Prošlo je tačno čest meseci od kako je Milica Filipović iz Šapca na svom Facebook profilu podelila svoje iskustvo sa indukovanim pobačajem u GAK ”Narodni front”. Taj post videću koju nedelju kasnije i odlučiću da o Miličinom iskustvu napišem kolumnu za Danas. Biće to verovatno najpotresnija kolumna koju sam ikada napisala.
Brzo nakon tog teksta, Milica će biti moja gošća u ”OdaBranoj priči”. Taj razgovor je zasigurno najuznemirujući i najmučniji razgovor koji sam imala prilike da sa nekim javno vodim. U istom periodu, Milica je započela saradnju sa Beogradskim centrom za ljudska prava i pravnim timom sačinjenim od nekoliko pravnica, a sve sa ciljem da skrenu pažnju na ovu problematiku.
Milica je pokrenula i Facebook grupu putem koje je želela da poveže žene sa iskustvom akušerskog nasilja. Milica je gostovala u medijima pokušavajući da se izbori za svoju i pravdu svih drugih žena koje su prošle isto. Milica je postala moja lična heroina, zbog čega smo joj dali i titulu BDW žene meseca, za mesec februar 2022. godine.
Milica i njen pravni tim nisu odustali od svoje borbe iako je ona i te kako teška i iscrpljujuća. Nisu naišli na želju za saradnjom niti u samom ”Frontu”, niti na adresama drugih nadležnih institucija, a zanimljivo je da ni brojni medicinski veštaci nisu želeli da učestvuju u procesu istrage ovog slučaja, pa se pojavila potrebe da se angažuju stručnjaci iz inostranstva.
Sa ciljem da se dodatno alarmira javnost, a samim tim i institucije, Beogradski centar je realizavoa kratak video (uz podršku glumice Svetlane Bojković, Hane Japundžić i glumca Branislava Jevtića) u kojem je u nekoliko scena ilustrovana standardna praksa sa kojom se suočava trudnica koja u poodmakloj trudnoći izgubi bebu i kod koje je indukovani pobačaj jedino rešenje.
I, dok se u inostranstvu ovaj proces odigrava pod punom kontrolom lekara i medicinskog osoblja, u zasebnoj sobi kako bi i pacijentkinja, ali i druge trudnice bile pošteđene dodatne traume, dok se plod sahranjuje, a majka ima priliku da se od njega oprosti, dotle se u Srbiji sve odvija iza klimavih vrata toaleta, iznad prvljaih wc šolje ili u sobama dok patnju jedne žene posmatra nekoliko drugih trudnica, a na povike niko ne reaguje jer ”mora da boli”.
Milica je u više navrata istakla da ju je od svega ipak najviše bolelo ophođenje osoblja u bolnici “Narodni front”, osoblja koje ni u jednom trenutku nije pokazalo trunku empatije za ono što se dešava drugom ljudskom biću. A ne zaboravite, to je bolnica u kojoj bi žene trebalo da se osećaju najsigurnije i najnegovanije. Možda u našim mislima i idejama o onome što porodilišta treba da predstavljaju. U Srbiji su ona odavno poprište trauma, verbalnog i fizičkog nasilja, mesto gde se ženama obraćaju sa ”kravo debela” i ”ćuti, kad si se jebala, tad te nije bolelo”. I ne, neću da prekrivam psovku, čitajte onako kako su te žene slušale. Ako ste imale sreće da vaše isksutvo bude bolje i lakše, zahvalite se samo univerzumu, jer ste bili izuzetak, a ne pravilo.
A, ukoliko ste prošli išta slično Milici i hiljadama drugih žena, ne libite se da se javite Beogradskom centru za ljudska prava, jer njihova ideja jeste duga i istrajna borba za bolje uslove u porodilištima. Javite se i Milici, toj modernoj heroini čija snaga zapanjuje. Nemojte ćutati i mislite da ste vi nekako takav tretman zaslužile ili da ste ga na neki način izazvale. Vi ste zaslužulie samo najbolju moguću negu i ništa manje od toga.
Ne zaboravite na to i ne zaboravite da se borite za svoja prava. Da se borimo zajedno. Dok jednog dana izuzeci ne postanu pravilo, a traume samo deo ružne prošlosti.
2 Responses
Strašno je sve to, baš strašno. Ali eto, nešto se bar pokrenulo po tom pitanju. Video je odlično predstavio situaciju. I žene koje nisu imale nikakvih problema sa porođajem (sve je proteklo kako treba) imaju traume i negativna sećanja na boravak u porodilištima (i svesno potiskuju to vreme provedeno tamo) a kamoli kad se nešto ovako desi. Žalosno je to jer se tamo rađaju novi životi i to bi trebalo biti najsrećniji period jedne žene započet baš tamo, u porodilištu…