Proleće, 2012. godina. Period tokom kojeg je život rešio da mi pokaže koliko ume da bude ljut, samo kada to zaželi. Na moje oči ređao je izazov za izazovom i kao da mi je poručivao: ”Da te vidim sada!”. Skretala sam pogled, pravila se da ga ne čujem, izbegavala susret sa njim. A onda sam izgubila snagu da ignorišem prisutno, odnosno da ignorišem život. Suočila sam se sa svime što mi je ponudio, shvativši da je u moru loših okolnosti pružio i nešto neočekivano dobro – snagu! Snagu kakvu do tada nisam ni slutila da posedujem. Otkrivajući nju otkrivala sam nove strane svoje ličnosti, za koje do tada nisam ni znala da postoje. Shvatala sam da sam mnogo čvršća, upornija, izdržljivija no što sam ikad mogla da se nadam. I ne samo u mentalnom, već i u fizičkom pogledu.
Tih dana pravog sazrevanja i odrastanje moje ličnosti (sve pre toga bile su tek uveritere i naznake) otkrivala sam različite načine da se borim sa nadošlom ljutinom života. I upravo tada, tog aprila 2012. godine, otkrila sam trčanje. Naizgled naivnu fizičku aktivnost kojom je trebalo da sebi popunim vreme i oslobodim se negativne energije. Svakim novim krugom istrčanim na stazi Sportskog centra ”Olimp”, shvatala sam da započinjem nešto mnogo veće od očekivanog i planiranog. Shvatala sam da sam pronašala svoju oazu mira i svoj najprirodniji mogući antidepresiv.
U momentu kada bih u uši stavila slušalice, pritisla play, začula prve taktove numere ”Cryin” grupe Aerosmith (bila je prva na mojoj tada omiljenoj playlisti) i počela da trčim svoj prvi krug, sve oko mene je nestajalo. Ostajao je samo cilj, volje da se do istog dođe, dobra muzika i misli, koje su bile sređenije i mirnije no inače. To bi se nastavljalo sve dok god me umor ne bi savladao, poručivši mi da je dovoljno za taj dan. Uživala sam u svakom istrčanom koraku, u svakoj kapljici znoja, u svakoj naznaci umora.
Dan za danom, bivala sam sve upornija, jača, istrajnija. I kako je moje telo ulazilo u formu, tako sam i ja uspevala da se brže, efikasnije i učinkovitije izborim sa svim izazovima tog perioda. A onda je i njih ponestalo.
Život je ponovo postao prilično ”ukusan”.
Usudiću se da kažem sladak. Ali moja volja za trčanjem nije prestajala. Šta više, postala sam pravi zavisnik od istog. Nisam se odvajala od svoje opreme gde god bila i kuda god putovala. Jer, predvečerje, odnosno period od 19h do 20 i 30h, bilo je predviđeno samo za jedno – za novu dozu trčanja. I da, telo mi se nikada bolje nije osećalo, a sa njim i moj duh. Jednostavno, svaki novi istrčani kilometar bio je poput male doze motivacije, entuzijazma i inspiracije.
I tako narednih 7 meseci. Sve dok me zima, te iste 2012. godine, nije naterala da promenim svoj ritam i trčanje prenesem na traku i zatvoren prostor. Spoj koji nikako nisam uspevala da prihvatim. Na kraju, odustala sam i rešila da sačekam novo proleće. To naredno, bilo je jedno od najlepših u životu. Prepuno neočekivanih, uzbudljivih, fantastičnih iskustava i događaja. Ali ne i trčanja, Jednostavno, zanemarila sam ga. I pored sve dobre volje i želje.
Vraćala sam mu se u naletima i navratima, ali nikad u onom kontinuitetu i sa onom strašću. Tako i idućeg proleća i leta. Sve do ovog, kada sam konačno rešila da ispravim grešku. Jer, želim i moram da dopustim svom telu da iznova oseti luksuz i zadovoljstvo koje mu je trčanje jednom donelo. I ne, ne želim da čekam da se život ponovo naljuti kako bi me naterao da brinem o svom telu i duhu.
I zato, čitavu ovu priču pišem kao podsetnik sebi, ali i vama. Na svom primeru i kroz lično iskustvo dokazala sam koliko fizička aktivnost može da doprinese razvoju ličnosti. Čak i kada je reč o potpunom amaterizmu, što je bio moj slučaj. A takve primere treba dalje deliti i sebe na iste podsećati.
Stoga, ako se nađete u problematičnoj fazi svog života, ako vas zadese brojna pitanja na koje nemate odgovor, ako ne nailazite na razumevanje i osećate se hronično zbunjeno, pokušajte da se okrenete nezi svog tela. Jer, ne zaboravite, nema veće istine od one da je u zdravom telu zdrav i duh.
I najbitnije od svega, za to vam nije potrebno ništa osim volje. Pogotovo u pogledu trčanja koje vas ni na koji način ne uslovljava. Čak ni u pogledu tempa koji ćete forsirati. Sve je na vama. Pa, ko zna, možda vas ta volja jednog dana odvede do pravog maratona. A i da ne bude tako, već da ostane sve u okvirima trke zadovoljstva, reč je o uspehu, jer niste se predali, već ste u ime života potrčali.
Kada smo već kod trke zadovoljstva, ne zaboravite na Beogradski maraton koji će biti održan sutra, odnosno 18. aprila, i istoimenu trku, koja je i ove godine organizovana od strane kompanije Coca-Cola. Svako od vas može biti njen učesnik, te eto divnog načina da sebi ulepšate vikend i sačuvate divnu uspomenu na april 2015. godine. Jer, ne zaboravite, bez obzira šta vam život spremio, svako od vas zapravo bira kakvo ”proleće” će imati.
Do idućeg javljanja, najlepše vas pozdravljam. Vaša B.
in the picture: sneakers Z Pump Fusion, bottle, t-shirt, towel, headphones: REEBOK;
mobile phone: SAMSUNG Galaxy S4; to do list: VULKAN;
——————
* Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Blogger Network Adria.
————————————————-
Izuzetno mi je zadovoljstvo da mogu da vam najavim novo Brana’s Divine World druženje sa čitateljima, koje će se ovaj put održati u Novom Sadu, u N Fashion radnji (Trg Slobode 4).
Druženje je zakazano za sledeći petak, odnosno 24. april i počeće u 17h a trajaće do 19h.
Iskreno se nadam dolasku svih vas koji pratite BDW a koji ste u mogućnosti da tog popodneva budete u Novom Sadu! U toku druženja bićete u prilici da se upoznate sa aktuelnom ponudom brendova zastupljenih u N Fashion radnji, a ja ću se potruditi da budem i vaš lični šoping-asistent. 🙂
Dakle, jedno lepo popodne u najavi i zato ću još jednom ponoviti: iskreno se nadam da se vidimo!
19 Responses
Baš divan post, govori o teškom razdoblju, ali s nekom lakoćom, za što sigurno treba umijeće…a daje i poticaj da se čovjek pokuša izboriti s ljutnjom svog života 🙂
Uživajte u meet up – u 🙂
Najlepše hvala, draga Ivana!
I da, moram da priznam da sam ga izuzetno lako napisala. Reči su same pisale, zapravo, tako da ima istine u tome što si primetila. 🙂
Veliki pozdrav i sve najbolje!
B.
Nekako uvek izbegavam trčanje i već duže vreme pokušavam da se pokrenem. Nadam se da ću uspeti i realizovati već jednom taj bitan korak.
Odlična, motivišuća priča B.
Držim fige da se konačno odlučiš, jer znam da će izuzetno prijati! Čini mi se da u tom pogledu nema izuzetka! I zato, samo napred! 🙂
Koliko god puta da rešim da krenem da treniram ili bilo šta, uvek kažem “sutra” i tako nikako da krenem već godinu dana. Možda sada kad mi prođe sva ovaa frka oko kraja škole i prijemnog. 🙂
http://thestylecter.blogspot.com/
Rekla bih da treniranje može samo da ti pomogne oko frke, jer ćeš na taj način izbaciti svu negativnu energiju i bićeš koncentrisaniji za samo učenje. Tako je makar u mom slučaju oduvek bilo. Savetujem da probaš. Neće škoditi, sigurna sam… 🙂
volja, uposnost, posle nekog vremena to vam udje u krv ne mozete da prestanete
Upravo tako!!! 🙂
Brano, imam jedno pitanje. Moja drugarica šije haljinicu za maturu. Kratku. Cela je od čipke i boje je puder roze, jaaako svetla roze. Šta bi joj preporučila, kakvu boju cipele može da složi? 🙂
Hvalaa!
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xft1/v/t34.0-12/11149205_990952270928646_1947410908_n.jpg?oh=36d201544340ba622628b159f7230202&oe=5534D6E6&__gda__=1429503446_fc9d3f160e7647856915baeb5b624f4a
Draga Katarina,
razmislila sam malo i evo kako bihe je ja posavetovala. Najpre, neka potraži i razmotri ”nežne” modele sandala, usled takođe ”nežne” haljine i da nikako ne ide na varijantu prenapadne obuće jer bi uz njih ceo outfit poprimio estradni momenat a to nikako ne želi.
Ako još nije sašila haljinu preporučila bih joj da isporba varijantu sa krojem čija bi dužina bila do kolena jer mislim da u tom slučaju čipka može da izgleda elegantnije i skuplje. Onda bi lepo išle sandalice sa samo dva kaiša (jedan preko prstiju i jedan oko članka) u boji koja bi bila ili identična boji haljine ili na primer teget… Ne bih išla na crnu varijantu jer je nekako očekivano, a i čini mi se da je crna poprilično ”gruba” za ovakvu boju haljine… Mislim da bi teget mogla jako lepo da deluje… Neka detalji prate tu teget nijansu… Možda bi minđuše mogle da budu te koje bi imale nešto teget na sebi a ujedno i nešto svetlo u nijansi haljine.
Eto, to je nešto što bih ja preporučila…
Nadam se da sam pomogla… 🙂
Veliki pozdrav za obe!
Brana
Apsolutno se slažem sa tobom. Ja sam isto preporučila. 🙂
Imam još jedno pitanje za tebe. Ja šijem dugu haljinu, petrolej boje, od struka na dole je muslin, a gore je postava i čipka. I napred i nazad, s tim što nazad idu sitna dugmad.
Drap sandalice ove https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t34.0-12/11139630_1132443360114688_1061012057_n.jpg?oh=ab7dcf26b0f671cc3ff5f49e9423b8fb&oe=5536E251&__gda__=1429583589_4caebd2f09160f5445937cefc1f0a2e3
Razmišljala sam da se sama našminkam. Jako mi veštački deluje profesionalna šminka.
Želela sam da te pitam da mi preporučih kako bih mogla. Ja sam htela neke braon tonove na očima. Šta je to što bi trebalo da imam, da bi mi šminka bila dugotrajnina?
Hvala na svim predlozima, unapred! :*
Ja bih ipak išla na varijantu profi šminke, s tim da se naglasi da ne želiš da bude prejaka niti da nije u skladu sa tvojim godinama. Traži nežnije, suptilnije tonove, i zahtevaj da pratiš smer u kojem se odvija šminkanje kako bi mogla da intervenišeš na vreme. Inače, kažem ti da se ipak odlučiš za profesionalno šminkanje zbog dugotrajnosti.
Možeš da nabaviš i sprej za ”fiksiranje” šminke i da ga naneseš na kraju kako bi bila sigurna da će izdržati što duže.
Inače, ja bih naglasila oči a usne ostavila u nekoj nude nijansi. U zavisnosti od boje tvojih očiju pričaj sa šminkerkom ili šminkerom da zajedno odredite i nijansu senki koje će se koristiti… 🙂
Zakazala sam šminkanjee! :*
Potpuno te razumem, ja sam trkač-početnik i u vezi s trčanjem volim dve stvari: to što sve misli koje me okupiraju tokom dana nestanu dok trčim, jer se usredsređujem samo na preostali vremenski period koji moram da istrčim; i osećaj posle trčanja, koji valjda ne može da se poredi ni sa čim na svetu.
Ako neko razmišlja o tome da počne s trčanjem, moja preporuka je program Couch to 5k, ovde imate prevedeno na srpski: http://www.c25k.com/c25k_serbian.html. Sad sam u drugoj polovini, što znači da iza sebe imam istrčanih 20 minuta. I ma koliko to nekome deluje smešno, sebi sam već pobednik, jer sam na početku imala problem s jednim minutom. 🙂 Razmišljam da se prijavljujem za neke 5k trke ovog leta čisto da ne odustanem, a cilj koji imam na umu je polumaraton u Beogradu sledeće godine. Kažu ljudi da je moguće. 🙂
Takođe, ako stalno odlažete, ono što je dobro jeste da počnete s nekim: drugaricom, dečkom, koleginicom. Ja sam počela s drugaricom i prosto sad imam odgovornost i prema sebi i prema njoj da obujem patike i izađem napolje. Da sam sama, verovatno bih još neke druge-treće nedelje odustala. No posle par nedelja i to nekako dođe na svoje, pa mi odustajanje ne pada na pamet.
Izvini, Brano, na dugom komentaru. Želim ti istrajnost u odluci da ponovo trčiš, pa ko zna, možda se i vidimo na nekoj trci 😀
Wandering Polka Dot
Odgovorii Branice! :*
Draga, nemoj mi se molim te izvinjavati na dužini komentara jer ja obožavam kada se vi raspišete. 🙂
Veliko hvala na deljenju svog iskustva sa trčanjem i na korisnim savetima!
Beležim ovu aplikaciju jer mi deluje kao zaista ok, a tebi od srca želim da ispuniš svoj cilj od 5km!
Veeeeeliki pozdrav i samo napred!!!
B.
Draga Sara,
pojasni mi samo na šta konkretno očekuješ odgovor? 🙂
Bavljenje sportom je nesto najbolje sto sebi covek moze da pruzi. S obzirom na to koliko uzurbanim tempom se danaz zivi, rekreacija je postala luksuz.
Samo napred!
joanalicious.com