Enterijer priča: Skandinavsko-balkanski miks uspomena u geteborškom potkrovlju

Ne verujem u slučajnost. Nikada. Jer, život me je toliko puta uverio u to da se u njemu ništa ne dešava igrom slučaja, već isključivo igrom negde tamo zapisanog plana. Današnji post jedan je u nizu dokaza za to. Naime, bio je planiran za maj. Zatim jun. A onda i jul. I sticajem različitih okolnosti svaki put bih ga odlagala. Gledala bih u folder ”Dankin stan” na desktopu svog računara nadajući se da ću baš tog meseca sa vama podeliti njegov sadržaj. I u tom nadanju došao je avgust. I ovaj četvrtak, kada sam sebi rekla – sad il’ nikad!

Odlučna i inspirisana sela sam u svoj novi radni kutak (koji jedva čekam da podelim sa vama), počela da sklapam kockice nove enterijer priče kada mi je stigla poruke naše današnje domaćice Danke u kojoj je, između ostalog, pisalo da se Amer, njen izabranik, konačno večeras doseljeva. I to je bilo to. Znak da nije slučajno ova priča čekala baš 4. avgust. Jer, ovaj stan jeste Danka, najvećim svojim delom, ali tek uz sitnice koje su u direktnoj vezi sa Amerom, priča o njemu postaje kompletna.  I baš zato, činjenica da će ovaj post biti objavljen u danu kada će i njih dvoje, nakon godina veze na daljinu, konačno imati istu adresu, za mene je i više nego simbolična. Te neka ovo bude moj poklon za njih i početak jedne nove faze u njihovim životima.

A oni su Danka Kovačević i Amer Kapetanović. Upoznali ste ih kroz OVAJ, OVAJ i OVAJ post, ali nije na odmet da vam ih još jednom predstavim. Danka je moja dugogodišnja online-prijateljica, čija me kreativnost iznova i iznova inspiriše i čija me podrška uvek posebno dirne, a Amer je jedan od najboljih fotografa BiH, pravi sarajlijski jaran i Dankina jača polovina.

Kada smo tokom aprila bili njihovi gosti u Geteborgu, imala sam prilike da se zaljubim u stančić u kojem je Danka do danas samostalno živela. Tada sam i došla na ideju da upravo ovaj dom bude poprište nove enterijer priče. Uz Amerovu pomoć napravljene su fotografije, a kroz online prepisku sa Dankom prikupila sam sve informacije koje su mi bile potrebne. Korak po korak i došli smo do današnjeg posta, kroz koji ćete iz svojih fotelja imati prilike da posetite jedan presimpatičan stančić u ulici Nordenskiöldsgatan, koja je verovatno najlepša ulica Geteborga.

Zašto sam se tako lako i brzo zaljubila u ovaj dom? Jer je sve u njemu imalo dušu i predstavljalo delić lepih uspomena. Pregršt boja, desena i materijala ukombinovanih sa još više dragih sitnica i krupnica, koje su tako spojene davale idealan miks skandinavskog i balkanskog.

Miks koji je nastao krajnje spontano, pod rokovima i pod ograničenjem u finansijskom smislu:

”Većina namještaja koji je trenutno u stanu kupljen je za moj prvi samostalni stan u Švedskoj, koji je imao samo 24 kvadrata. Kada je trebalo da se odselim od kumova, kod kojih sam živjela, shvatila sam da nemam ništa sem garderobe, knjiga i laptopa. S 0bzirom na malu kvadraturu, kratak vremenski rok za preseljenje i ograničen budžet, okrenula sam se Ikei kao jedinom racionalnom rješenju u tom momentu. Napravila sam listu, stavila sve na papir i sa Dušicom, mojim ”ličnim” arhitektom i najboljom drugaricom, uklopila sve kako sam zamislila. Od kašika, preko posteljine pa do sofe. Znala sam da sa novcem koji sam tada imala moram da napravim pametan izbor, tako sam kupila praktičnu sofu na rasklapanje, policu i radni sto u jednom, male stolice… Sve nekako minijaturno i ušuškano.”, objasnila mi je Danka.

A onda je usledilo preseljenje u stan koji će danas zvati svojim domom. Jedanaest kvadrata više dalo je Danki mogućnost da se ”igra” postojećim nameštajem i doda nekoliko novih komada.

Usled činjenice da je stan na severnoj strani, te da nema mnogo svetlosti (što je zapravo hroničan problem većine stanovnika Geteborga) rešila je da zidove ostavi belim, baš kao i kuhinju i trpezariju i tako stan učini svetlijim ali i prostranijim. Nasuprot tome, u dnevnoj sobi preovlađuju boje. I iskrena da budem, ne znam koja mi je bila privlačnija.

Koloritu doprinosi pregršt sitnica, koje su grupisane po poreklu. Naime, na policama su odvojeni predmeti kupljeni na putovanjima (tako je nastala Dankina Travel shelf), od predmeta koji su od emotivne važnosti za Danku i Amera (Love shelf), i kutka za vintage detalje i sitnice (Retro shelf).

Sve je tako lepo uklopljeno da imate utisak da je tim sitnicama oduvek bilo mesto u Dankinom stančiću. Ovde posebno mislim na staru pisaću mašnu, koja ne može a da ne privuče pažnju. Njena priča kao da potvrđuje moju teoriju. Naime, Remington Portable mašina poreklom je iz Amsterdama, gde ju je na buvljaku pronašao Amer. Znajući koliko Danka voli stare mašine, Amer je istu kupio, u potpunosti rastavio, očistio (samo je dva dana štapićima za uši čistio njenu unutrašnjost), promenio traku i poslao je Danki kao poklon iznenađenja. Otad ona zauzima posebno mesto, ali i sam vrhu liste Dankinih najdražih komada u stanu.

Negde pri vrhu iste liste je i veliko ogledalo smešteno u spavaćem delu:

”Ručno ga je napravio jedan Poljak i nalazio se u restoranu gdje sam radila. Nije se uklapalo u redizajnirani enterijer i ostalo je da čami u potkrovlju, stanici pred bacanje u smeće, djelu koji služi kao ostava-skladište-prostorija za pranje suđa. Tu sam provodila svoje radne vikende i ogledajući se u njemu često maštala o svom stanu i o njemu naslonjenom na zidu. Kad sam prestajala tu da radim i odliučila da se selim pitali su me šta želim za useljenje kao poklon, i ja rekla ogledalo. I evo ga, u našem stančiću, kako nam ukrašava jedan od zidova”.

Krojačka lutka u uglu dnevnog boravka, inspirisala me je na priču o povezanosti Dankinog stila oblačenja i stila u kojem je uređen stan. Pitala sam je ima li spone između ta dva segmenta njenog života:

”Sad kad me to pitaš, shvatam da zaista ima dosta. U stanu su boje koje volim, jake, intenzivne, kombinovane sa crnom i bijelom. Ima tufni, ima raznih materijala, pomalo chic, pomalo eklektično. Jako volim neobične cipele, zatim suknje od tila i nakit i tome sam posvetila poseban ugao, na krojačkoj lutki”.

Da, mnogo se segmenata Dankine ličnosti i svakodnevnice infiltriralo u ovaj stan, otud i ne čudi što je za nju on mnogo više od zidova:

”Pored toga što je nekako moja oaza mira, on predstavlja i moju pobjedu u vidu uklapanja i ulaska u novo društvo. Teško je iznajmiti stan u Geteborgu i moja je sreća da sam poznavala ljude koji su ovdje ranije živjeli. Ovaj stan je omogućio i da se Amer i ja napokon uselimo zajedno i da već brojimo sitno do njegovog leta u naš zajednički život. Tako da je ovaj stan mnogo više od zidova i svaki put kad se vratim sa posla ili iz grada pomislim: kako sam srećna što imam ovo što imam. Jedino što mu nedostaje su moj pas Capri i Amerova maca Pemba, ali do nekog većeg stana ili još bolje – kućice sa dvorištem, ovo dvoje čupavih stvorenja javljaće nam se preko Skajpa.”

A ako i vi poželite da se javite Danki, neće vam biti potreban skajp jer ova sjajna žena ima svoj divan blogić, i vrlo je aktivna na svom Facebook i Instagram profilu. Baš kao i Amer, kojeg možete naći na njegovoj FB stranici i IG kutku. Prednost interneta – činjenica da nas od kreativnih ljudi i njihovog inspirativnog rada deli tek nekoliko klikova.

A kada smo kod inspiracije, pitala sam Danku gde je istu pronalazila kada je reč o uređenju doma. Rekla mi je da je mnogo zanimljivih i inspirativnih adresa otkrila radeći za sajt enterijer.ba, i da su joj neke od omiljenih: The Style Files, Mokkasin – Lovely Life, Design*Sponge, 79 ideas. 

Ipak, Pinterest ističe kao svoju ”glavnu relaksaciju i inspiraciju” i mesto gde bi mogla da provodi 24h dnevno.

Nije ni čudo jer je njen stančić ko stvoren da u njemu satima listate svoje omiljene internet stranice dok ste ušuškani u jedan od njegovih kutaka, a greje vas toplina svakog detalja i sitnice. Švedska idila, ako mene pitate. Tačnije, idila koja nema ”nacionalost” jer je svako od nas može projektovati u svoj dom, kroz ideje koje ćemo dobiti listajući fotografije ovog.

Tako je makar bilo u mom slučaju, a nadam se da će biti i u vašem. Uz taktove numere Never Let Me Go, koja Danku posebno podseća na njen dom, i uz još jedno veliko hvala našim domaćinima što su omogućili ovu enterijer priču, najsrdačnije vas pozdravljam do sledeće… Vaša B.

photos by Amer Kapetanović