Enterijer priča o jednoj od najfotografisanijih kuća u Srbiji

Punih godinu dana čekali ste na ovu Enterijer priču. Baš zbog toga neću dužiti ni reč više, već ću vam odmah poželeti dobrodošlicu u jednu od najfotografisanijih kuća u Srbiji. U trenutku kada smo je Jovana i ja posetile tek što se po digitalnim kuloarima pročulo za ”kuću sa pogledom od milion dolara” smeštenu na periferiji Novog Sada. Jedan post nastao tom prilikom davno je objavljen na blogu (možete ga pročitati i pogledati OVDE), a ovaj današnji je čekao svoj red. Prolazili su meseci, Bo Inside kuća, nazvana po Instagram profilu koji vodi njena domaćica, poslužila je kao scenografija za nekoliko slavnih video spotova, u njoj se organizovalo mnoštvo divnih proslava i zanimljivih poslovnih događaja, dok se broj editorijala ovde fotografisanih odavno meri desetinama. A moj post je i dalje čekao trenutak da bude napisan, fotografije posložene i krajnji rezultat sa vama podeljen. Kako to neretko biva, nove obaveze potiskivale su stare, broj draft foldera se gomilao, privatan život je neretko osujećivao poslovne planove (pogotovo kada vam je u agendi organizacija svadbe). Onda sam počela da razmišljam kako više nema smisla predstavljati vam izgled kuće koja se do sada toliko puta transformisala. A onda mi je sinulo da je upravo u tome caka. Da bi vam upravo to moglo biti inspirativno: osvrt na prve korake u nastanku ovog enterijer dragulja sa pogledom na Dunav. I evo nas, kod današnjeg posta koji je okasnio, ali nije zakasnio.

Pre nego što prošetamo prostorijama Bo kuće, vreme je da upoznate samu Bo. Ona je Slobodanka Boba Stević, naša vrsna pijanistkinja, koja je ujedno zaljubljenica u lep enterijer i restauraciju starog nameštaja. Spoj te tri ljubavi okosnica su stila u kojem je uređena kuća čija priča počinje još 2007. godine kada je Bobanin suprug, Nenad Stojčić, takođe pijanista, kupio plac na kojem se kuća nalazi. Prvobitni plan je bio sagraditi manju vikendicu. Nenad, inače ljubitelj i poznavalac arhitekture, bio je zadužen za projekat. Iz meseca u mesec prvobitni plan se proširavao, a sa njim i sama kuća. I od planirane vikendice došlo se do sasvim komotnog prostora za život. Tako se Boba i Nenad useljavaju u kuću već 2008. godine. Kako je sama izgradnja kuće iziskivala poprilične finansijke izdatke, uređenje njenog enterijera zahtevalo je jeftinija rešenja, odnosno mnogo mašte, improvizacije i DIY projekata. Bobina ljubav prema restauraciji nameštaja bila je još jedna važna stavka u toj drugoj razvojnoj fazi njihovog novog doma. Baš kao i povezivanje sa građevinskim otpadima za koje nam je Boba rekla da su najbolja opcija ukoliko želite da postignete rustičan stil u svom enterijeru:

”Naići ćete na gomilu neupotrebljivog materijala, ali ćete naći i savršene stare grede, zanimljive patose, autentične pločice, pa čak i stare razboje za vežbanje koji postanu rukohvat za stepenice”.

Detaljno sređivanje je otpočelo u prostoriji u kojoj započinjemo i naš obilazak: u trpezariji sa kuhinjom. Zbog spontano postignute dominacije prirodnih materijala, shvatili su da je ”Provansa u Vojvodini” pravac kojeg žele da se drže. Stolice i sto koji vidite na fotografijama originalno su bili u crnoj boji i nikako se nisu uklapali u početnu zamisao, ali ni u ideju da se ova, inače mračna prostorija posvetli bojama. Te dve tendencije dopunjavale su jedna drugu tako da je zamisao o rustičnom stilu polako postajala realnost. Boba je išmirglala stolice i sto nakon čega ih je prefarbala u belu nijansu. Isto je učinila i sa komodom, stolicom za ljuljanje, pojedinim kuhinjskim elementima. Prefarbani su i zidovi, odnosno cigle koje ih čine. Na jednom od onih pomenutih otpada pronašli su mermerne ploče čija je cena iznosila čitavih 200 dinara i od kojih je napravljen veliki trpezarijski sto za čiju je osnovu iskorišćena stara drvena konstrukcija, takođe pronađena na otpadu. Uz malo prilagođavanja, doterivanja i farbanja, dobili su izuzetno interesantan komad koji dominira trpezarijom.

 

Odmah do stola, a uz jedan od zidova, nalazi se velika, horizontalna komoda sa interesantno pozicioniranim pregradama. Istina je da je posredi polica za vino koju su Nenad i Boba slučajno pronašli u jednom kafiću koji je bio pred zatvaranjem: ”Šetali smo kejom kada smo primetili da se jedan kafić u blizini iseljava. Istog trenutka smo odlučili da proverimo da li će se osloboditi nekih interesantnih komada nameštaja. Zatekli smo vlasnika koji je bio spreman da nam proda ovu policu za 500 dinara. Potpuno neverovatno! Posebno što je dobar deo police sačinjen od hrastovog drveta. Kada smo je doneli, odlučili smo da je položimo i dobili smo ovaj divni kutak”.

Pored police, a u donjem delu trpezarije, nalazi se prelepa bela komoda. Boba mi je objasnila da potiče iz Perleza, gde je njen suprug rođen i gde je živeo kao dečak. Izuzetno je stara, ali ju je Boba uspešno restaurirala.  Taj proces – u kojem je od komode prefarbane u masnu, crnu boju, dobila ovu koju vidite na fotografijama – zapravo je označo početak Bobine pasije prema restauraciji starog nameštaja. Tu svoju pasiju preneće i na blog koji je pokrenula 2013. godine i koji će joj otvoriti vrata u jedan novi svet, prilično drugačiji od klasične muzike u kojoj je jedno od priznatijih imena domaće scene. Koju godinu kasnije, njeno ime biće priznato i među ljubiteljima lepog enterijera.

Na pomenutoj komodi nalaze se dva tanjira. Jedan je modernijeg dizajna, sa prikazom crnog krsta na sredini i potpisuje ga domaći umetnik Marko Stojanović, dok je drugi, ukrašen cvetovima, očigledno starijeg datuma. Priča o tom drugom tanjiru jedna je od najzanimljivijih koju smo imali u ovoj rubrici. Počinje u Perlezu, tik nakon završetka Drugog svetskog rata:

”Nenadova porodica se jako lepo slagala sa jednom nemačkom porodicom koja je živela odmah u kući pored. U periodu dok se Drugi svetski rat privodio kraju, a Nemci masovno napuštali Vojvodinu, komšinica Nemica donela je u korpi za veš servis za ručavanje zamolivši Nenadovu baku da ga pričuva za slučaj da se ikada vrate. Do toga nije došlo, godine su prolazile, a taj servis se čuvao. Mnogo godina kasnije, potomak te nemačke porodice, Albert Majer, postaće vrlo značajna i nagrađivana ličnost u svetskoj kinematografiji. Njegov sin biće takođe vrlo uspešan i o njihovim uspesima pročuće se i u Srbiji gde će neki drugi ljubitelji kinematografije odlučiti da naprave dokumentarni film o njima. Tim povodom, Albert Majer će šezdeset godina od svog odlaska ponovo doći u Srbiju i srešće se sa Nenadovim ujakom, Živom Grbićem. Tada će mu Živa Grbić pokazati dva tanjira iz servisa koje je njegova majka ostavila na čuvanje. Jedan će Albert uzeti kao uspomenu, a drugi će Živa nama pokloniti. I to je sad baš taj tanjir koji ovde vidite”.

 

Estetiku davnih vremena u modernom izdanju prati i kuhinja koja je u celosti izrađena od delova kaljeve peći. U prvi mah vam to neće biti vidljivo, ali ako samo malo detaljnije pogledate pregradne, bele delove kuhinje, uočićete prepoznatljive pločice starih kaljevih peći. Tu je čak i ”kruna” peći, smeštena iznad aspiratora. Spoj koji u teoriji zvuči skoro nezamislivo, a u praksi izgleda fantastično.

Još jedan takav detalj predstavljaju držači za čaše, smešteni u levom delu kuhinje. Na prvi pogled ne deluje uopšte neuobičajeno, ali uz Bobino objašnjenje sve postaje daleko interesantnje: ”Ovo uopšte nisu držači za čaše, već držači koji se koriste u prodavnicama i na pumpama, a na kojima se izlaže sitnija roba poput žvaka ili mirišljavih jelkica za automobile. Nenad je te držače našao na otpadu, kupio za 30 dinara po komadu i od njih napravio ove držače”.

Mom oduševljenju nije bilo kraja jer svaki komad ove kuće ne da ima svoju priču, već je ta priča neizmerno interesantna i inspirativna. A još uvek smo bili u prvoj prostoriji.

 

Popele smo se stepenicama čiji su rukohvati bili oni pomenuti razboji za vežbanje i našle smo se u sobi za koncerte. Da, dobro ste pročitali. Ovo je soba u kojoj se neretko održavaju koncertne večeri i gde je sve u znaku muzike. Dva klavira, pregršt notnih svezaka i mnogo knjiga o muzici. Pored jednog od klavira stoji lampa starinskog izgleda. Boba mi kaže da joj je to jedan od omiljenijih komada u kući. Dobili su ga od komšije koji pomaže ljudima u selidbama. Nekad ga plate novcem, nekad komadima. Ova lampa je bila jedan od tako dobijenih komada. Na kraju je završila u muzičkoj sobi kuće sa ”pogledom od milion dolara”.

Kada smo kod pogleda, iz ove sobe se izlazi na jednu od dve terase. Na njoj ljuljaška. U oči upada divna rezbarija na daskama naslona. Nenadovih ruku delo, kao i uostalom kompletna ljuljaška koja je napravljena od rama starog prozora. Staklo je izvađeno, a umesto njega dodate su daske. Na kraju je došlo i rezbarenje.

 

Penjemo se još jednim stepenicama koje iz muzičke sobe vode u spavaću. Prvo što mi je privuklo pažnju jeste krajnje netipično uzglavlje kreveta. Ispostaviće se da je u pitanju ukrasni ram koji su Boba i Nenad pronašli u još jednom starom restoranu koji je bio pred zatvaranjem. Uklonjeno je staklo, ram je prefarban i postavljen iznad bračnog kreveta. Još jedan u nizu neočekivanih, a estetski sjajnih trenutaka u ovoj kući.

Soba je u potkrovlju usled čega su zidovi pod kosinom. Najniži delovi sobe iskorišćeni su za odlaganje stvari i to tako što su pregrađeni žaluzinama koje igraju ulogu vrata. Boba i Nenad su dugo sakupljali stare žaluzine upravo za ovu namenu, a onda ih je Boba prefarbala u belu nijansu kako bi se uklopile uz ostatak enterijera. Proces farbanja koji praktikuje sastoji se iz sledećih koraka: šmirlganje stare boje, nanošenje osnovne boje, zatim glavne, pa opet šmirglanje da bi se postigao rustični izgled. Osnova kreveta je takođe napravljena, i to od paleta preko kojih je dodat debeo dušek. Palete su oivčene velikim daskama, takođe prefarabanim u belu boju. Drugi krevet u sobi je potpuno drugačiji. Njegova osnova je od gvožđa, ali ni ovde nisu stvari onakve kakve se na prvi pogled čine. Šipke od kojih je sačinjena osnova kreveta su šipke iz starog autobusa, ponovo pronađene na otpadu. Ukrasni delovi su naknadno zavareni.

Iz sobe se izlazi na terasu sa koje se pruža zaista božanstven pogled na Dunav i Novi Sad. Pogled istinski vredan šest nula.  Isto vredi i cela priča o ovoj kući koja krije toliko kreativnih tajni da ni tri ovakva posta ne bi bila dovoljna da ih sve otkrijem. Ovo je prostor koji najbolje definiše tezu koja je bila moja vodilja kada sam pokrenula ovu rubriku: za lepo uređen dom, nije potrebno mnogo novca, samo dovoljno mašte.

 

Nadam se da sam istu uspela da vam raspršim ovim postom. U periodu nakon što smo ovo zabeležile, Bo kuća se dodatno razvijala, rasla i postala je zvezda domaćeg odeljka Airbnb neba. Zato, nemojte slučajno propustiti Bo Inside Instagram profil gde Boba svakodnevno objavljuje savete vredne svake pažnje, a i gde ćete moći da nastavite da uživate u lepotama Bo kuće smeštene u Ribnjaku nadomak Novog Sada.


Fotografije: Jovana Tomašević

*ovaj post nije sponzorisan

 

Written By

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word from you!

More from Brana

The Time Machine

Zenit. Smena. Praktica. Ne znam koliko vam znače ova imena. Kažu da...
Read More

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter the number *