Sigurna sam da je većina vas makar jednom na internetu naletela na fotografiju Kolmara, a da toga niste bili svesni. Čini mi se da je reč o jednom od fotografisanijih gradića Evrope, a opet ne toliko poznatom. Kako to? Mogla bih samo da nagađam, ali iskrena da budem mislim da odgovor nije ni toliko bitan. Štaviše, mislim da je divno što je ovaj gradić uspeo da sačuva makar malo od svoje intime i nije prerastao u ”izvikanu” turističku destinaciju. Ok, broj turista u njemu svakako nije zanemraljiv (tačnije, broji se milionima na godišnjem nivou), ali bez obzira na to on i dalje predstavlja otkriveno, ali ne i istrošeno turističko blago Francuske.
Ovo je grad koji vas neće umoriti. Nije zahtevan, a pruža i više nego dovoljno da ga napustite pune glave i srca. ”Malu Veneciju”, njegov najprepoznatljiviji i svakako najfotogeničniji deo, niti ćete moći, niti želeti da propustite. Specifična alzaška srednjovekovna arhitektura, fasade pastelnih nijansi, aranžmani sačinjeni od cveća i drugih ukrasa u shabby chic maniru, uredno zakačeni po prozorima i nadstrešnicama svake od zgrada ”Venecije”, biće delić lepe slike koju ćete ovde zateći. I ma koliko želeli da se suzdržite ne bi li ste uživali u momentu, svoj fotoaparat nećete ispuštati.
Vrlo je verovato da će vam mirisi iz obližnjih restorana uticati na apetit, te bi to bio sjajan trenutak da probate tarte flambée, čuveno alzaško jelo slično pici, samo sa tanjom koricom. Njegov originalni recept podrazumeva premaz od crème fraichea (namaz sličan kiseloj pavlaci), posutu slaninu i luk i sve to dobro zapečeno. Vremenom, restorani su počeli da nude i brojne druge varijante, između ostalog i onu sa četiri vrste sira za koju sam se ja odlučila.
Od adresa važnih u kulturnom i umetničkom smislu, dve su nezaobilazne: Muzej Unterlinden i Muzej Bartoldi. Prvi muzej je jedan od najposećenijih muzeja u Alzasu i može se pohvaliti bogatom zbirkom umetnina iz perioda od srednjeg veka pa sve do moderne. Posebno je značajno videti radove Martina Šongera, slavnog nemačkog slikara i grafičara, koji se rodio upravo u Kolmaru. Njegov zemljak bio je Frederik Bartodli, čovek koji je dizajnirao Kip slobode koji su Francuzi u 19. veku poklonili Sjedinjenim Američkim Državama. Njemu je posvećen drugi pomenuti muzej, smešten u samom centru grada. Na ulazu u Kolmar, videćete repliku ove statue, tu postavljenu u čast Bartoldijevog rada.
Osim Bartoldija i prelepe arhitekture, ovaj grad je proslavilo i vino. Tačnije, bela, suva vina, koja čine najveći deo vinske proizvodnje u ovom kraju. Poznata su po svojoj svežini, koncentrovanosti i gustini. Sve to zahvaljujući izuzetno povoljnim vremenskim uslovima, tačnije činjenici da je Kolmar drugi grad sa najmanjom godišnjom količinom padavina u Francuskoj.
Dakle, da biste Kolmar istinski osetili, omirisali i doživeli potrebno je da uradite sledeće: provedite makar nekoliko sati u detaljnoj šetnji ”Malom Venecijom” (ne ustručavajte se da se zavučete i u poprečne ulice), probajte makar jednu od nekoliko varijanti slavnog tarte flambéea, odvojite makar sat vremena za degustaciju alzaških vina i isto toliko za upoznavanje sa Bartoldijem, njegovim životom i radom. Sve ovo neće iziskivati previše vremena, a obezbediće vam ne samo pregršt fotografija u albumu (ili bolje reći na memorijskoj kartici) već i gomilu uspomena zbog kojih ćete se i za deset godina sa smeškom sećati ovog malog grada čije ulice bi bez problema mogle da posluže kao kulise za novu ekranizaciju nekog slavnog Diznijevog crtanog filma.
———
Kolmar smo obišli u okviru ture ”Alzas i Švarcvald” na koju smo krenuli zajedno sa agencijom Filip Travel. Ista ova tura zakazana je za 16. avgust, ali i 20. septembar i 11. oktobar ove godine. Mi smo otišli autobusom, a vratili se avionom, i rekla bih da je ovo dobitna kombinacija s obzirom na to da ćete u odlasku biti odmorniji, te da će vam autobuski prevoz lakše pasti. Iskreno se nadam da će u budućnosti biti organizovana i kompletna avio-tura jer ovo putovanje to zaslužuje. Ukoliko budete imali bilo kakava dodatna pitanja u vezi sa našim celokupnim alzaškim iskustvom, stojim vam na raspolaganju.
Do idućeg posta i novih beleški o putovanju. Vaša B.
wearing: sweater: LC WAIKIKI; jeans: POLO RALPH LAUREN; trench: MANGO;
bag: PAROFIS; shoes: BATA;
photos by Nikola Aleksić & me
camera used: Canon EOS 6D, lens: 50 mm, f 1.4
more information: Canon Srbija
*ovaj post je urađen u saradnji sa agencijom Filip Travel
2 Responses
Ma gradić je fantastičan! Definitivno dodajem na svoju listu! Skroz je fotogeničan! Hvala ti za ovo ‘otkriće’ i divne fotke!!
Prečaroban, bajkovit, slikovit, ma bajka u svakom smislu. Boravila sam tamo početkom oktobra 2018. Nezaboravno. 5 dana opšteg uživanja. 100 puta možete proći istom ulicom i uvek ćete biti iznenađeni i oduševljeni. Sela su im fantastična. I oktobar je idealan jer su tada festivali vina u svim selima. To uživanje ne može da se opiše, ambijent, muzika, vino na svakom trgu. Selo Riquewihr ubedljivo najlepše, malo, autentično, bajkovito,. Na nekoj drugoj planeti ste. Obišla i Eguisheim, koje inače važi za najlepše, ali Riquewihr mi je daleko lepše selo. Inače sav sela su okružena hektarima i hektarima vinograda i zato mislim da je početak oktobra idealan za posetu. Ali otišla bih bilo kad, verujem da svako doba ima svojih čari, jer je cela oblast, sama po sebi čarobna.