Poseta muzeju je potraga za lepotom, istinom i smislom u našim životima – reči su Maire Kalman, izraelsko-američke ilustratorke i spisateljice. Njima započinjemo tekst jer upravo to i sami mislimo o muzejima. Zato i ne treba da vas čudi što smo na Međunarodoni dan muzeja, koji se obeležava 18. maja, odlučili da napravimo jedan kraći vodič kroz neke od najzanimljivijih opcija koje vam Beograd nudi na ovom polju. Nisu svi oni hramovi istorije (ima i onih koji više spadaju u moderne interaktivne tipove muzeja), ali je sve njih jednako vredno posetiti. Zato, krenimo.
Muzeji o istoriji i edukaciji
Vinča - praistorijska metropola
Počinjemo od praistorije, 14 kilometara jugoistočno od Beograda, na lokaciji do koje možete direktno stići trocifrenim gradskim prevozom 307 od okretnice kod Ustaničke ulice. U pitanju je Arheološko nalazište Vinča (Belo Brdo).
Kada pomislimo na praistorijski period na našim prostorima, uglavnom će nam prva asocijacija biti Lepenski Vir. Ovo je lokalitet koji smo gotovo svi posetili tokom osnovnoškolskih ekskurzija, te je i jasno zašto nam prvi pada na pamet. Međutim, možda još intrigantniju priču o našim precima krije upravo Vinča.
U manjoj zgradi na vrhu stepenica sa kojih seže panoramski pogled na Dunav, izloženi su predmeti koje su koristili meštani najstarijeg evropskog grada.
Celokupnu priču o narodu koji je živeo u Vinči gotovo hiljadu godina tokom neolita, od 5300. do 4500. godine pre nove ere, moći ćete da čujete od arheologa i kustosa u muzeju čija će vas priča, žargonski rečeno, ”oduvati”. Koliko god to nama bilo fascinantno, ovi ljudi su živeli izuzetno moderno i neobično inteligentno uspevali da osmisle razne mehanizme koji su im olakšavali život.
Nećete samo čuti o inteligenciji ovih ljudi kada je u pitanju gradnja kuća i alata, već i o onoj drugoj, umetničkoj strani. Posebno je interesantna priča o antropomorfnim figurinama koje su pronađene na lokalitetu.
Detaljne informacije o radnom vremenu Muzeja možete pronaći ovde.
Etnografski muzej - istorija srpske kulture
Kod Studentskog parka, na Studentskom trgu 13, okružen Rektoratom, Filološkim fakultetom i Prirodno-matematičkim fakultetom, nalazi se Etnografski muzej.
Ako želite da obogatite svoje znanje o obeležjima srpske kulture, ovo je pravo mesto za to.
Etnografski muzej ne proučava samo srpsku kulturu, već i kulturu drugih etničkih zajednica iz susedstva. U muzeju se prikupljaju i proučavaju muzejski predmeti, etnogenetski procesi, tradicionalna materijalna kultura, društveni odnosi i porodični život, običaji, verovanja i narodno stvaralaštvo, navodi se na zvaničnom sajtu muzeja.
Ovaj muzej sada čuva oko 50.000 etnografskih predmeta i više od 120.000 muzealija.
Etnografski muzej postoji od 1901. godine, nakon što je etnografsko odeljenje izdvojeno iz Narodnog muzeja. Prva izložba u tada novom Etnografskom muzeju otvorena je 20. septembra 1904. godine.
Iako je zbog Prvog svetskog rata mnogo muzejskih eksponata uništeno, biblioteka muzeja je obnovljena 1920. godine.
Nakon Drugog svetskog rata, muzej je preseljen na mesto gde se nalazi i danas.
Od 2001. godine, u muzeju je otvorena stalna izložba “Narodna kultura Srba u 19. i 20. veku”, koju možete ispratiti i online.
I u Manakovoj kući, koja se nalazi u Gavrila Principa 15, možete posetiti jednu stalnu izložbu Etnografskog muzeja. Reč je o postavci o narodnoj nošnji i nakitu centralnobalkanskog područja iz 19. veka i prvih decenija 20. veka.
Informacije o radnom vremenu i cenama ulaznica pogledajte ovde.
Jevrejski istorijski muzej - o jednom narodu
Možda ste i više puta prošli ulicom Kralja Petra u samom centru Beograda, a da niste znali da se na broju 71a nalazi Jevrejski istorijski muzej.
Celokupna istorija Jevreja od dolaska na područje bivše Jugoslavije do obnove zajednice nakon Holokausta krije se iza ulaznih vrata ovog Muzeja koji je osnovan 1948. godine.
Zaljubljenici u istoriju nadogradiće svoje znanje o ovom narodu, njihovom načinu života, kulturi, umetnosti, arhitekturi, ali i običajima. Za one koji bi da dođu “spremni” u muzej, preporučujemo da pogledaju monografiju o Jevrejskom istorijskom muzeju.
Ako budete poželeli da se upoznate sa istorijom jevrejske zajednice u Beogradu, koja po zvaničnim spisima postoji od 1521. godine, neće vam biti teško da pronađete zgradu muzeja.
Pri samom vrhu zgrade, projektovane 1928. godine, ispisano je “Dom jevrejske crkveno-školske opštine”. Zgradu je projektovao arhitekta Samuel Sumbul za potrebe tadašnje jevrejske sefardske opštine.
Prirodnjački muzej - u toku "Evolucija"
Prirodnjački muzej, pored toga što postoji od 1895. godine, jedini je muzej ove vrste u državi sa najvećom i najvažnijom prirodnjačkom kolekcijom. Više od 2 miliona primeraka nalazi se u biološkim i geološkim zbirkama muzeja koji je smešten u Njegoševoj 51.
U njemu možete videti predmete stare i do 4,5 milijardi godina i fosile stare stotinama miliona godina. A ako vas interesuje “skorija” istorija, deo zbirke čini i srpska ramonda i Pančićeva omorika.
U sklopu Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu postoji i Galerija u kojoj se organizuju izložbe. Do juna je u Galeriji aktuelna izložba “Evolucija”, gde se mogu videti ekskluzivni predmeti i eksponati, neki stari i oko 3,5 milijardi godina.
U okviru muzeja postoji i Centar za markiranje životinja, što omogućava naučnicima da prate i proučavaju razvoj različitih životinja. To rade tako što markiraju ptice i slepe miševe prstenovima ili krilnim markicama.
Zanimljivo je da čak i amateri zaljubljenici u prirodu mogu da učestvuju u radu Centra. Ako na nekoj ptici ili slepom mišu uočite prsten, koji izgleda kao ovi na fotografijama, iz Centra sugerišu da ih o tome obavestite.
O radnom vremenu i cenama ulaznica saznajte ovde.
Muzeji o velikanima, naučnicima i umetnicima
Muzej Nikole Tesle i njegovi izumi
Na adresi Krunska 51 nalazi se muzej posvećen Nikoli Tesli, jednom od najvećih i najznačajnijih naučnika sa naših prostora.
Ne samo da svet, kada je struja u pitanju, definitivno ne bi bio onakav kakvim ga znamo već bi čovečanstvo, najverovatnije, bilo uskraćeno i za njegove druge inovativne izume.
Upravo o tome saznajemo više u ovom Muzeju u okviru stalne postavke autora dr Branimira Jovanovića. Posetioci ne samo što mogu da vide kako “rade” Teslini izumi već mogu i da pogledaju kraći dokumentarni film o njegovom životu.
U Muzeju Nikole Tesle se od 1957. godine nalazi i njegova urna.
Ona je zamalo preneta u Hram Svetog Save 2014. godine, ali se to, nakon protesta i protivljenja samog Muzeja, ipak nije desilo.
Iz Muzeja možete izaći i sa kojim suvenirom, a prodaju se posteri, magneti, te olovke sa Teslinim likom i imenom.
Ako niste u mogućnosti da posetite Muzej lično, zanimljiv je podatak da putem zvaničnog sajta možete da se prošetate Teslinom laboratorijom na Long Ajlendu.
Ako pak možete i do Muzeja, ostavljamo vam informacije o radnom vremenu i cenama ulaznica.
Memorijalni muzej Jovana Cvijića - zidovi sve govore
Još jedan srpski velikan ima muzej u prestonici, a to je upravo Jovan Cvijić. Današnji Muzej nekada je bio dom ovog geografa i nalazi se u kući koju je kupio nakon što je imenovan za profesora Beogradskog univerziteta 1905. godine. Od 1963. godine, kuća je stavljena pod zaštitu, a dve godine kasnije osnovan je Memorijalni muzej. Danas se nalazi u sklopu Muzeja grada Beograda.
U njemu se mogu videti rukopisi, fotografije, geografske karte i atlasi, časopisi, knjige i drugi predmeti i dokumenta Jovana Cvijića, poput diploma i odlikovanja.
Muzej ima šest izložbenih prostorija, i specifičan je po svojim zidnim dekoracijama. U prostorijama se mogu videti ornamenti sa elementima narodnih motiva iz Pirota i Šumadije, Bosne i Hercegovine. A u radnoj sobi su zidovi ukrašeni elementima narodne ornamentike, stilizovanim cvetovima i leptirima.
Interesantno je, a to važi i za još neke od navedenih muzeja, to što na zavaničnom sajtu Muzeja postoji takozvani “virtuelni muzej” gde se mogu pročitati Cvijićeve prepiske koje je vodio sa saradnicima i prijateljima.
Dom Jevrema Grujića i najstarija venčanica u Srbiji
Redakcija portala Brana’s Divine World imala je čast da poseti Dom Jevrema Grujića u martu 2022. godine, kada je u toku bila fantastična izložba posvećena velikankama srpske kulture.
Ovo je bila izložba za koju bismo voleli da postane stalna postavka.
Ali kako to nije slučaj, možemo samo da vam toplo preporučimo da “prošetate” ovom izložbom u tekstu naše Olivere Mitić koji se nalazi na ovom linku.
Pre nego što je postao muzej, Dom Jevrema Grujića bio je, kako to samo njegovo ime kaže, upravo to – dom. Jevrem Grujić, istaknuti srpski državnik i diplomata sagradio je ovu kuću 1896. godine po projektu arhitekte Milana Kapetanovića u duhu francuskog neobaroka i neorenesanse.
Muzej je otvoren za javnost 2015. godine, a na tome možemo biti zahvalni potomcima loze Jevrema Grujića, koji su Muzej osnovali kako bi “bogatu srpsku istoriju i porodičnu tradiciju otrgli od zaborava i predstavili je našoj javnosti”. Više o samom Muzeju i njegovoj istoriji piše i na zvaničnom sajtu, gde istovremeno možete pronaći i podatke o ulaznicama i radnom vremenu.
Zahvaljujući njima, danas možemo da vidimo kako je izgledala najstarija sačuvana venčanica u Srbiji iz 1856. godine, zaostavština Jevremove žene, Jelene Grujić, ali i druge intrigantne eksponate.
Dom Jevrema Grujića nalazi se na adresi Svetogorska 17 u Starom gradu. Zanimljivo je i to što je u podrumu kuće 1967. otvorena i prva diskoteka u Beogradu, takozvani Šećer, koja ovde postoji i dan danas.
Galerija Petra Dobrovića i njegova impresivna zbirka
Naš sledeći predlog nije muzej u pravom smislu te reči. Reč je o galeriji-legatu smeštenoj u ulici Kralja Petra broj 36, na četvrtom spratu.
Umetnik, ali i političar Petar Dobrović živeo je u ovoj zgradi, a danas se tu čuva njegov veliki opus.
Dobrović je 1942. godine, žureći kući zbog policijskog časa u tada okupiranom Beogradu, imao infarkt i umro je u liftu zgrade u kojoj je živeo. Tri decenije kasnije otvara se galerija, a Petrova supruga Olga i sin Đorđe poklanjaju njegovu zbirku.
A zbirka je impresivna! Sastoji se od čak 1407 umetničkih dela, od toga najviše crteža i ulja na platnu.
Dobrovićevo ime je verovatno poznato poznavaocima umetnosti, a za one kojima nije, znajte da je on bio jedan od vodećih predstavnika modernizma jugoslovenske umetnosti i predstavnik srpskog kolorizma, te da je svrstan u 100 najznamenitijih Srba.
Posebno je bio poznat po pejzažima, ali i portretima. Jedan od njih je portret njegove žene Olge.
Muzej Tome Rosandića - spomen velikom vajaru
O umetnosti i vajarstvu možemo da se informišemo i u Muzeju Tome Rosandića, i to upravo u kući u kojoj je ovaj umetnik živeo i radio od 1929. godine. Kao jedan od naših najznačajnijih vajara, ali i kao osnivač i prvi rektor Umetničke akademije u Beogradu, Toma Rosandić ostao je upamćen po svom neprocenjivom doprinosu srpskoj kulturi.
Uz brojne figure, biste, reljefe i monumentalne kompozicije koje možete videti upravo u njegovom Muzeju, ovaj prostor na Savskom vencu u Ulici Ljube Jovanovića pleni i autentičnom atmosferom porodičnog doma koji je Rosandić delio sa svojom suprugom Marom.
Kao stalni deo zbirke, tu se takođe nalaze fenomenalne skulpture u kamenu, drvetu, bakru, srebru i bronzi, među kojima su i njegova najpoznatija ostvarenja: Ecce Homo, Mladost, Autoportret i Borac na moru.
Rosandić je prepoznatljiv i po religioznom karakteru svojih dela, ali i po predmetima primenjene umetnosti. Tako vas u Muzeju čekaju i skulpture Raspeće, Uskrsnuće i Arhanđel Mihailo, ali i kolekcija putira, tamnjanica i škropionika koje je izrađivao za sopstvene potrebe.
Muzej Vuka i Dositeja - velikani srpske kulture
Još jedan memorijalni muzej u Beogradu posvećen velikanima srpske kulture jeste Muzej Vuka i Dositeja. Locirana u Gospodar Jevremovoj 21, ova institucija otvorena je 1949. godine i nudi zbirku ličnih predmeta, najvažnijih dela i umetničkih prikaza Vuka Karadžića, reformatora i tvorca srpskog književnog jezika, i Dositeja Obradovića, prosvetitelja i našeg prvog ministra prosvete.
Postavka je izuzetno bogata, a deo fonda dolazi upravo iz Narodnog muzeja. Tamo vas takođe čeka i nekadašnja soba Vuka Karadžića, sa sve kolekcijom kapa koje su mu služile za spavanje i smanjenje hroničnog straha od promaje po kojem je i za života bio poznat.
Čak je i sama zgrada Muzeja od istorijskog značaja. Računajući da je nekada bila dom Velikoj školi, jednoj od prvih i najvažnijih obrazovnih institucija u Srbiji 19. veka, koju je Dositej osnovao, a Vuk pohađao, složićemo se da nije bilo adekvatnije lokacije za predstavljanje zaostavštine dvojice najvažnijih prosvetitelja naše zemlje. Međutim, zanimljivo je i to što ovog zdanja sa divnim dvorištem u samom centru grada više ne bi bilo da nije reagovala Delfa Ivanić – dobrotvorka koja ga je davne 1930. spasla od rušenja.
Cene ulaznica prilično su niske, a Muzej možete obići svakog dana u nedelji, osim ponedeljka.
Muzej Paje Jovanovića - majstorski atelje u centru Beograda
Malo je onih koji se u Narodnom muzeju nisu zaljubili u slike Paje Jovanovića i portrete njegove žene Hermine-Muni Dauber. Međutim, da li ste znali da u Beogradu možete obići i muzej isključivo posvećen ovom majstoru realizma?
U Ulici kralja Milana 21, u stanu broj 4, nalazi se Muzej Paje Jovanovića, opremljen autentičnim predmetima iz umetnikovog života, bogato dekorisan i verodostojan atmosfere Beograda sa početka 20. veka. U njemu se, takođe, nalazi i 11 slika iz umetnikove privatne kolekcije koje je donirala njegova supruga Muni, a koje u potpunosti upotpunjuju posetu ovoj instituciji.
Želja samog slikara bila je da svome gradu ostavi, kako tvrdi, “ono što bi vredelo čuvati” od njegovog rada, pa tako i sve one stvari neophodne da se napravi jedan atelje i majstorska soba koja bi posetiocima bila zanimljiva.
Nakon što je 1952. godine Muzeju grada Beograda donirao preko 800 stvari na čuvanje, želja mu je, nakon smrti, konačno i ispunjena. Muzej Paje Jovanovića otvoren je 11. juna 1970. godine, a možete ga posetiti svakog petka, subote i nedelje u različitim terminima.
Legat Petra Lubarde - kraj kulture u zatvorenom društvu
U istoriji umetnosti, Petar Lubarda poznat je kao čovek koji je svojim stvaralaštvom promenio sudbinu jugoslovenskog slikarstva posle Drugog svetskog rata. Kao jedan od najuticajnijih, najdarovitijih i generalno najznačajnijih umetnika sa ovih prostora tokom 20. veka, modernizam Petra Lubarde odrazio se, kako kažu, i u drugim oblastima našeg umetničkog stvaralaštva, označivši tako svojevrsni kraj “kulture u zatvorenom društvu”.
Zato vas danas na Dedinju, u Ilinčićevoj ulici, u Legatu Petra Lubarde čeka zbirka od 24 njegove slike, čak 292 crteža i grafika, zajedno sa nameštajem, arhivskom i rukopisnom građom, bibliotekom i zbirkom njegovih ličnih predmeta.
Ako se pitate zašto baš ovaj muzej vredi posetiti, osvrnimo se na reči umetnikove supruge Vere. “Za njega Beograd nije bio samo grad,” rekla je ona, “bio je čovek, topao, bratski, gostoljubiv”, a takvi su i sami Lubardini radovi.
Muzeji za zabavu i relaksaciju
Muzej automobila - kolekcija Bratislava Petkovića
Pre nešto manje od jednog veka, 1929. godine, Beograd je dobio svoju prvu javnu garažu. Godinama kasnije, na mestu garaže uzdigao se muzej posvećen automobilima.
Verovatno, da nije bilo napora kolekcionara Bratislava Petkovića, ovaj Muzej danas ne bi postojao.
Njegova desetogodišnja borba nije bila uzaludna, konačno je otvoren 1994. godine i tu je i dan danas. Čuva deo Petkovićeve kolekcije automobila.
Ljubiteljima starih automobila će verovatno biti posebno interesantan podatak da se u ovom Muzeju čuva automobil iz 1897. godine. To je najstariji automobil u Muzeju, a reč je o francuskim Maro-Gardon kolima.
Ako vas kopka koji se još stari četvorotočkaši nalaze na ovoj lokaciji, informacije o radnom vremenu možete pronaći ovde.
Muzej iluzija - pazite da ne padnete u Vortex tunelu
Beograd je 2018. godine postao jedna od brojnih lokacija na svetu u kojoj je otvoren moderni, interaktivni Muzej iluzija.
Koncept koji je 2015. nastao u Zagrebu, a u okviru kojeg je u prethodnim godinama otvoreno nekoliko interaktivnih i unikatnih muzeja (Muzej prekinutih veza, Muzej 80-ih), u Beogradu je i više nego toplo prihvaćen.
Ovaj Muzej je i dan danas velika atrakcija, pa ni činjenica da je ulaznica 750 dinara to ne menja.
Muzej iluzija nalazi se u centru Beograda, u Nušićevoj 11, gde se na tri sprata krije zabava ne samo za odrasle, već i za one najmlađe.
Iluzije je malo teško dočarati rečima, ali ukratko – moći ćete da se izgubite u beskonačnoj sobi, da budete glava na tanjiru, da igrate poker sa vašim klonovima i još mnogo toga drugog (nešto ipak treba ostaviti i za sam Muzej).
Međutim, na jednu od iluzija vas moramo pripremiti. To je Vortex tunel u kojem, kada uđete, imate osećaj kao da gubite ravnotežu. A zapravo je reč o velikoj iluziji. Pazite da ne padnete jer se i to može desiti kada se otvore vrata koja vas vode iz ove prostorije.
Šta još možete da vidite u Muzeju, kao i koje je radno vreme pronađite na ovom linku.
Muzej čokolade - slatka priča
Da li ste znali da je upravo na Dorćolu, u Ulici Cara Dušana, 1902. otvorena prva fabrika čokolade u Beogradu, ali i u Srbiji uopšte? Bila je to porodična fabrika Šonda koja je prodavala “najbolju od svih čokolada”, mlečnu čokoladu “Olga”.
Danas se, nekoliko ulica dalje, u Pjarona de Mondezira 18 nalazi muzej posvećen upravo čokoladi. Muzejska tura sastoji se od četiri sobe, od kojih je jedna omaž poznatoj Šondi.
Prva soba uređena je kao prašuma, jer je upravo u Južnoj Americi otkriven kakao od kog se pravi čokolada. U drugoj sobi posetioci mogu da saznaju o tome kako je kakao došao u Evropu.
Poslednja, četvrta prostorija je takozvani Fashion Room, gde posetioci mogu da vide predmete od čokolade.
Muzej čokolade otvoren je 2020. godine, a pored eksponata, postoji i radionica pravljenja čokolade.
Detalje o cenama ulaznice možete pronaći ovde.
Drugi muzeji
Kada je Narodni muzej u Beogradu zvanično otvoren 28. juna 2018. godine, naša urednica Branislava Antović Aleksić vas je povela u šetnju kroz isti, pa podsećamo na taj vlog.
Na portalu Brana’s Divine World možete pronaći još tekstova o muzejima u Beogradu, a linkove do njih vam ostavljamo ispod:
Nadamo se da će vam makar neki od naših predloga zagolicati maštu i probuditi vam želju da i sami doživite ove muzeje.
A rečima ilustratorke s početka ćemo i završiti tekst: “Idite u muzeje što češće možete”. Vredi.
