Geteborg – grad mira i stila

O Geteborgu nisam znala gotovo ništa. Jedino to da let od Beograda do geteborškog aerodroma traje nešto više od 2 sata. Činjenica da naša domaćica Danka (o kojoj sam vam više napisala u prethodnom postu) već nekoliko godina živi u ovom gradu, dopustila nam je da na put krenemo uslovno rečeno nespremni. Navika kakvu inače nemamo, ali kakvu smo sebi dopustili znajući da ćemo uz sebe uvek imati naše ”lokalce”. Najbolji vid vodiča, ako mene pitate.

Prvo oduševljenje nije bio niti sam grad, niti njegove ulice, trgovi, radnje. Ma kakvi. Prvo oduševljenje bio je Dankin stančić, smešten u jednoj od najlepših ulica Geteborga. Ulica u kakvoj bih i sama živela da me je život odveo u ovaj grad na jugozapadu Švedske. Stančić me je toliko oduševio da smo morali da organizujemo njegovo fotografisanje, ne bi li smo ga svi zajedno obišli u idućoj enterijer priči. I uspeli smo u tome, tako da ćete i sami imati prilike da vidite koliko se toga lepog smestilo u tih 35 kvadrata i kako se skandivanski dizajn idealno uklopio uz balkanski duh njegove domaćice.

A balkanski duh je primetan i na ulicama Geteborga. Zapravo, osetan je duh mnogih svetskih regija čiji su se stanovnici, vođeni snovima o lepšem životu, doselili ovde. Otud je Geteborg, poput mnogih gradova Zapadne Evrope, poprilično šarenolik u pogledu svog stanovništa.

Ovo možda jeste zajednička karakteristika, ali ono što ga sigurno izdvaja od drugih evropskih gradova (makar onih koje sam ja imala prilike da obiđem) jeste arhitektura. Izuzetno specifična, u isti mah stroga i romantična, minamilistička i na mahove kitnjasta. Sve u svemu, poprilično jedinstvena, sa elementima koji su me podsećali na scenografije filmova smeštenih u Bruklinu.

Sledeći utisak odnosio se na manjak saobraćaja. U ovom pogledu, grad je začuđujuće miran i tih. I ne, ne mislim na period vikenda ili tokom večeri. Pričam o celodnevnom saobraćajnom miru, koji je za nekog ko je stigao iz Beograda delovao poput kakvog malog čuda. ”Kako je moguće da nema saobraćajne gužve, da se ne čuju sirene, niti naglo kočenje, a ni naglo davanje gasa”, pitala sam se. ”Tako što su saobraćajni zakoni izuzeno strogi”, objasnila mi je Danka. ”Baš kao i većina drugih zakona, zapravo”, dodala je.

Oh da, skandinavski zakonodavni sistem o kojem ćemo zauvek moći samo da sanjamo. Baš kao i o stepenu uređenosti institucija i njihovog funkcionisanja. Pravi primer toga jeste geteborška gradska biblioteka, u kojoj se ne plaća članarina, iz koje možete izneti koliko god želite knjiga, u kojoj možete raditi, koristiti internet, čitati najnoviju štampu iz celog sveta ili jednostavno odmarati uz kolače i kafu. Izgledom podseća pre na kakav moderni muzej u kojem se čuvaju vredne relikvije no na biblioteku, te je i samo šetanje među njenim policama pravo uživanje. Još jedna stavka zbog koje sam zavidila Šveđanima.

Baš kao i na količini zelenila, činjenici da svuda i uvek voze bicikl (koji se može iznajmiti uz pomoć mesečne kartice, i čije je preuzimanje i parkiranje savršeno organizovano) i utisku da istinski nemaju problema niti stresova.

Ipak, nešto mi je falilo. I osećala sam kako stalno iščekujem to nešto. Kako se nadam da će se svakog trenutka grad preneti iz svog sna, oživeti i oduševiti me životom. Ali to se nije dešavalo. Geteborg je jednostavno bio miran. Uvek. Izjutra, u podne, u predvečerje, oko ponoći. Tih, staložen, rekla bih čak i uštogljen. Osećala sam kako mi telo vapi za gužvom, za galamom, za cirkulisanjem ljudi, strujanjem energije. Ali Geteborg mi to nije pružao.

Nisam mu zamerila. Samo sam se trudila da ga razumem. Što bolje mogu. Jer, na drugoj strani nudio je toliko toga lepog. Nepregledan niz radnji čija je uređenost i ponuda oduzimala dah. Da, zvuči površno i banalno, ali skandinavske radnje detalja za dom zaista jesu male turističke atrakcije. Dok se ne nađete u njima ne možete da razumete zašto. A onda, kada ih posetite, osetite istinsku bol u grudima jer ne možete sa sobom poneti sve što vidite. Inače, takvih radnji je orgoman broj. Zapravo, sve su takve. Baš kao i radnje garderobe u kojima sve odiše perfektnim minimalizmom, suptilnim šikom i sveprisutnim stilom. I kao što je Nikola u jednom trenutku zaključio: ”U Švedskoj je skoro pa nemoguće obući se kič ili na kič način urediti dom jer se takve stvari zapravo ne mogu ni kupiti”.

I koliko me je nivo mira i tišine u jedan mah razočaravao, toliko me je količina ukusa i stila vidljivog na svakom koraku oduševljavala. Od načina na koji se oblače, preko načina na koji uređuju ugostiteljske objekte, do izgleda njihovih balkona, na kojima nema starih stvari, polica sa obućom, kanti, četki i metli i kojekakvih zalutalih predmeta. Ne, u njihovom slučaju balkon je tu da na njemu stoji stočić idealno uklopljen sa dve ili više stolica, po koja saksija cveća i fenjer. A na prozorima je pod obavezno makar jedna stona lampa. Sve su različite, a opet na neki način slične. I gore. Stalno. Kako saznah, razlog je činjenica da je u Švedskoj tokom godine daleko više tmurnih i oblačnih dana no sunčanih.

I to mi je nekako zvučilo baš lepo. Šta više, romantično. I tako  drugačije od mentaliteta naroda kojem pripadam.

I onda bi me Geteborg iznova oduševio, da bi mi činjenica da sve radi do 18h, osim po kojeg kafea i tržnih centara koji rade do 20h (ne računajući pabove i klubove) ponovo razočaralo. Tako smo Geteborg i ja bili u love-hate odnosu tih dana. Na jedan način me je zavodio, na onaj drugi odbijao od sebe. Ali opet, razumela sam ga. Ili sam se makar trudila. Jedno je bilo sigurno, ništa se ozbiljnije između nas nije moglo desiti, ali nisam želela da zbog toga ne uživam u našoj kratkoj avanturi. I zaista jesam. Prvenstveno zbog naših domaćina, sa kojima je svaki provedeni minut bio suvo uživanje. Ali i zbog zanimljivih adresa koje smo zajedno obišli, a na koje morate obratiti pažnju ukoliko se zadesite u ovom gradu. No o njima ću više u idućem postu. Do tada, prepuštam vas fotografijama od kojih neke ponovo potpisuje sjajni Amer Kapetanović, kojeg vam takođe spomenuh u prethodnom postu.

Inače, ukoliko ste i sami imali iskustva sa Geteborgom, živeli u njemu ili samo putovali, volela bih da čujem vaše utiske i da li se i koliko razlikuju od mojih. Verujem da će različita mišljenja pomoći onima koji planiraju put u ove krajeve. Unapred vam zahvaljujem. Vaša B.

Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Branislava Antović. Mexx torba, H&M džemper, H&M ešarpra Švedska, Geteborg, Gradska biblioteka Švedska, Geteborg, Haga kvart Švedska, Geteborg, Koncertna dvorana Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg Švedska, Geteborg, Amer Kapetanović, Branislava Antović Švedska, Geteborg, Danka Kovačević, Branislava Antović

…sa mojom dragom Dankom!

 

photos by me & Amer Kapetanović
wearing: blouse, sweater, scarf & rings: H&M; pants: ORSAY; bag: MEXX;
sneakers: REEBOK; watch: TOMMY HILFIGER;

 

*ovaj post nije sponzorisan

Thank you for sharing some love! I really appreciate every single word of you!

13 Comments

  • Reply May 30, 2016

    Ivana

    Napisala sam dugacak komentar i onda ga obrisala jer se osecam kao stalker, s obzirom da sam prokomentarisala nesto i na Dankinom blogu.
    Sta da vam radim kada ste u gradu koji sam usvojila kao moj “rodni” u Svedskoj 😀

    Ukratko, ne nisi prva koja je imala love-hate odnos prema Gbg, ali mislim da je to vise stvar mentaliteta nego grada. Jer taj mir i tisina na koje ljudi reaguju je svedski mentalitet koji se ne poklapa sa nasim (ili se poklapa samo petkom i subotom uvece).
    Ono sto mene uvek privlaci kod Gbg, pogotovo sad dok sam u Stockholmu, jeste osecaj pripadnosti. Kao da je ceo grad tvoje privatno dvoriste gde uvek sreces poznanike, imas svoja omiljena mesta, znas tacno u koliko sati se sta desava i ne mozes da se izgubis. I moram da naglasim, ne postoji grad u kome sam se sigurnije osecala nego u Geteborgu.

    Jedno znatizeljno pitanje – da li ste jeli tradicionalne cufte i ako jeste, sta mislis o kombinaciji dzem sa mesom? Moje drustvo koje dolazi u posetu uglavnom odbija da jede te dve stvari zajedno 😀

    • Reply May 31, 2016

      Brana

      Draga Ivana,
      nemoj se molim te ustručavati da nam pišeš, jer ništa lepše od vaših komentara!
      Elem, jako mi je drago da si se javila i iznela svoj utiske!
      I da, apsolutno si u pravu što se tiče mentaliteta. Ja jesam po mentalitetu nešto energičnija, impulsivnija, volim gužvu, ljude, život (to je taj jug u meni) i verujem da je jedan deo problema ležao u tome. Jednostavno, Geteborg mi je bio ekstreman u pogledu mira i tišine. Dok mi je Istanbul bio opozitni ekstrem iste priče. A meni nekako prija sredina. Poput Beča. 🙂
      Što se tiče ćuftica, probali ih, i to u domaćoj verziji. Dodali i džem i ja se oduševila jer inače volim spoj slatkog i slanog. Sa druge strane, ono što mi se NIKAKO nije dopalo, jeste njihova slana čokolada! Davala sam joj šansu iznova i iznova ali jednostavno neće mi je duša 😀

  • Reply May 31, 2016

    Danka

    Bilo je divno iskustvo upoznati tebe i Nikolu sa Svedskom, sa gradom, sa kulturom zivljenja. I bilo je tako uzbudljivo, emotivno, euforicno, opusteno i vedro druzenje tih dana! Jako sam srecna sto se msve tako lijepo poklopilo. Vidimo se opet uskoro! <3 Fotke su sjajne, kao i uvijek!

    PS. Ivana, pisi, pisi, tako smo se i Brana i ja upoznale <3.

    Zagrljaji,

    D.

  • Reply May 31, 2016

    Aleksandra

    Predivan grad, tako inspirativno deluje. A jos divnije ste vas dve. Tebe ne poznajem licno, ali odises prizemnoscu i prijatnoscu, a Danku sam upoznala i licno. Ona je osoba koja je mom srcu posebno draga – tako deluje na ljude 🙂

  • Reply May 31, 2016

    Zeljko

    U odnosu na velike gradove je jako mali ali ima sve što jedan veliki grad treba da ima.

    Što je jako važno da se kaže da je Geteborg grad prije svega dobrih ljudi i to se osjeti svuda. Slike su prekrasne i drago mi je da ste se oduševili gradom.

  • Reply May 31, 2016

    Sandra

    Wonderful! 🙂 Ne mogu rečima opisati koliko uživam u ovakvim postovima.

  • Reply June 3, 2016

    Cyber Bosanka

    Zaljubila si me u Geteborg sad 🙂

  • […] Geteborg – grad mira i stila […]

  • Reply June 7, 2016

    ivanasworld

    Fotografije i tekst = carobno 🙂 Grad predivan 🙂 Fotografije sjajne 🙂
    http://www.ivanasworld.com

  • Reply June 13, 2016

    Karmen

    Hvala ti što si me uputila na Danku, a za Geteborg, kužim, ja ne volim pravila u beskraj, mene bi to izludilo,nama treba malo nereda, daje osjećaj slobode i izbora. Divno što ste se upoznale, to me više dira, kao i Dankini tekstovi….<3

  • […] Geteborg – grad mira i stila […]

  • […] oni su Danka Kovačević i Amer Kapetanović. Upoznali ste ih kroz OVAJ, OVAJ i OVAJ post, ali nije na odmet da vam ih još jednom predstavim. Danka je moja dugogodišnja […]

  • […] u jednom krajnje stajliš maniru, koji me je neverovatno podsetio na radnje kakve sam obilazila po Geteborgu. Čist šoping-užitak tako različit od klasičnog lutanja tržnim centrima, otud sam po sebi […]

Leave a Reply

Enter the number *