Književna šuškanja u julu

Mnogo je lepih knjiga, reči i književnih junaka, te festivala i događaja u književnosti koje treba pomenuti. Nekada je teško izdvojiti ono najzanimljivije, ispratiti šta je trenutno aktuelno, a opet usaglasiti sopstvena i interesovanja vas čitalaca.  Nadam se da su vam prva “Šuškanja” bila inspiracija, te da ste nešto od izdvojenog i prelistali ili posetili, a za ovaj mesec načinila sam novi izbor, te se isto tako nadam da ćete u njemu pronaći nešto što će vas zainteresovati. I ovog puta vas ohrabrujem da sa mnom šuškate o književnosti. Rado ću čitati sve ono o čemu mi pišete.

Književni klasici

A ti, dobra dušo, koju razdire onaj isti prodorni nagon što i njega, pocrpi utehe iz njegovih patnji i neka ti se ova knjižica nađe kao prijatelj, ako već, po svome zlome udesu ili svojom sopstvenom krivicom, kadra nisi nikoga da nađeš koji bi ti bio prisniji i bliži

reči su kojima započinje roman prvenac nemačkog pisca Johana Volfganga Getea. Već u tim rečima možete videti kakvog čitaoca je imao na umu pisac dok je stvarao “Jade mladog Vertera”, ali i naslutiti da možda i sam Gete nije imao nikoga prisnijeg ni bližeg, te da je stvorio Vertera ne bi li pronašao svog prijatelja kome može da se izjada.

Davno su proučavaoci njegovog dela zabeležili da se delimično radi o autobiografskom romanu, što je prema mom ukusu samo dodatni plus prilikom odabira knjige. Već sam negde, sigurna sam, provukla između redova da mi je jedan od omiljenih žanrova upravo biografija ili autobiografija. A Gete jeste imao zanimljivu biografiju. Za razliku od Vertera umro je prirodnom smrću, tokom svog života napisao je veliki broj dela koja se ubrajaju u svetske klasike, kod nas je “Faust” deo programa školskih lektira, a nama najvažniji segment njegovog života i rada jeste svakako onaj koji se odnosi na srpsku narodnu književnost. Naime, Gete je pisac koji je čitao našu “Hasanaginicu” u originalu, prevodio naše narodne pesme na nemački jezik i time samo pomogao Vuku Karadžiću u njegovoj misiji, ali i učinio našu narodnu književnost vidljivijom u Evropi. Iako poznata, meni je ova priča uvek jednako zanimljiva, pa mi nemojte zameriti na maloj digresiji.

Možda “Jadi mladog Vertera” i nisu njegovo najbolje ostvarenje, ali svakako zauzimaju važno mesto u istoriji književnosti. Pisani u obliku pisama, predstavljaju intimnu ispovest mladića o ljubavi, ali usput Gete kroz svog junaka obrađuje teme smrti i odnosa prema životu. I ovde zaista možete čitati reči jednog pravog romantičarskog junaka (iako zbog dominatnog iskazivanja osećanja možemo da ga posmatramo i kao sentimentalistički roman), jer nezadovoljan životom koji je živeo, materijalizmom, izobiljem, ovaj mladić okreće se prirodi i svoja osećanja i stanje uma iskazuje upravo kroz prirodne pojave, što je odlika epohe romantizma. Verter je zaista u doba kada se pojavio imao mnogo uticaja na mladiće koji su roman čitali, a gotovo svi oni koji pišu o ovom romanu navode kako je i talas samoubistava porastao baš zbog uticaja ovog dela. Interesuje me kako ste doživeli ovaj stil, ako ste roman davno čitali šta je to čega se prvo setite, koje asocijacije u vama budi i da li biste mu se opet vratili. Laguna nas je lepo podsetila na ovaj klasik u svojoj ediciji “Klasici svetske književnosti”, pa eto mogućnosti da se i sami još jednom vratite čitanju “Jada mladog Vertera”.

Šta da čitamo?

Za ovaj deo rubrike predlažem i sebi i vama da pročitamo nešto sasvim novo, još “vruće iz štampe”. Pošto pratim Fejsbuk stranicu Kluba čitalaca Službenog glasnika, u novostima mi se pojavila vest da je izašao novi roman Aleksandra Gatalice “Poslednji argonaut”. Tema romana je nešto što me je zaintrigiralo. Ako dobro zapažam i razumem, pisac je problematizovao pitanje sećanja i zaboravljanja. Motiv o kome se u književnosti u različitim epohama i na različite načine već promišljalo, ali koji ne prestaje da bude aktuelan. Jer zaista, šta je to što zaboravljamo, a šta pamtimo.

Desnica bi u svom romanu “Proljeća Ivana Galeba” rekao da je za naše pamćenje zadužen neko slep i okovan, ko u nama čuči i odlučuje šta ćemo to pamtiti, a šta zaboravljati. On problematizuje intimno sećanje svog junaka Ivana Galeba, a šta je to što nam donosi Aleksandar Gatalica? Kako piše u opisu knjige, glavni junak ovog njegovog novog romana gubi svoje pamćenje, a onda mu se na raspolaganje stavljaju sećanja “na sve što se ikada upamtilo”. Mene su zainteresovali, tako da se nadam da ću uskoro i čitati ovaj roman. Ako je neko od vas već pročitao ili makar započeo čitanje, neka piše svoje utiske.

Književnost i društvene mreže

Izgleda da ću vam u ovomesečnim “Šuškanjima” otkriti mnogo svojih promišljanja o književnosti. No, radujem se tome, jer ako i vi imate slične nedoumice, na isti način doživljavate ovu umetnost ili se nekako pronalazite u mojim rečima, pišite mi. Zato što ova rubrika, pored konkretnih preporuka, jeste i povod i mesto da se o književnosti piše i razgovara. Jedna od takvih tema o kojoj se sve češće i to već odavno postavlja pitanje jeste digitalizacija književnosti. Pritom ne mislim na digitalna izdanja već postojećih knjiga, već na one žanrove koji direktno nastaju na nekom od elektronskih medija. Tako se govorilo o Twitter književnosti, blog postovima kao novim književnim žanrovima i slično. Jasno je da sve više koristimo društvene mreže kako bismo isprobali svoje literarne veštine, ali šta od toga zaista ima književnu vrednost i šta možemo smatrati književnim delom? Na takvo pitanje vreme će dati odgovor, jer mi danas možemo dati svoj trenutni sud, ali šta će se izdvojiti, to ne možemo znati. No, do tada nam preostaje da uživamo u ”belle lettres” nekih od divnih ljudi koji su pisanjem počeli da se bave baš putem bloga, odnosno Fejsbuka.

Jedna od njih je Staša Vukadinović, koju sam počela da pratim baš putem pomenute društvene mreže. Verujem da ste pročitali bar jednu njenu priču, ali ako niste, ohrabrujem vas da to učinite. Ona neguje žanr kratke priče, ali ga obogaćuje poetskim izrazom, pesničkim jezikom koji nije metaforičan do nerazumevanja, već taman toliko na granici sa opuštenim razgovornim, što priče čini čitljivim, ali ne i banalnim. Piše o nekim svakodnevnim stvarima, svakome od nas bliskim, ali iz jedne drugačije perspektive, što nam onda omogućava da stvar koja nam je već toliko poznata sagledamo iz drugačijeg ugla. Na taj način Staša čini neke od važnih tema ponovo vidljivim, a one se uglavnom vezuju za osnovne ljudske vrednosti. Staša danas ima i svoju knjigu, manje je aktivna na društvenim mrežama, ali je možete čitati i “na papiru”. Ja se još uvek nisam susrela sa unutrašnjosti korica “Ja sam Staša”, ali verujem da ćemo se uskoro upoznati.

Književnost i video

Ovog puta jedan TED govor – “The danger of a single story”, spisateljice Čimamande Ngozi Adiči. Ovo je jedan od njenih prvih TED govora i predstavlja priču o “malim” i “velikim” književnostima. O tome koliko ustaljena, dominantna mišljenja mogu da kreiraju našu sliku o svetu u kome živimo, a da nam ona apsolutno nisu bliska. Govori i o uticajima književnosti, o čemu opet danas možemo raspravljati – koliko je danas književnost uticajna i da li ona može formirati našu sliku o svetu, pre nego neki drugi mediji. Zašto, pita se, problem pojedinačne priče može da predstavlja opasnost? Odgovor daje kroz svoje detinjstvo u Nigeriji tokom kojeg je čitala američku i britansku literaturu. Kroz vrlo interesantnih dvadesetak minuta omogućava vam da saznate nešto o afričkoj literaturi, ali i da u nekim segmentima vrlo lako uočite i nešto o sopstvenoj kulturi.

Književnost van korica knjige

Ovog puta, kroz ovaj segment rubrike vodim vas u Brankovinu, mesto koje čuva uspomenu na, između ostalih, Desanku Maksimović i Protu Mateju Nenadovića. Ako ste u blizini Valjevskog kraja, navratite i u ovaj kompleks ne biste li ostavili cvet na grobu naše pesnikinje, posetili školu u kojoj je njen otac bio učitelj, a ona đak, videli mesto na kom je rođen sin Prote Mateje Nenadovića, repliku njihove kuće, ali i relikvije, te istorijske spise koji su očuvani u tamošnjoj crkvi. Mesto na kome se susreću istorija i književnost, te dve različite, ali za nas veoma značajne ličnosti. Na zvaničnom sajtu Brankovine, koji sam linkovala na početku teksta, možete dobiti opširnije podatke o tome šta još možete posetiti, ali i o radnom vremenu celog kompleksa, tako da možete organizovati svoj obilazak. Jer, lepo je biti na mestu gde se pisala istorija.

Kratke crtice

Za kraj, samo par kratkih crtica. Prošli put sam vas uputila na časopis “Polja”, a sada vam skrećem pažnju na kragujevački književni časopis “Koraci”. Potrebno je da pružimo podršku ovakvim našim časopisima, jer često zbog malog budžeta koji se za njih odvaja ne mogu da opstanu, te se dovijaju na različte načine ne bi li se održali, a kvalitetnog sadržaja im ne manjka.

Ako imate vremena bacite pogled na emisiju HRT-a o svetskim književnim klasicima. Uvek interesantne teme o kojima diskutuju poznavaoci i proučavaoci književnosti, a tema je neko od dela i pisaca koji pripadaju klasicima svetske književnosti. Dajem vam link ka njihovoj Facebook stranici i time zaokružujem naše današnje šuškanje.

I još samo koji redak među književnim crticama. Nije slučajno što se na naslovnoj fotografiji nalazi knjiga Vladimira Arsenijevića “Let”. Ovog meseca čitate je zajedno sa Branom u okviru Brana’s Book Club-a. Mislim da će me ova okupljanja na Braninom profilu nagovoriti da napravim i Instagram profil, ne bih li vam se pridružila. Ako još niste počeli da čitate ovaj roman, ne brinite, imate dovoljno vremena do 1. avgusta, kada će se održati i virtuelna književna diskusija. Brana vas očekuje.

Citat iz književnog dela

I bio je takav, u izvjesnom smislu, mogao je, bar po tome kako je primao sve što mu se dešavalo. Osmijehom se namirivao za gubitke, stvorio svoje unutrašnje bogatstvo, vjerovao da u životu nema samo pobjeda i poraza, da postoji i disanje, i gledanje, i slušanje, i riječ, i ljubav, i prijateljstvo, i običan život, koji mnogo zavisi samo od nas.

Meša Selimović, Derviš i smrt

Nadam se da vam je prijalo čitanje i da ćemo se uskoro čitati opet.

Pišite mi utiske i vaše preporuke, a do narednog puta, čitajte!

_{fotografije: Branislava Antović}

_{*ovaj post nije sponzorisan}