BDW komentar: Godina prođe, femicid nikada

Ove godine je 25 žena bilo žrtva femicida. Poslednji slučaj koji se desio jeste ubistvo čak tri žene – majke i dve ćerke. Kako mediji prenose, počinilac ubistva je zločin počinio samo nekoliko dana po izlasku iz zatvora u kome se nalazio upravo zbog nasilja u porodici. Imao je zabranu prilaska.

I ključna tačka je upravo to, ni zatvorska kazna ni zabrana prilaska ne sprečava nasilnike da budu povratnici. Kako onda sistem i institucije mogu da zaštite ženu? Kako društvo osvestiti da je ubijanje žene samo zato što je žena stvarni problem?

Svake godine u Srbiji u proseku se ubije između 20 i 30 žena. Pre par godina desilo se ubistvo žene i dece ispred Centra za socijalni rad. Dakle, ispred jedne institucije koja je samo jedna od onih koje bi trebalo da štite ženu, njen život. Mediji su i tada uveliko pisali o tom slučaju, što često i rade pod floskulom “krv prodaje novine”.

Nažalost, tako je. Ono što je zabrinjavajuće je i to što su česti komentari bili “jadna deca”. I da, jadna deca ali ovo pišemo jer vodi jednom novom problemu: nasilje prema ženama je toliko normalizovano da se kao društvo zgražavamo na nasilje počinjeno nad decom, dok su nasilje i ubistvo žena postali svakodnevica na koju ostajemo apatični.

Ovo je godina žena. Počela je sa revolucijom prijavljivanja muškaraca moćnika optuženih za seksualno nasilje i digitalno-društvenim pokretom #NisiSama. Godina se završava sa #NisamPrijavila.

Preko 20 000 žena na internetu, pretežno na društvenoj mreži Twitter, podelilo je različita iskustva nasilja koja nisu prijavila. Nasilje može biti psihološko, fizičko, ekonomsko, seksualno i ona se mogu desiti svakoj ženi. Mogu se desiti bilo kojoj od nas bez obzira na godine, rasu, demografski status, stepen obrazovanosti. Nasilje nije rezervisano za žene koje su siromašne i neobrazovane. Ono se uvlači u naša tela od malih nogu, i onda kada mislimo da to nije ništa. Od onog trenutka kada nas dečak iz odeljenja šljepne po guzi, mimo naše volje, mimo toga ko smo i šta smo i koliko godina imamo. Mi već tada počinjemo da to normalizujemo rečima “to znači da mu se sviđaš”. Nasilje se godinama kasnije može nastaviti i silovanjem u braku. Patrijarhalni obrazac nam je nametnuo da je naše telo uvek raspoloživ instrument muškarcu.