoje ćerke odlučio da prizna sve svoje grehe. Ova drama je dugo bila zabranjena za izvođenje u Rusiji baš zbog svoje tematike koja je bila kompromitujuća za ondašnje društvo. Odličan rediteljski postupak Igora Vuka Torbice na scenu postavlja dramu apsolutno fizički odvojenu od publike. On Tolstojeve likove zatvara u jednu kutiju iz koje oni ne vide publiku, te zaista postoje i žive u svom carstvu mraka. Progovaraju iz tog mraka, uz pomoć ozvučenja, što daje efekat prodornosti. Koliko god za publiku bila “teška”, odluka Torbice da na scenu postavi sve gnusne scene onakve kakve jesu, da ih ne maskira i ne ostavlja nedorečenim, jeste briljantna. Scene čedomorstva, pedofilije, ubistva supružnika su prikazane potpuno realistično. Ovu predstavu bravurozno iznose Hana Selimović i Olga Odanović, a pored njih u predstavi igraju i Vanja Ejdus, Ljubomir Bandović, Anastasia Mandić, Nebojša Ljubišić, Ivan Đorđević, Nikola Vujović, Ivana Šćepanović, Jelena Blagojević i Novak Radulović.
Predstava Režim ljubavi Ateljea 212 je rađena po tekstu Tanje Šljivar, a u režiji Bojana Đorđeva. Tekst je napisan vrlo vešto i promišljeno. Počinje jednom naizgled divnom ispovešću o ljubavi, međutim sam način na koji Sofija Juričan, u predstavi Hana, izgovara te prve rečenice nagoveštava činjenicu da nešto ozbiljno nije u redu sa današnjim poimanjem ljubavi. Devojke pristaju na sve, bukvalno na sve, ne bi li zadržale tog jednog muškarca kog toliko vole. Zaslepljena tom ljubavlju, Hana će Miši (Miloš Timotijević) oprostiti sve. Boba (Dejan Dedić) i Branka (Aleksandra Janković) su “skladan” par koji uživa u svojoj ljubavi i braku. Ona (Jelena Ilić) je sama. Reditelj ove likove postavlja u jedan ring, s obzirom na to da se predstava igra na maloj sceni. Samim tim, osećaj je intimniji, a publika je uvučena u priču baš zato što se vrlo lako poistovećuje sa likovima. Tekst oštro kritikuje iskrivljene ljubavne odnose, ali ih reditelj na scenu ne postavlja kao problem, već kao evoluciju čiji epilog je i prikazan na kraju. Na nama je da odlučimo hoćemo li prekinuti ili podržati sve to. A najverovatnije ćemo samo okrenuti glavu, vodeći se mišlju da se to dešava nekim drugim ljudima. Zato ova predstava, iako na momente komična, ostavlja opor ukus u ustima.
Predstava Ožalošćena porodica na repertoaru je Narodnog pozorišta u Beogradu, a Nušićev tekst na scenu je postavio Jagoš Marković. Često sam gledala različite režije Nušićevih komada, ali je retko koja dostojno prikazala tragediju njegove komedije. Marković se koristi minimalističkom scenografijom koja je postavljena nizbrdo. Nušićev komediografski postupak zahteva da njegovi likovi sve vreme stoje na ivici, a da ne padnu. Marković ovo poštuje i sprovodi do kraja. Ovu Ožalošćenu porodicu kostimi smeštaju u vreme blisko nama, a to još jednom podvlači svevremenost Nušićevih reči. Bilo bi sumanuto izdvojiti jedan lik i jednog glumca i govoriti samo o njemu. Iako se u ranijim interpretacijama, pa i u samoj piščevoj, Agaton isticao kao glavni lik, u ovoj režiji su svi jednaki, svi su Agaton. Saša Torlaković vrlo spretno oslikava i boji lik Agatona, dok publika iz stava Radmile Živković može pročitati tu Savkinu zaljubljenost, ali i sigurnost u svog muža. Komične crte u parovima Proka – Gina (Nebojša Dugalić i Vanja Ejdus) i Tanasije – Vida (Aleksandar Srećković i Nela Mihailović) su bravurozne. Danica Maksimović Sarku donosi graciozno i komično, a ekspresija Dušana Matejića u slikanju Miće je vrlo upečatljiva. Marković lik advokata koristi da publici predstavi tu branšu današnjih pravnika, a Slobodan Beštić to sjajno iznosi. Lik Danice dodeljen je Suzani Lukić. Svi likovi funkcionišu kao celina – ako jedan padne, padaju svi, ako se jedan uzdigne, uzdižu se svi. Oni su i prevrtljivi i grabežljivi, ali i kao takvi čine porodicu, koliko god ona bila čudna. Ta celovitost je ono što je možda i najpozitivnije, oni ne odustaju jedni od drugih ni onda kada rade jedni drugima o glavi. Ono što je sasvim sigurno, ova predstava će vas dobro nasmejati i oraspoložiti.
Pozorište nam zaista nedostaje. Ovo je jedan pokušaj ili pak motivacija da ga vratimo u naše živote i da mu se kao nekada radujemo. Ako ste pogledali neke od ovih predstava, pišite nam svoje utiske, a ako niste, nadamo se da ćete svoje slobodno vreme provesti u magičnoj atmosferi dasaka koje život znače.
4 Responses
Mozda je ovo nacin uvesti izvesna poboljsanja?
Naime, meni je potreban program nekoliko meseci unapred, jer odmor moram da planiram nekoliko meseci unapred. Ne zivim u Srbiji i ne mogu na brzinu da promenim plan. Online kupovina ulaznica je svakako sjajna usluga.
Nijednu od predstava ne nalazim na repertoaru pozorista. Dakle, za sada bez mogucnosti da kupim karte.
Hvala na preporuci!
Draga Biljana,
Da, zanimljiva preporuka, međutim ne znam koliko je izvodljiva. Verujem da bi se već promenio način objave repertoara da je moguće organizovati ga drugačije i na duže staze. Što se tiče preporučenih predstava one su deo aktuelnih repertoara, ali zbog kovida mnoge se postave pa ”skinu” sa istog. Treba pratiti stalno. Svakako pišemo redovno o pozorištu pa očekujte još preporuka na tu temu.
Veliko hvala na javljanju,
Brana
Od kako nisam u Srbiji pozoriste mi strasno nedostaje, ta deo kulture mi je nezamenljiv sa jezickom barijerom.