Nismo se ni okrenuli, a već su prošle dve godine od početka pandemije. Istovremeno, čini se kao da je samo ova 2021. bila izuzetno duga. Dovoljno je samo da pokušamo da se prisetimo šta su bile goruće teme u januaru. Nije baš lako, zar ne? Zato što se toliko toga, osim virusa korona, izdešavalo u ovoj godini. Na makro nivou – od zaglavljenog teretnjaka u Sueckom kanalu, preko izraelsko–palestinskih sukoba, poplava u Evropi, povratka talibana u Avganistan do odlaska Merkelove – godina za nama je bila burna.
Ništa manje frenetično nije bilo ni na lokalu, u Srbiji. Zato sada svodimo račune. Redakcija Brana’s Divine World se od 2021. pozdravlja upravo retrospektivom događaja koji su obeležili prethodnih 12 meseci u Srbiji. Iz našeg ugla.
Milena Radulović
Godinu smo otpočeli, a bogami i završili sa Milenom Radulović. Milenina ispovest, koju je uobličila i prenela novinarka Ivana Mastilović Jasnić, a u kojoj je Milena okrivila svog bivšeg nastavnika glume Miku Aleksića za silovanje, stavila je tačku na zlostavljanje koje se godinama dešavalo iza zatvorenih vrata škole “Stvar srca”.
Milena Radulović je s razlogom ličnost godine po izboru “Nedeljnika”. Njeno istupanje u javnosti, zajedno sa javnim istupanjem Ive Ilinčić, nije samo stavilo Miku Aleksića iza rešetaka već je pokrenulo lavinu događaja zbog kojih ovu godinu definitivno možemo opisati kao godinu ženske revolucije i borbe.
Samo jedan od primera takvih događaja jeste odluka Senata Univerziteta u Beogradu da usvoji Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja. Reč je o prvom dokumentu ove vrste.
Danijela Štajnfeld
Iako je prijava za silovanje protiv Branislava Lečića odbačena (i dalje se zbog toga bes u nama ne stišava), Danijela Štajnfeld nije izgubila poverenje i veliku podršku javnosti. Najnoviji dokaz za to jeste skorašnji protest organizovan ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a zbog angažmana Lečića u jednoj od predstava ovog pozorišta.
Podsetimo, Danijela je u martu izašla u javnost i rekla da ju je 2012. godine silovao kolega Branislav Lečić. Ubrzo nakon Danijelinog iskaza, objavljen je i snimak njihovog razgovora iz iste godine. Snimak u kojem smo jasno mogli da čujemo Lečića kako izgovara rečenice poput: ”Ako ti ja kažem da, onda da”.
U maju je Danijeli stigla podrška Merime Isaković, nekadašnje jugoslovenske glumice koju je, prema sopstvenim navodima, Branislav Lečić silovao 1978. godine. Svoje kompletno iskustvo Merima je podelila u 18 strana dugom intervjuu za magazin ”Nedeljnik”.
Merima je istakla da su joj se javile i druge žrtve voljne da svedoče o svojim iskustvima, ali ništa od toga nije bilo dovoljno. Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu Danijele Štajnfeld. U mesecima koji su usledili mogli smo da gledamo Lečića kako “paradira” po televizijama bliskim režimu i za ”smišljenu kampanju protiv njega” optužuje Đilasa.
Telegram grupe i osvetnička pornografija
Sledi podsećanje na događaj za čiji opis slobodno možemo iskoristiti i ono senzacionalističko – jezivo – jer kako drugačije opisati činjenicu da je više od 20 hiljada muškaraca u grupi “Nišlijke”, na aplikaciji Telegram, razmenjivalo eksplicitne fotografije i snimke devojaka i maloletnica bez njihovog dopuštenja. Sem fotografija, delile su se i druge informacije – adrese i brojevi telefona žrtava. Ispostaviće se da je to samo jedna od takvih grupa na ovoj aplikaciji.
Čitava akcija razotkrivanja učesnika i admina ove grupe otpočela je tvitovima jedne mlade žene, Staše Ivković, koja je, načuvši da se i njene fotografije na ovaj način plasiraju, rešila da uđe u pomenutu grupu, isprati šta se tamo dešava i o tome obavesti javnost. Tako je i učinila, a kao rezultat imali smo i hapšenja, ali i javne reakcije nadležnih. Zbog svega što je ovim povodom učinila, BDW tim je odlučio da upravo Stašu proglasi Ženom meseca marta.
Palma i žurke
Informacije o organizovanom podvođenju žena u Jagodini raširile su se medijima i društvenim mrežama poput pandemije. Međutim, priča iz aprila meseca je nažalost vrlo brzo utihnula. Radi se o optužbama na račun političara Dragana Markovića Palme, a u vezi sa podvođenjem žena i maloletnica na privatnim žurkama koje je organizovao.
Epilog slučaja je da epiloga nema. Političar je sve negirao, a Tužilaštvo u avgustu saopštilo kako nema dokaza za pokretanje krivičnog postupka. Gledali smo Palmu u udarnim terminima na nacionalnim frekvencijama, a tada smo imali prilike da čujemo i kako preti raznoraznim informacijama. Kome? Nije rečeno jasno, ali se naslućivalo. Pretnje su, očigledno, urodile plodom. Makar za sada
Slučaj ''Petnica''
Borba se nastavila i tokom leta. Novi slučajevi seksualnog uznemiravanja u jednoj obrazovnoj instituciji potresli su Srbiju.
Ovaj put, žrtve su pokazale na Petnicu, slavni istraživački centar koji pohađaju za nauku nadarene maloletnice i maloletnici. Naime, nekadašnje polaznice Petnice, njih pet, govorile su u junu za nedeljnik ”Vreme” o pretrpljenom nasilju tokom boravka u ovoj ustanovi.
Njihov zlostavljač bila je ista osoba – Branislav Savić. Međutim, osim njegove krivice, otkrilo se i kako su nadležni skrivali i uništavali dokaze štiteći nasilnika, ali i sebe. Usledile su reakcije nadležnih, a padale su i ostavke.
Za ovu priču je novinarka Jovana Gligorijević dobila i nagradu za etičko izveštavanje medija o rodno zasnovanom nasilju za 2021. godinu.
Akušersko nasilje
“Rekao mi je da sam nesposobna, debeloguza i đubre” – ovako je deo svog iskustva tokom porođaja opisala novinarka Mina Smiljanić. Ona je optužila anesteziologa GAK “Narodni front” dr Tomislava Krajinovića za akušersko nasilje.
Akušersko nasilje je još jedan veliki problem s kojim se žene u Srbiji suočavaju. Upravo je Mina svojim istupom u javnost ukazala na to sa čime se sve žene tokom porođaja, koji je sam po sebi izuzetno stresan, suočavaju.
I tako je pokrenuta još jedna lavina iskustava žena koje su umesto podrške i bodrenja dobijale uvrede i bile ponižavane.
Protesti i blokade
Moramo, razume se, segment posvetiti i protestima protiv spornih zakona o referendumu i eksproprijaciji, zagađenju životne sredine i Rio Tinta, kompanije koja planira da u okolini Loznice otvori rudnik litijuma i eksploatiše jadarit.
Ekološki problemi uspeli su da dignu Srbiju na noge – i to bukvalno celu državu jer su se protesti i blokade puteva odvijali krajem novembra i početkom decembra širom zemlje.
Ukratko, Zakon o eksproprijaciji, koji predsednik na kraju nije potpisao, dao bi odrešene ruke državi da bilo koju privatnu imovinu građana ekspropriše pod parolom javnog interesa. A ko odlučuje šta je javni interes? Pa – država.
Protesti su se, čini se, pokazali kao uspešni, barem što se zakonske regulative tiče. Ali koja je sudbina Rio Tinta u Srbiji znaće se tek početkom 2022.
HPV vakcina
Dok smo pripremali listu događaja koji su na našu redakciju ostavili najveći utisak u 2021. godini, moramo da priznamo da je bilo veoma teško pronaći lepe vesti. Predstojeća je upravo takva: od 2022. godine, a najkasnije od marta meseca, deci od 9. do 19. godine biće dostupna besplatna vakcina protiv HP virusa.
Koliko je ova vakcina važna, pokazuje podatak da ona smanjuje rizik od obolevanja od raka grlića materice kod žena za skoro 90 procenata.
Zašto je ova vakcina još važna, kao i zašto bi deca trebalo da je prime, pisali smo detaljno ovde.
Kovid vakcina
Ove godine smo dobili vakcine protiv virusa korona – šansu da se okonča pandemija. Međutim, to se nije desilo. Koga kriviti? Antivakcinalni lobi? Ili je ovo pitanje bez odgovora.
Svakako, u novu godinu i ulazimo sa kovid propusnicama, novom varijantom virusa i uz bojazan da još neko vreme nećemo skidati zaštitne maske.
#nisamprijavila
Ovo je bila godina u kojoj se o mnogim temama progovorilo, a o nasilju nad ženama najviše. Što je pohvalno, ali istovremeno svi imamo neku knedlu u grlu jer postajemo svesni koliko je nasilje prisutno. To nam najbolje pokazuje novi hešteg na Tviteru #nisamprijavila koji je do sada iskorišćen više od 20.000 puta!
Povod za kreiranje ovog heštega (nakon onog od pre nekoliko meseci #nisisama) jeste još jedan slučaj nasilja koji je, nije preterano reći, zaprepastio mnoge. Još jednom imamo poznatu ličnost (ovaj put repera) koja se, bukvalno rečeno, iživljavala poput dementora nad ženom. A ona, iako se otvara i govori o tome, nailazi na ćutanje i nezainteresovanost institucija.
I sada smo mogli da čujemo pitanje i za ovu devojku, ali i sve one sa heštega: “Zašto nije prijavila?”
Ako samo pogledamo iskustva žena, jasno je zašto; one u najvećem broju slučajeva nemaju kome.
*Na ovom linku se nalazi baza tvitova sa #nisamprijavila koja se automatski ažurira.
Odlasci
Naposletku, želimo da iskoristimo priliku da se oprostimo, ne samo sa 2021. godinom već i sa svima onima koji su nas napustili u ovoj godini. Od velikog Vlaste Velisavljevića, preko Milana Laneta Gutovića, Predraga Živkovića Tozovca, Sanje Ilića, Zafira Hadžimanova, Miloša Šobajića, Nenada Nenadovića do Marka Živkovića… i na kraju, Đorđa Balaševića, čijim stihovima bismo i završili ovaj tekst:
Prave si boje dodala na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog
A crnu nisi štedela
Ali bez nje bi bela još izbledela
Bez crne bela ne bi vredela…
2 Responses